Владимир Рашковић (Поцесје, 1925-Београд, 2009), студирао економију у СССР (1946-1948), али после сукоба са Информбироом враћен у земљу, где је дипломирао на Економском факултету у Београду (1949). Изабран за асистента на Економском факултету у Београду, на предмету Основи марксизма-лењинизма, односно Марксистричка социологија (1949). Слушао предавања из социолошких студија на Институту друштвених наука. Докторат из економских наука положио на Универзитету у Београду, а докторат из филозофије на Универзитету у Лондону. На стручном усавршавању боравио у Женеви и Лондону. На Економском факултету прошао сва звања, до редовног професора (у пензији од 1990). Оснивач и први директор Социолошког института у Београду (1961). Био председник Српског социолошког друштва 1960-1961. Био ангажован за извођење наставе из социолошких предмета, на основним и последипломским студијама, на десетак факултета у Србији и Црној Гори. Држао предавања из социологије рада на више универзитета у Јапану (Токио, Осака, Кјyото, Нигата, Сапоро и др), као и за неколико врхунских компанија широм Јапана. Изучавао „тајне“ успеха Јапана, презеновао реферате на интернационалним скуповима у Јапану, држао предавања у Академији наука у СССР и на Универзитету у Лењинграду, а такође и на Универзитету у Лондону, Адис Абеби, у Харареу итд. Члан Интернационалне академије за врхунску науку Јапана, Токио. Одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Орденом рада са златним венцем. Објавио: Основи социологије (1962, више издања), Социологија рада (1967, више издања), Макро и микро социолошке структуре (1972), Социологија села (1988).