Драган Коковић (Пријепоље, 1948-), дипломирао социологију на Филозофском факултету у Београду (1972), а докторирао на Факултету политичких наука у Београду (1982). Од 1974. ради на Филозофском факултету у Новом Саду, од 1992. редовни професор. Био директор Института за филозофију и социологију Филозофског факултета у Новом Саду (1989-96), председник Југословенског удружења за социологију спорта и члан редакције часописа Социологија. Био председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) (2002-2004). Главне области рада: социологија културе, социологија спорта и социологија образовања. Дела: Спорт без игре (1986), Социологија религије и образовања (1996), Пукотине културе (1997), Социологија образовања: друштво и едукацијски изазов (2000), Култура и уметност (2000), Социјална антропологија (2000), Социологија културе (2004), Спорт и медији (2004), Пукотине културе (2005), Социологија спорта (2005), Друштво и медијски изазови: увод у социологију масовних комуникација (2007), Наличје такмичења: спорт између олимпијада и илузијада (2008), Друштво и образовни капитал (2009), Друштво, насиље и спорт (2010).