Жарана Папић (Сарајево 1949-Београд 2002), дипломирала социологију на Филозофском факултету у Београду (1974). Магистрирала (1986) и докторирала (1995) из области социјалне антропологије на истом факултету. Од 1989. асистент, а од 1995. доцент на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду. Стручно се усавршавала у Ecole des Hautes en Sciences Sociales (1983-84) и у Лабораторији за социјалну антропологију College de France, у Паризу (1996). Била уредница у Студентском издавачком центру (1979-1989). Заједно с Дуњом Блажевић организовала у Студентском културном центру у Београду прву међународну феминистичку конференцију у источној Европи (1976). Једна од осам жена које су основале Београдски центар за женске студије (1992). Чланица уредништва часописа Женске студије (1995-2002), главни уредник Социологије (1995-1996). Постхумно од француске владе одликована с Palmes Academiques. Објавила: Социологија и феминизам (1989) и Полност и култура: тело и знање у социјалној антропологији (1997), уредила зборнике Антропологија жене (1983, заједно с Lydiјом Sklevicky) и Feminists under fire: exchanges across war zones (2003, заједно с Wenonоm Giles).