др Дубравка Стајић, виши научни сарадник у пензији,
организатор Трибине 2014 – 2022. године
Шта је трибина српског Социолошког друштва – секције за социјалне покрете?
Трибина Српског социолошког друштва – Секције за социјалне покрете настала је давних осамдесетих година 20. века, у оквиру Института друштвених наука у Београду, као резултат напора групе социолога да критичким промишљањем, јавним објављивањем ставова социолошке науке о тада већ разбукталој кризи југословенске државе и друштва. Сесије трибине су биле отвореног типа, могли су да присуствују и учествују у раду и научни радници, студенти и постдипломци социологије, што је доводило до респектабилних резултата. Ово се може данас проверити из тадашњих бројева часописа „Социолошког прегледа“. Распад Југославије довео је и до прекида рада Трибине, која је per definitionem била југословенска.
Уследиле су деценије рата, превирања и научних преиспитивања, промене генерација и пре свега, промена владајућег дискурса у друштвеним наукама. Уместо владајућег дијалектичког материјализма (уз нешто структурализма и егзистенцијализма), појављују се радови засновани на два супротстављена полазишта: неолиберално (првенствено англосаксонска школа) и национално, ово друго подржано политичко – идеолошким ставовима, како власти тако и дела опозиције. Но транзиционе тешкоће започеле су као финансијски проблем немогућности пуњења републичког буџета, исказане у кризи и хиперинфлацији 90-их година. Наставиле су се санкцијама Уједињених нација, које су изазвале прекид виталног облика рада научних радника – објављивање радова у страним часописима, међународни научни скупови одржавани у Београду уз неопходно учешће страних научника. Сарадња научних институција са страним институцијама (универзитетима и институтима), била је заборављена, што је нужно водило ка локализму и провинцијализацији друштвених наука. Суштински, погоршан је статус друштвених наука до граница егзистенције, што је разумљиво управо социолозима – у социјалистичкој Југославији друштвене науке су обављале функцију легитимације система.
Са променом политичког и друштвеног система у државном врху се постављало питање: „Чему друштвене науке (социологија)?“ Група социолога тада средње генерације одлучила је да обнови рад Трибине, имајући у виду економске и политичке промене које је транзиција наметнула Србији, као и изазове глобализације. То су били професор др СЛОБОДАН АНТОНИЋ, са Департмана за социологију Филозофског факултета БУ, др НАДА НОВАКОВИЋ, научни сарадник Института друштвених наука – Одељење за социологију, и др ДУБРАВКА СТАЈИЋ, виши научни радник у пензији. Договором оснивача, утврђени су неки основни методолошко-теоријски принципи:
1. ТРАНСПАРЕНТНОСТ ИЗЛАГАЊА уз примену савремених метода (аудио-визуелних),
2. МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОСТ – у целокупном раду Трибине укључивале су се не само друге друштвене науке као помоћне, већ и поједини сегменти природних наука (екологија, пољопривреда).
3. ПРОСТОРНА НЕОГРАНИЧЕНОСТ (феномени Србије, Западног Балкана и света у глобализацији).
4. ВАЖНОСТ САВРЕМЕНИХ ПРОЦЕСА, ИНСТИТУЦИЈА и ЕНТИТЕТА не спречава разматрање прошлости, са историјске дистанце , као што су преиспитивање друштвене историје СФРЈ, Краљевине Југославије или Кнежевине Србије. Ове начелне одлуке прихватила је и применила др ДУБРАВКА СТАЈИЋ, као организатор и медијатор Трибине. Од марта 2014. до маја 2022. одржано је 59 (педесет девет) сесија Трибине, при чему су неке теме биле заступљене више пута (нпр. проблем Косова), а такође су неки предавачи одржали више предавања, са истом или различитим темама (мр ЉУБОМИР КЉАКИЋ, МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ, проф. др ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ, др ЛУКА ЈОКСИМОВИЋ БАРБАТ).
СЛУШАОЦИ и учесници у дискусији су углавном били интелектуалци (од студената до пензионисаних научних радника, дипломата и војних лица), уз појединачну заступљеност пословних људи. Такође су неколико Трибина посетили уметници, визуелни уметник БОЖИДАР МАНДИЋ и песник и визуелни уметник ДОБРИЦА КАМПЕРЕЛИЋ. Неколико мастера и млађих докторанада долазило је на Трибину целу школску годину, па и дуже. Једна од тих учесница била је из Републике Српске.
Теме које су биле предмет излагања и расправа настајале су као резултат више диференцираних чинилаца. Најпре треба да нагласим да научни радници, с обзиром на услове у којима раде и захтеве које морају да испуне, нису увек спремни да волонтерски, чак и без бодова којима се бодује научни рад, одрже предавање. Водитељ Трибине се суочавао како са непријатним преговорима, тако и одбијањем сарадње. Али то су остали изузеци, већина је прихватила могућност да изван уског круга колега изложи своја истраживања или промовише најновију књигу.
Консензусом између руководиоца Трибине, предавача и слушалаца, није конституисан чврст план рада, који би на неки начин ограничио рад Трибине. Јер ако су институције имале чврсто дефинисан план рада, ми смо са радошћу чинили искорак изван тих планова, и тако дошли до сазнања која се не појављују у официјелним истраживањима. Увек је постојала могућност да бурне светско-историјске промене које је диктирала глобализација нађу место у актуелној теми за расправу.
Окосницу рада Трибине чинили су два тематска круга: 1. актуелни проблеми Србије и 2. глобализација (економски, политички, војни, културолошки, радно-правни аспект). У оквиру ова два најшира круга кретале су се уже теме. Из више разлога – геополитичких, теоријских и методолошких – није се могла избећи историографија, као дисциплина која је највише допринела ревалоризацији научних судова и чињеница о ближој и даљој историји Србије, такође СФРЈ и Краљевине Југославије. Дилеме и спорови о проблему: МОДЕРНИЗАЦИЈЕ у обе Југославије, спорови о улози војних покрета на тлу Југославије, у Другом светском рату су и даље предмет истраживања и озбиљних реинтерпретација млађих генерација историчара који приступају истраживаним проблемима без идеолошке пристрасности, или бар са мање пристрасности него 90-их година.
Појединачно посматрано, највећи геостратешки и политички проблеми Србије су Косово и Метохија, па је о њима три предавања одржао МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ, правник и политиколог. Будући да је објавио више монографија о различитим аспектима косовског проблема, Кнежевићева компетенција далеко је превазишла друге ауторе, који су се овом проблему посвећивали повремено и парцијално.
Имајући у виду учесталост ратова који су се водили на тлу Србије и Југославије последњих 150 година, било је теоријски и практично потребно да стручњак који се бави војском, одржи предавања којима ће разјаснити много наизглед подразумеваних питања. Због тога је такође три предавања одржао др МИЛЕ БЈЕЛАЈАЦ, научни саветник и директор Института за новију историју Србије. Сматрамо да је посебно информативно и значајно било предавање о статусу официра у Краљевини Србији пре 1914. године – материја која се нигде не проучава у савременом школству, а ти официри заслужни су за победе српске војске у Првом светском рату.
Велики изазов за истраживаче, такође и за водитеља Трибине била је новија историја – историја друге Југославије. Приметна је велика разлика између идеолошког позитивизма који је карактерисао друштвене науке у периоду социјализма, и критичког става који испољавају научници у 21. веку, у времену неолиберализма. Такође је и неолиберализам подвргнут критици.
Отворени су архиви који нису били доступни претходним генерацијама истраживача, чиме слика епохе бива шира, потпунија и аутентичнија. Истовремено, отварају се могућности стварања нових митологема. Притисак непрофесионалних истраживача који дилетантским „открићима“ задивљују и манипулишу јавним мњењем доста је велики, а научна заједница нема јединствен став према таквим „истраживањима“.
Поједина питања важна за економску праксу, опстанак привреде и друштва Србије, морала су да нађу место на Трибини: прво је случај бујичних поплава 2014.године (проф. др РАТКО РИСТИЋ, декан Шумарског факултета), и вишегодишњи, прогресивни проблем ГМО ( проф. др МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ).
Ковид – 19 није много пореметио рад Трибине. Бележимо 4 (четири) пропуштена термина од којих два због болести самог организатора Трибине, др ДУБРАВКЕ СТАЈИЋ.
Пишући овај извештај о раду Трибине Српског социолошког друштва – Секције за социјалне покрете, дужна сам да се захвалим колегама који су ми помогли у разним пословима за и око Трибине. Захваљујем се најискреније предавачима и слушаоцима Трибине на њиховом великом труду и знању. Радили су волонтерски, што посебно треба истаћи. Посебну захвалност за добру сарадњу дугујем социологу СЛОБОДАНУ МРЂИ, који је увек благовремено стављао обавештења о следећем предавању на сајт ССД.
ЗАКЉУЧАК
Сматрам да је Трибина Српског социолошког друштва – Секције за социјалне покрете, испунила своју функцију увек живог и актуелног коментатора савременог света, а најчешће и његовог критичара. Сви који смо учествовали у њеном раду обогатили смо се новим сазнањима, чији извори нису свакоме доступни. Штавише, у неколико предавања указано је на пропусте и штетна чињења како грађана, тако и државе (грађани граде стамбене објекте у приобаљу река, а држава није основала Министарство шума) .
Радовали смо се сваком састанку, јер смо знали да ће о одређеној теми говорити најбољи – они који су магистрирали и докторирали из те области или управо заокружују истраживање грађе о њој. Надамо се да ћемо у новим условима наставити и побољшати рад Трибине, у свету у коме је људско мишљење и самопропитивање све мање пожељно.
СПИСАК АУТОРА И НАСЛОВА ПРЕДАВАЊА НА ТРИБИНАМА ОДРЖАНИМ ОД МАРТА 2014. ДО МАЈА 2022. ГОДИНЕ
Одржано је 59 предавања.
Посебно се захваљујемо првом предавачу, доктору економских наука ДРАГАНУ МАРКОВИЋУ, научном саветнику у Институту за политичке студије, који је први подржао наш пројекат.
03.02.2014.
Др ДРАГАН МАРКОВИЋ, научни саветник, Институт за политичке студије, Београд: НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ ГРАЂАНИН, ПОСТОЈИ САМО ПОТРОШАЧ.
03. 03. 2014.
Др МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд: ПРИВАТИЗАЦИЈА У СРБИЈИ 1989-2012.
07. 04. 2014.
Проф. др ЈЕЛИЦА КУРЈАК, бивши амбасадор у РФ, Београд: ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ У РУСИЈИ ПОСЛЕ 1990. ГОДИНЕ.
05. 05. 2014.
Др НАДА НОВАКОВИЋ, научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд: КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ПРОТЕСТИ ГРАЂАНА.
03. 06. 2014.
МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ, правник и политиколог, Београд: ГЕОПОЛИТИКА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: ЕКОНОМСКЕ И СОЦИЈАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ.
09. 09. 2014.
ЛОРНА ШТРБАЦ, докторанд, Факултет политичких наука, Београд: ГЛОБАЛНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ (С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРОБЛЕМ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ НА БАЛКАНУ).
07. 10. 2014.
Проф. др БРАНИМИР СТОЈКОВИЋ (у пензији), Факултет политичких наука, Београд: КУЛТУРА У ТРАНЗИЦИЈИ.
04. 11. 2014.
Мр РЕЉА КНЕЖЕВИЋ, докторанд, Филозофски факултет, Београд: ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ И СИНДИКАЛИСТИЧКА ОПОЗИЦИЈА УНУТАР ССДП.
02. 12. 2014.
Др МИЛЕ БЈЕЛАЈАЦ, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд: ОФИЦИРИ У СРБИЈИ – ЊИХОВ СТАТУС ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА.
03.03.2015.
Проф. др ЈОВИЦА ТРКУЉА, редовни професор Правног факултета БУ: СУОЧАВАЊЕ СА ПРОШЛОШЋУ – ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЧАСОПИСА „HERЕTICUS“.
07.04.2015.
МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ, правник и политиколог, Београд: ХЕРМЕНЕУТИЧКИ ИЗАЗОВ РАЗУМЕВАЊА РАТНЕ ПРОШЛОСТИ.
05.05.2015.
Проф. др СЛОБОДАН АНТОНИЋ, редовни професор Филозофског факултета, Департман за социологију, Београд: ДЕМОКРАТИЈА У СРБИЈИ 1903-1914, СЛИКА ЈЕДНЕ ЕПОХЕ.
01.09.2015.
Др МИЛАН КОЉАНИН, виши научни сарадник, Институт за савремену историју Србије, Београд: ЛОГОР НА СТАРОМ САЈМИШТУ 1941-1944.
06.10.2015.
Др ЛУКА ЈОКСИМОВИЋ БАРБАТ, филозоф и антрополог, Београд: КРИТИКА САВРЕМЕНИХ ИДЕОЛОГИЈА СА АНТРОПОЛОШКОГ СТАНОВИШТА.
05.04.2016.
Др ЛУКА ЈОКСИМОВИЋ БАРБАТ, филозоф и антрополог, Београд: ИДЕЈА ПРОГРЕСА У КРИТИЧКОЈ АНТРОПОЛОГИЈИ.
10.05.2016.
ОКРУГЛИ СТО: СТАРИ И НОВИ ИМПЕРИЈАЛИЗАМ:
1. др ДУБРАВКА СТАЈИЋ, виши научни сарадник у пензији, Институт за политичке студије, Београд: КРАТКА ИСТОРИЈА ИМПЕРИЈАЛИЗМА.
2. мр ЉУБОМИР КЉАКИЋ, социолог, Београд: УНИВЕРЗАЛНИ КАРТЕЛ, КРАЈ КАПИТАЛИЗМА И ЧЕТВРТА РЕВОЛУЦИЈА. ПРИЛОГ ЗА РАСПРАВУ О ИМПЕРИЈАЛИЗМУ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА КОРПОРАТИВНЕ ДИСТОПИЈЕ.
3. проф. др УРОШ ШУВАКОВИЋ, редовни професор Учитељског факултета БУ, Департман за социологију и друштвене науке: ПОРЕДАК И ГЛОБАЛИЗАМ КАО ОБЛИК НЕОИМПЕРИЈАЛИЗМА.
4. МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ, политиколог и правник, уредник часописа „Национални интерес“, Београд : ДА ЛИ ПОСТОЈИ ПОСТИМПЕРИЈАЛИЗАМ?
5. проф. др СЛОБОДАН АНТОНИЋ, редовни професор Филозофског факултета, Департман за социологију: СРБИЈА И МЕКА ОКУПАЦИЈА.
Водитељ: др Дубравка Стајић
02.09.2016.
Мр ВЛАДИМИР МЕНТОС, сарадник Института друштвених наука, Београд: ПОВЕЗАНОСТ ЕКОНОМСКОГ РАСТА И СУБЈЕКТИВНОГ БЛАГОСТАЊА У ЕКОНОМСКИ РАЗВИЈЕНИМ ДРУШТВИМА – УТИЛИТАРИСТИЧКИ ПОГЛЕД.
04.10.2016.
ИРЕНА РИСТИЋ, докторанд политичких наука, сарадник Института друштвених наука, Београд: РУСИЈА ИЛИ ЗАПАД? ВЕЧИТА ДИЛЕМА ИЛИ КРИВА ПРЕТПОСТАВКА?
01.11.2016.
Мр КСЕНИЈА МАРКОВИЋ, сарадник Института друштвених наука, Београд: МОДЕЛИ ПОЛИТИЧКОГ ПРЕДСТАВЉАЊА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА.
06.12.2016.
Мр ЉУБОМИР КЉАКИЋ, социолог, Београд : КАПИТАЛИЗАМ КАО РЕЛИГИЈА, СХВАТАЊЕ ВАЛТЕРА БЕЊАМИНА ИЗ 1921. И ЊЕГОВА ДАНАШЊА АКТУЕЛНОСТ.
07.02.2017.
Проф. др ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ, слободан мислилац, Београд: НАУКА И САВРЕМЕНИ СВЕТСКИ СИСТЕМ (НАУЧНА ДУХОВНОСТ И УЈЕДИЊЕЊЕ ЧОВЕЧАНСТВА)
07.03.2017.
Др ГОРДАНА ЖИВКОВИЋ, научни саветник, Институт за европске студије, Београд, политиколог и теолог: КО СУ СРБИ ДАНАС? ОГЛЕД О ИДЕОЛОШКОЈ УПОТРЕБИ НАРОДА.
04.04.2017.
АПОРИЈЕ 80-ТИХ. РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ И ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК МАРКСИЗМА. ЛИЧНОСТ И УМЕТНИК.
Предавач: др ЈЕЛЕНА ЂУРИЋ, филозоф, научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд. Сарадник предавача: БОЖИДАР МАНДИЋ, песник и визуелни уметник, коаутор РЕЧНИКА ТЕХНОЛОГИЈЕ.
19.09.2017.
ЗА ТИТА ИЛИ ЗА КРАЉА? ИЗБОРИ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ 1945.
Заказано: др МОМЧИЛО ПАВЛОВИЋ, директор Института за савремену историју Србије, Београд.
Будући да предавач није дошао, говор је одржао СИМЕОН ПОБУЛИЋ, правник и дипломата, о својим сећањима на крај Другог светског рата.
03.10.2017.
Др СЛОБОДАН СЕЛИНИЋ, научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд: ЈЕЗИЧКИ СПОР 1967. И РЕАГОВАЊА У СРБИЈИ.
07.11.2017.
Проф. др ЈОВИЦА ТРКУЉА, редовни професор Правног факултета БУ: ПОЛИТИЧКИ ПРОГОНИ ПРОФЕСОРА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА.
05.12.2017.
Др МИЛЕ БЈЕЛАЈАЦ, научни саветник, директор Института за новију историју Србије, Београд: ЈНА – НАСТАНАК, РАЗВОЈ И РАСПАД.
06.02.2018.
Проф. др ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ, слободан мислилац, Београд: ЕКОНОМИЈА И НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК.
06.03.2018.
Др ВЕРА ГУДАЦ – ДОДИЋ, научни саветник, Институт за новију историју Србије, Београд: ЖЕНЕ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ – ДА ЛИ СЕ ЕМАНЦИПАЦИЈА ДОГОДИЛА?
17.04.2018.
Др МИЛОМИР ГАТАЛОВИЋ, научни саветник, Институт за савремену историју, Београд: ДРЖАВНА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕМА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД 1958. ДО 1965. ГОДИНЕ.
03.10.2018.
Др РАНКО СОВИЉ, сарадник Института друштвених наука, Београд: УТИЦАЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ НА ПОСЛОВАЊЕ БАНАКА И БРОКЕРСКИХ ДРУШТАВА.
06.11.2018.
САЊА СТОЈКОВИЋ – ЗЛАТАНОВИЋ, сарадник Института друштвених наука, Београд: РАВНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЗДРАВСТВЕНО РАЊИВИХ ГРУПА.
05.02.2019.
Мр ЉУБОМИР КЉАКИЋ, социолог, Београд: „ТРОЈНИ ОБРАЗАЦ“ КАРЛА МАРКСА У КОМЕ СУ ОБУХВАЋЕНЕ „СВЕ ТАЈНЕ ДРУШТВЕНОГ ПРОЦЕСА ПРОИЗВОДЊЕ“ И ОВАЈ „ЗАЧАРАНИ, ИЗВРНУТИ И НА ГЛАВУ ПОСТАВЉЕНИ СВЕТ“ (III ТОМ „КАПИТАЛА“).
05.03.2019.
РАСПРАВА поводом књиге др Наде Новаковић: „ШТРАЈКОВИ И ТРАНЗИЦИЈА У СРБИЈИ 1990. ДО 2015.“
02.04.2019.
Др ДЕЈАН МИРОВИЋ, редовни професор Правног факултета у Косовској Митровици: БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ – УСВАЈАЊЕ И ПРИМЕНА.
05.10.2019.
Др НАДА НОВАКОВИЋ, научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд: СИНДИКАТИ И ПРИВАТИЗАЦИЈА У СРБИЈИ.
05.11.2019.
Др МИЛОМИР ГАТАЛОВИЋ, научни саветник, Институт за савремену историју Србије, Београд: БУРНА ВРЕМЕНА: КОСОВО И МЕТОХИЈА 1966-1969. ГОДИНЕ.
03.12.2019.
Др РАНКО СОВИЉ, сарадник Института друштвених наука, Београд: УВОД У ИСЛАМСКО БАНКАРСТВО.
04.02.2020.
Др НАТАЛИЈА ПЕРИШИЋ, редовни професор Факултета политичких наука БУ: ИЗАЗОВИ И РИЗИЦИ ПЕНЗИЈСКИХ РЕФОРМИ.
ПАУЗА ИЗАЗВАНА ЗАТВАРАЊЕМ СТАНОВНИШТВА ЗБОГ COVIDA-19 (МАРТ-МАЈ 2020.)
03.11.2020.
Др МАРИЈАНА МАКСИМОВИЋ, научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд: УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА У МЕЂУНАРОДНИМ ЕКОНОМСКИМ ОДНОСИМА.
02.02.2021.
Др НАДА НОВАКОВИЋ, научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд: РАД У ДОБА КОРОНЕ.
МАРТ-МАЈ 2021. СЕСИЈЕ НИСУ ОДРЖАНЕ ЗБОГ БОЛЕСТИ др ДУБРАВКЕ СТАЈИЋ ОД COVIDA-19
05.10.2021.
ОКРУГЛИ СТО: СОЦИОЛОГИЈА COVID-19 КАПИТАЛИЗМА
- мр ЉУБОМИР КЉАКИЋ, социолог, Београд: ВЕЛИКА ПОЛАРИЗАЦИЈА. СОЦИОЛОГИЈА КОВИД КАПИТАЛИЗМА.
- проф. др АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ, уредник II програма Радио Београда: ПАНДЕМИЈА И ПРОЦЕС ПАНДЕМИЗАЦИЈЕ.
- др МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд: КОВИД 19 И ПОВЕЋАЊЕ СИРОМАШТВА ЗАПОСЛЕНИХ У СРБИЈИ 2019-2021.
- др УРОШ ШУВАКОВИЋ, редовни професор Учитељског факултета БУ, Департман за социологију и друштвене науке: ПАНДЕМИЈА COVID-19 И ЊЕН УТИЦАЈ НА ГЛОБАЛНИ КАПИТАЛИЗАМ.
- др МАРИЈАНА МАКСИМОВИЋ, виши научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд: УТИЦАЈ COVIDA-КРИЗЕ-19 НА ПОСЛОВНЕ ПЕРФОРМАНСЕ.
Водитељ: др Дубравка Стајић
07.11.2021.
МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ, политиколог и правник: ДИЈАЛОЗИ МИЛОША КНЕЖЕВИЋА О КОСОВУ.
02.12.2021.
Др БОЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ, научни саветник, Институт за савремену историју, Београд: АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ – БИОГРАФИЈА 1908-1983.
01.02.2022.
Др МИЛАН КОЉАНИН, саветник у пензији, Институт за савремену историју, Београд: ЗЛОЧИНИ У ГЛИНИ 1941. ГОДИНЕ.
05.04.2022.
Др ЉУБИНКА ШКОДРИЋ, сарадник Института за савремену историју, Београд: ЖЕНА У ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ 1941-1944. ГОДИНЕ
10.05.2022.
Др МИЛЕ БЈЕЛАЈАЦ, научни саветник, директор Института за новију историју Србије, Београд: РАЗУМЕВАЊЕ ВОЈНО-ЦИВИЛНИХ ОДНОСА У ПОЛИТИЦИ.
НАПОМЕНА:
Нисмо успели да утврдимо датум предавања мр АЛЕКСАНДРА МИТРОВИЋА – МЕТАНОЈЕ, психолога, Београд: РЕЛИГИЈА КАО АРХЕТИП.
Београд, 03.11.2022.- године
Водитељ Трибине ССД
др Дубравка Стајић
виши научни сарадник у пензији
Институт за политичке студије