Зоран Видаковић (Београд, 4. 1. 1928 – Београд, 25. 1. 1991). Дипломирао на Правном факултету у Београду (1955), где је и докторирао (1965). Био социјални истраживач у индустријским срединама (рудници и жељезара у Варешу, фабрика папира у Маглају), асистент-истраживач у Институту друштвених наука у Београду, асистент на Високој школи (касније Факултету) политичких наука у Сарајеву (1964), одакле је као редовни професор прешао на Правни факултет у Београду (1981). Држао наставу из више социолошких дисциплина: Социологија рада, Социологија радничког самоуправљања, Теоријске основе социологије, Социологија савремених друштава, Марксизам и савремено друштво. Предавао је повремено и на факултетима политичких наука у Београду и Загребу. Сарађивао је са научним институтима у Београду и Сарајеву у истраживањима класне структуре југословенског друштва и радничког самоуправљања. Био је ангажован у синдикалном покрету 1967–1971. Књиге: Друштвена моћ радничке класе (Бгд, 1970); Корак назад два корака напред (Бгд, 1971); Ковачи лажног прогреса (Бгд, 1974); Стари и нови фашизам (Бгд, 1976); Маркс и савремени свет (Бгд–Љуб, 1981).
