Владимир Милић (1938-), дипломирао социологију на Филозофском факултету у Београду, а докторирао на Правном факултету (1975). Од 1973, па све до одласка у пензију 2004, предаво социологију на Правном факултету у Београду, где је прошао сва звања, од асистента до редовног професора, а био и декан овог факултета (2001-2004). Истраживао структуру друштва и друштвене промене Србије и Југославије. Био председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1989-1992. Објавио: Револуција и социјална структура (1978), Лице и наличје технократије (1981), Социјални портрет партије: прилог проучавања социјалне слојевитости Савеза комуниста Србије (1984), Идеологија и научно истраживање (1984), Социологија - наука друштвене кризе: главни токови и правци развоја (1997) Транзиција савременог друштва: од маса у друштву до масовног друштва и светског друштва маса - претварање масе у публику (1998) и Основи методологије искуственог истраживања у друштвеним наукама (2011), а заједно с Мирославом Печујлићем: Демократија и ауторитаризам: политичка култура југословенског вишестраначког друштва (1994), Методологија друштвених наука (више издања, последње 2003) и Социологија (више издања, последње 2005).