Ружа Петровић (Ритопек, 1928– Београд, 1993), дипломирала (1963) и магистрирала (1968) социологију на Филозофском факултету у Београду, докторирала на Филозофском факултету у Загребу (1973). Предавала демографију на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду (асистент 1964, доцент 1974, ванредни професор 1980, редовни професор 1987). Била је члан Одбора за проучавање становништва САНУ и председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1979-1981. Бавила се проблемима демографског развитка становништва СФРЈ. Поставила темеље социјалне демографије у Србији, повезавши богату демографску грађу са социолошким парадигмама и аналитичким оквирима. Ангажовала се и у креирању програма популационе политике на нисконаталитетним подручјима Србије. Била управник Одељења за филозофију и социологију Филозофског факултета у Београду (1989-1990). Дела: Друштво и становништво: макросоциолошки и демографски аспекти развоја СР Србије (1978), Демографија (1979) Демографски развој Војводине (1973), Домаћинство, породица и брак у Југославији: друштвено-културни, економски и демографски аспекти промене породичне организације (1981, заједно с Анђелком Милић и Евом Берковић) Етнички мешовити бракови у Југославији (1985), Миграције у Југославији и етнички аспект (1987), Сеобе Срба и Црногораца са Косова и из Метохије (1989, заједно с Марином Благојевић, енглески превод 1992), Самоубиства у Југославији (1990, заједно с Петром Опалићем и Драганом Радуловићем).