Социолошко друштво Србије је као и у претходном раздобљу показало изразитији континуитет у раду, када се упореди са ЈУС. То је донекле објашњиво чињеницом да је само ЈУС, а не и СДС, био задужен за сарадњу са ИСА, као и чињеницом да је СДС по природи ствари знатно више од ЈУС био усмерен на залагање за остваривање монополског положаја социолога у областима које чине делове социологије или њене примене. С друге стране, између 1989. и 1993. године изашла су само четири четвороброја „Социолошког прегледа“, а ни њих не би било да није било свесрдног упорног залагања Слободана Вуковића. Почев од 1994. године до половине 1998. године „Социолошки преглед“ излази редовно као тромесечник. У наредних шест година објављено је 12 двоброја „Социолошког прегледа“ да би од половине 2004. године било настављено са тромесечним излажењем часописа.
Марина Благојевић,
председница СДС 1992-1994.
У тексту председнице СДС Марине Благојевић, који садржи информације о раду Социолошког друштва Србије у 1992. години, подсећа се да је председништво Социолошког друштва Србије, изабрано на скупштини 18. јануара 1992. године, било у саставу: Марина Благојевић, председница, Градимир Зајић, заменик председнице, Дренка Радловић, секретар, Слађана Маџгаљ, Лидија Топић, Ђорђе Јовановић, Божидар Милошевић, Срђан Милековић, Миодраг Лакићевић, Рада Дрезгић и Смиљка Томановић. Том приликом су изабрани и чланови редакције часописа Социолошки преглед, са Миленом Давидовић као главном и одговорном уредницом, и одлучено је да часопис објављује Конзорцијум социолошких института.
Милена Давидовић,
главна уредница
Социолошког прегледа (1992-1993)
Прву половину 1992. године карактерише активан рад председништва, које се састајало једном месечно ради решавања текућих питања. Као основни проблем СДС јавља се пасивизација чланства, која се настоји превазићи на више начина. Један од првих корака у активирању чланства било је одржавање три научна скупа. Први скуп на тему „Својинска трансформација и промена друштвене структуре“ одржан је априла, други под називом „Друштво и рат“ јуна, а трећи на тему „Чему социологија“ децембра 1992. године. Неки прилози са скупа „Друштво и рат“ објављени су у Социолошком прегледу бр. 1-4 за 1992. годину, као и у француском часопису „Peuples méditerranéens“, No. 61 (1992) , чији је тематски број био посвећен рату у Југославији. Поред тога је извршен покушај успостављања контакта са чланством слањем анкете ради ажурирања евиденције чланства и прикупљања сугестија и идеја за рад СДС. „Анкета је имала релативно задовољавајућ одјек“, добијено је 70 одговора.
Исте године је обновљен огранак СДС у Новом Саду на иницијативу групе социолога из овог града. Огранак у Новом Саду основан је још 1967. године (Илић, 1990), али је у међувремену дошло до његовог замирања. СДС је подржао иницијативу професора социологије запослених у средњим школама за промену плана и програма и уџбеника социологије у овим образовним установама. Након увођења санкција Југославији Друштво је услед њихове примене и на област науке упутило писмо колегама широм света, а један број колега је одговорио изражавајући разумевање за реакцију Друштва, подршку или обећање да ће учинити нешто по том питању (Благојевић, M. Информације о раду Социолошког друштва Србије у 1992. години, Социолошки преглед, бр. 1-4/1992: 189. Уп. преписку објављену у Социолошком прегледу 1-2/1999.)
За 1993. годину планирано је интензивирање рада СДС преко периодичних окупљања, посвећивање пажње поновном успостављању веза са међународном јавношћу и учлањивању у међународна удружења након престанка санкција, као и професионалним питањима у вези са афирмацијом социологије. Од три планирана научна скупа за прву половину године: „Шта после рата“ (јануар), „Предузетништво, менаџмент, маркетинг и социологија“ (март) и „Рат и друштвено раслојавање“ (април), одржан је само један, односно укупно два скупа у 1993. години. Маја месеца је у Новом Саду одржан скуп на тему „Предузетништво, менаџмент, маркетинг и социологија“, а наредног месеца скуп под називом „Испитивање јавног мњења“.
Према информацији о раду СДС у периоду од јануара 1992. до априла 1994. године, који је поднела председница Марина Благојевић, посебна пажња је посвећена комуникацији са медијима. Поред медијске пропраћености свих организованих научних скупова у сарадњи са радијом „Студио Б“ организован је циклус емисија „Социолошке теме“, које су емитоване једном недељно током 3 месеца.
Милош Немањић,
председник СДС 1994-1996.
У извештају о раду председништва Социолошког друштва Србије за период 1994-1996. године који је поднео председник СДС Милош Немањић, подсећа се да је Председништво Социолошког друштва Србије, изабрано на скупштини 23.04.1994. године, било у саставу: Милош Немањић, председник, Драган Коковић, потпредседник, Славица Коматина, секретар, Драган Жунић, Александар Молнар, Слађана Ђурић, Смиљка Томановић и Зоран Манојловић. Изабрани су и чланови редакције часописа „Социолошки преглед“, са Слободаном Вуковићем као главним и одговорним уредником.
Годину 1994. обележио је почетак рада Социолошког клуба у просторијама Института за криминолошка и социолошка истраживања, а прво окупљање је организовано поводом књиге Младена Лазића „Систем и слом“. Окупљања су организована сваког првог четвртка у месецу, а касније су била и учесталија. У Клубу су у почетку вођени разговори о књигама, новим пројектима, темама које су биле предмет научних скупова и представљане периодичне социолошке публикације („Социолошки преглед, „Социологија“, „Зборник института за криминолошка и социолошка истраживања“ итд.). Октобра 1994. године је доминантна форма рада Клуба постало представљање значајних и нових књига. У периоду од две године, односно од октобра 1994. до октобра 1996, у Клубу је представљено 20 књига.