Вељко Кораћ (Дебело Брдо, код Коренице 1914-Београд, 1991), дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Загребу (1937), студирао физофију и у Прагу (1938-1939). До рата радио као новинар и у служби Министарства за социјалну политику. Учесник НОБ-а (1941-1945), члан војне мисије НОВЈ у Лондону (1944). После рата био помоћник министра савезне владе и потпредседник Комитета за радио-дифузију владе ФНРЈ (1946-1950). На сопствену жељу, напустио политичке функције и постао предавач Историје филозофије на Филозофском факултету у Београду (1950), где након доктората (1952) бива изабран у звања ванредног (1957) и редовног професора (1963). Био на студијским боравцима у Паризу (1958-1959), Варшави (1961), САД (1962-1963. и 1968) и у Енглеској и Француској (1968). Боравио и предавао на Мичигенском и Колумбија универзитету. Имао саопштења на Светском филозофском конгресу у Венецији (1958) и у Мексико Ситију (1963). Пензионисан 1982. Био први уредник Југословенског часописа за филозофију и социологију (1957-1959) и Филозофије (до 1962). Заслужан што је матична Катедра за социологију основана на Филозофском факултету (1959). Књиге: Маркс и савремена социологија (1962), Марксово схватање човека, историје и друштва (1971), Филозофија и њена историја 1978, Историја друштвених теорија 1990.