Извештај о раду Редакције часописа Социолошки преглед у периоду од последње Скупштине ССД до данас
петак, 25 октобар 2019 07:02

На седници Редакције часописа Социолошки преглед одржаној 24.10.2019. једногласно је прихваћен следећи

И З В Е Ш Т А Ј

о раду Редакције часописа Социолошки преглед у периоду од последње Скупштине ССД до данас

 

У овом периоду објављена су 4 броја часописа Социолошки преглед, са укупно 69 публикованих радова.

 

ТИП РАДА

БРОЈ РАДОВА

Оригинални научни рад

33

Прегледни научни рад

22

Научна критика

1

Осврт

6

Приказ

3

Уводник

3

Информативни прилог: Библиографија Социолошког прегледа 2009-2018

1

Табела 1: Дистрибуција радова према типу рада

Од укупног броја радова, њих 12 које је потписало 16 аутора, су радови са иностраном афилијацијом, што чини 17,39% свих радова. У назначеном периоду, 2 броја су била тематска, док су два била општа. Тематски бројеви били су посвећени 100-годишњици настанка Југославије (уредник броја проф. др Слободан Миладиновић) и проблемима психијатријске социологије (гост-уредник проф. др Слађана Драгишић-Лабаш).

У погледу рецензија, њих је радило 149 рецензената.

Преглед рецензената (институције)

Број рецензија

Универзитет у Београду

66

Универзитет у Новом Саду

16

Универзитет у Нишу

24

Универзитет у Приштини

24

Универзитет у Крагујевцу

4

Институти

6

Инострани рецензенти

9

УКУПНО

149

Табела 2: дистрибуција рецензента према афилијацији

Према Библиометријским показатељима које је обрадио Математички институт САНУ[1], на основу кога смо задржали категорију М24, опремљеност радова нашег часописа је потпуна.То значи да задовољавамо све елементе прописане Актом о уређивању часописа. Оно што би се могло узети као недостатак јесте да по типу референци имамо изједначен удео чланака из часописа и мониографија (по 39%), али што је важније просечна старост референције је 15 година. Ваљало би када би наши аутори у наредном периоду користили новије референце.

Библиометријски извештај истог института показује да радови објављени у нашем часопису у 2016. и 2017. години нису ниједанпут цитирани у WoS 2018, али да су радови објављени у нашем часопису у периоду 2013-2017. цитирани 3 пута у  WoS у 2018!. Ово је веома значајно, зато што је главни изговор онима који су нам оспоравали категорију М24 у 2018. години био да нисмо цитирани у WoS. За очекивати је да ће се, сада када се сви текстови објављују на енглеском, број цитираних радова на престижним листама - а код нас се вреднује само WoS - повећати. Радови објављени у 2016. и 2017. години цитирани су 38 пута у домаћим часописима у 2018. и за тај период имамо 26 аутоцитата. Ако узмемо петодогишњи период за објављене радове 2013-2017. имамо 78 цитата у домаћим часописима и 48 аутоцитата у 2018.

Из ових податак може се закључити бар следеће:

1. приоритет је да обезбедимо цитираност радова из нашег часописа у часописима који су индексирани на WoS. Радови који се цитирају на WoS не би смели да буду старији од 5 година које претходе години у којој се објављује рад, пошто се старији радови не узимају у обзир;

2. аутоцитираност није лош показатељ, али у њој не треба претеривати. Она треба да буде умерена, и такође предност треба дати радовима не старијим од 5 година. Потребно је да цитирамо радове из Социолошког прегледа када објављујемо радове у другим домаћим часописима. И овде важи напомена: треба цитирати радове не старије од пет година које претходе години објављивања рада;

3. сви треба да се ангажују на привлачењу иностраних аутора који ће објављивати своје радове у Социолошком прегледу. Такође, било би корисно да се повећа и број рецензената из иностранства.

У погледу интернационализације часописа, у односу на прошлогодишњу конференцију, примљени смо на List of Selected Journals of International Sociological Association (ISA). Ова листа нема неку важност за рангирање часописа, али је значајна по томе што се ради о листи светске социолошке асоцијације, што сведочи о препознатости нашег часописа у међународној социолошкој заједници.

Обновили смо уговор са Заводом за уџбенике, Београд, који ће до краја 2021. године обављати послове прелома, лектуре и коректуре на српском језику беспалтно за потребе нашег часописа, док ћемо ми објављивати приказе Заводових књига из области социологије и друштвених наука. Ово, не значи, наравно, да нећемо објављивати осврте и приказе других издавача. Иако се то не вреднује, пошто нису у питању тзв. "цитатибилни радови", нисмо их ни у једном броју прескочили. Сматрамо да је то добра пракса која доприноси комуникацији информација у академској заједници, али и према иностранству (шта се то у Србији истражује?), те да је, пре свега због тога, треба наставити.

И поред средстава која добијамо од Минситарства, поред тога што нам Завод обавља бесплатно један део послова, и поред котозације, имамо финансијске проблеме у вези са обајвљивањем радова. Објављивање једног рада представља трошак од око 18000 динара, како смо то изнели у прошлом извештају, на Скупштини у Нишу. У том смислу мораћемо као Редакција да размотримо мере како бисмо обезбедили довољно средстава за несметано излажење часописа. Наглашавамо да ми сваки број штампамо у тиражу који је назначен у импресуму, док други часописи имају само on line издање. Писмено смо тражили од Минситарства став да ли је прихватљиво да часопис излази само on line, али одговор нисмо добили. Морам да истакнем да су трошкови превођења - и поред изузетно ниских цена за превод од 500 динара са српског на енглески и 350 динара са енглеског на српски, при чему је квалитет превода врло добар - једнаки штампарским трошковима. Замисао да бисмо на овом послу могли да ангажујемо докторанте који би бесплатно преводили по текст-два, која је на почетку постојала, убрзо се показала тешко остваривом.

 

 


[1] Извештај се ради на основу података за претходну/претходне године