Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Допис Српског социолошког друштва
субота, 20 јануар 2018 09:50

 

Министарствo за рад, запошљавање,

борачка и социјална питања,

Београд, Немањина 22-26

 

Министру, господину Зорану Ђорђевићу

 

Захтев за усклађивање прописа који се односе на ближе уређивање услова за обављање стручних послова у установама социјалне заштите и лиценцирање са важећим Законом о социјалној заштити

 

Уважени господине Министре,

Председништву Српског социолошког друштва, обратила се група социолога који су, након дипломирања на Основним академским студијама социологије, стекли диплому на Студијском програму мастер социјални рад, који се изводи у склопу Департмана Филозофског факултета у Нишу. Према њиховој тврдњи социолози са мастер дипломом у области социјалног рада онемогућени су да полажу испит за лиценцу за рад у социјалној заштити, коју издаје Комора социјалне заштите.

Испитивањем примедби на поступак лиценцирања утврђено је да Комора социјалне заштите издаје лиценцу за обављање стручних послова у установама социјалне заштите (након положеног испита), стручним радницима, према одредбама Правилника о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити („Службени гласник РС“ 42/2013). Овај акт предвиђа да се лиценца издаје „за обављање: 1) основних стручних послова социјалне заштите; 2) специјализованих стручних послова социјалне заштите; 3) супервизијских послова; 4) правних послова у социјалној заштити.“ При чему се лиценца издаје стручном раднику који има завршене основне струковне, основне академске студије и студије другог степена из: социјалног рада, психологије, педагогије, андрагогије, дефектологије или специјалне педагогије; или правних наука, у зависности од врсте стручних послова у социјалној заштити.

Наведеним одредбама Правилника о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити непосредно се крши члан 136. Закона о социјалној заштити („Службени гласник РС“ 24/2011), у коме се наводи да стручни радници у установама социјалне заштите, поред социјалних радника, психолога, педагога, андрагога, специјалног педагога и правника могу бити и социолози, при чему су, према чл. 142 истог Закона "дужни да положе и испит за лиценцу". Тако, Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити, као правни акт ниже општости непосредно доводи у питање важење општије регулативе - Закона о социјалној заштити јер искључује социологе, (чак и оне који су завршили Мастер студије социјалног рада) као потенцијалне стручне раднике у области социјалне заштите.

Дакле, овај Правилник, формално и садржински посматрано, није усклађен са Законом о социјалној заштити, с обзиром на чињеницу да не препознаје компетенције социолога за обављање стручних послова у установама социјалне заштите, што у крајњем исходује дискриминацијом дипломираних социолога на тржишту рада у односу на сличне стручњаке истог нивоа образовања. Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити није усклађен ни са Правилником о стручним пословима у социјалној заштити („Службени гласник РС“ 1/2012) који социологе наводи као потенцијалне стручне раднике на пословима планирања и развоја (члан 13 и 14). Једном речју ови послови потпуно нестају са списка стручних послова за које се издаје лиценца, иако се у чл. 2. Правилника о лиценцирању стручних радника тврди: „Одредбе овог правилника односе се на стручне раднике одређене законом којим је уређена социјална заштита и правилником којим су уређени стручни послови у социјалној заштити, ангажоване у установама социјалне заштите и код других пружалаца услуга социјалне заштите“.

Подсетимо, Правилником о стручним пословима у социјалној заштити, је дефинисано да се социолози могу запошљавати на пословима планирања и развоја, који су из неког разлога у Правилнику о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити изостављени са пописа стручних послова за које се могу издавати лиценце. Социолозима је додатно нанета неправда тиме што послове планирања и развоја могу обављати и стручни радници свих побројаних профила подобних за обављање основних и других послова у социјалној заштити (Правилник о стручним пословима у социјалној заштити, члан 14).

Социолози (чак ни они са Мастером из социјалног рада) према Правилнику о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити не могу стицати лиценце за рад у области социјалне заштите, иако је таква могућност допуштена другим друштвено-хуманистичким профилима и то без мастера из социјалног рада), што је последица чињенице да овај акт не препознаје социологе као стручне раднике нити у основним нити у специјализованим стручним пословима социјалне заштите, не препознајући чак ни послове планирања и развоја (упркос јасној одредби ЗСЗ и додатној конкретизацији Закона у Правилнику о стручним пословима у социјалној заштити).

Примећујемо да Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити уопште не узима у обзир компетенције које студенти различитих студијских програма стичу на основним и мастер студијама. Наиме, када се сагледају компетенције које кроз основно и мастер образовање које стичу нпр. социјални радници, психолози, педагози, андрагози и социолози, сасвим је јасно да знања и вештине које стичу чак и студенти Основних студија социологије јесу одговарајући за рад на одређеним пословима у области социјалне заштите. То посебно важи за социологе који су успешно окончали Мастер студије социјалног рада, а које уписују захваљујући полагању диференцијалних испита из предмета из области социјалног рада. Другим речима, поред неусклађености са другим прописима који регулишу ову област, Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити потпуно занемарује везу између система образовања и расположивих послова у области социјалне заштите, чинећи непоправљиву штету социолозима, не само не ценећи социолошку експертизу у домену послова планирања и развоја, него и не уважавајући њихово додатно усавршавање у области социјалног рада на акредитованим студијским програмима.

Јасно је да без лиценце социолози не могу радити на стручним пословима у установама социјалне заштите, без обзира на стечене компетенције на основним студијама, као и оне стечене у даљем стручном усавршавању, стога молимо да следећи наведене аргументе реагујете и поправите штету која се наноси социолошкој професији.

Председништво Српског социолошког друштва препоручује да а) ускладите законска и подзаконска акта која регулишу област стручних послова у социјалној заштити, превасходно у делу који се односи на регулисање статуса социолога као стручних радника у установама социјалне заштите. Усклађивање подразумева, између осталог, и могућност да послови планирања и развоја у социјалној заштити буду уврштени у послове за које се издаје лиценца; б) проширите обим стручних послова (најпре општих стратешко развојних, примењено истраживачких и супервизијских стручних послова) које у установама социјалне заштите могу обављати социолози, а у складу са компетенцијама које се стичу на студијским програмима социологије, што треба да буде регулисано Правилником о стручним пословима у установама социјалне заштите; в) ускладите подзаконска акта са реалном сликом о компетенцијама образовних профила, уважавајући разноврсност вештина и знања које се стичу комбинацијама основних и мастер студија различитих друштвено-хуманистичких наука – у овом случају потребно је посебну пажњу обратити на компетенције дипломираних студената социологије који су се на мастер нивоу школовали у области социјалног рада.

Допис у ПДФ формату

С поштовањем,

У Београду, 18.01.2018. године

ПРЕДСЕДНИШТВО

СРПСКОГ СОЦИОЛОШКОГ ДРУШТВА