Милосав Јанићијевић (Крушаре, код Ћуприје, 1931–Београд, 2004), дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду (1954), стручно се усавршавао у Институту за филозофију и социологију Пољске академије наука (1959-1960), докторирао на Филозофском факултету у Београду (1981). Радио као наставник филозофије у Ђуприји (1955-57), стручни сарадник Централног комитета Народне омладине Југославије (1957-58), асистент у Центру за социолошка истраживања Института друштвених наука (1961), где је биран у сва звања до научног саветника (пензионисан 1996). Био на студијским боравцима и у Русији, Француској и Енглеској, сарађивао са водећим пољским, чехословачким и руским социолозима. Превео на српски Марксистичку теорију друштва, Зигмунда Баумана. Био руководилац емпиријских истраживања у Центру за социолошка истраживања, као и управник тог центра (1979-1983). Бавио се истраживањем неједнакости и променама структуре југословенског друштва, социолошким теоријама развоја постиндустријских друштава (с посебним освртом на Данијела Бела) и транзицијом бивших социјалистичких друштава. Главни уредник часописа Социолошки преглед (1977-1981; заједно са Слободаном Бакићем) и Социологија (1983-1985). Био главни уредник Социолошких студија (1991-1993) и уредник зборника: Југословенски студенти и социјализам (1966) и Нови правци промена друштвене структуре Југославије (1990), Објавио: Људи из праксе: аспиранти за универзитетске студије (1960), Друштвено-политички и идеолошки ставови југословенских студената (1966), Стваралачка интелигенција међуратне Југославије (1984).
Овде можете прочитати рад Милосава Јанићијевића, у коме се, по први пут у српској социологији, износе и анализирају подаци о друштвеној покретљивости у Србији: „Међугенерацијска друштвена покретљивост у СР Србији“, Марксистичке свеске, год. 1 (1972), бр. 1-2, „Структура социјалистичког друштва у Југославији“, ур. Мирослав Печујлић, Стипе Шувар, Зоран Видаковић, стр. 75-87. Факултет политичких наука: Сарајево.