Radomir Lukić (Miloševac (kod Smedereva) 1914–Beograd, 1999), diplomirao Pravni fakultet u Beogradu (1937), sa prosečnom ocenom 10, doktorirao na Sorboni (1939), docent na Pravnom fakultetu u Beogradu (1940), vanredni profesor (1950), redovni profesor (1956), dekan (1958-59). Predavao Teoriju države i prava, Filozofiju prava, Opštu sociologiju i Metodologiju pravnih nauka. Bio predavač u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU od 1961. kao dopisni član, redovni od 1970. Sekretar SANU (1971-1974), potpredsednik SANU (1974-1977), a sekretar Odeljenja društvenih nauka (1981-1982). Njegova Sabrana dela (1995) obuhvataju 11 tomova (4.600 stranica). Veoma popularan kao profesor, poznat po duhovitostima. Osnovna škola u Miloševcu nosi njegovo ime. Priznanja: Sedmojulska nagrada (1971), Oktobarska nagrada Beograda (1975), Specijalna Vukova nagrada (1994), Orden rada sa crvenom zastavom (1965), Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1978). Najvažnija dela: Osnovi stečajnog prava s postupkom za prinudno poravnanje van stečaja (1938), Teorija države i prava. 1, Teorija države (1953, više izdanja), Teorija države i prava. 2, Teorija prava (1954, više izdanja), The state organization of Yugoslavia (1955, prevodi i na francuski, španski, italijanski, nemački, mađarski), Istorija političkih i pravnih teorija. Knj. 1, Od antike do početka XVII veka (1958, više izdanja), Osnovi sociologije (1959, više izdanja), Društvena svojina i samoupravljanje (1964), Formalizam u sociologiji (1969), Političke stranke (1966, više izdanja), Sociologija morala (1974, više izdanja).
Ogromne su zasluge Radomira Lukića za srpsku sociologiju. Nakon Drugog svetskog rata, kada su dogmatski marksizam i zvanična politika odbacili sociologiju kao „buržoasku nauku“, pokušavajući da je zamene „istorijskim materijalizmom“, Lukić je odlučno zastupao stanovište da se sociologija mora uvesti kao obavezan predmet na sve pravne fakultete u zemlji (Radomir Lukić, „Osnovi nauke o društvu“, Univerzitetski vesnik, Beograd, 20. maja 1954, str. 2). Ova njegova inicijativa je i ostvarena do 1958. godine. Lukić je, takođe osnivač i prvi predsednik Srpskog sociološkog društva (1954-1956; tadašnji naziv: Sekcija JUS za NR Srbiju) i pisac prvog posleratnog udžbenika sociologije (Uvod u sociologiju, 1957). Lukić se još 9. novembra 1956, na osnivačkoj skupštini JUFS založio za „stvaranje posebnog sociološkog fakulteta, odnosno grupe na filozofskom fakultetu, koja bi davala diplomirane sociologe“ i zatražio da „sociologiju, kao opštu nauku o društvu, treba uvesti u svim srednjim stručnim i opšteobrazovnim školama“. Prva od ovih njegovih inicijativa, uz saradnju i pomoć i drugih sociologa, realizovana je 1959, a druga 1961. Tokom pedesetih i prve polovine šezdesetih godina bio je najbolji predstavnik srpske sociologije u inostranstvu, učestvujući na mnogobrojnim sociološkim konferencijama i dovodeći u Beograd neka od najvažnijih socioloških imena toga doba (između ostalog i predsednika Svetske organizacije sociologa, Žorža Fridmana, 28. septembra 1956). Svesrdno je pomagao rast i samostalni razvoj mlađih sociologa, ne ljuteći se na pojedina sektaška nipodaštavanja koja je, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, doživljavao od pojedinih radikalno-markističkih kolega. Bio je veliki sociolog i veliki čovek, za koga je rečeno: „Radomir Lukić je nesumnjivo naš najblistaviji um druge polovine 20. veka i, istovremeno, jedan od najsuptilnijih duhovnih veličina naše kulture i stvaralaštva“ (Svetislav M. Jarić).
Ovde možete videti intervju sa profesorom Radomirom Lukićem, u okviru emisije „Nešto sasvim lično“.
Ovde možete čuti glas Radomira Lukića, snimljenog na predavanju koje je profesor Lukić održao na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu, 28. januara 1966.
Za dalje čitanje…