Петар Козић (Пирот, 1928. – Београд, 2012), дипломирао на филозофско-педагошко-психолошкој групи предмета Филозофског факултета у Скопљу (1952), где је магистрирао (1959) и докторирао (1965) са тезом Социолошка мисао Филипа Филиповића. Тезу касније проширио и објавио у две књиге (први том 1969, други 1979). Радио као професор гимназије и учитељске школе у Пироту, а по магистрирању постаје сарадник у Заводу за историју радничког покрета Србије (Београд). Од 1960. предавач, доцент и ванредни професор на Правно-економском (касније Правном) факултету у Нишу. Као стипендиста пољске владе био на десетомесечном усавршавању при Универзитету у Варшави (1962), а потом, и на студијском боравку у Мађарској, Пољској и СССР. Од 1974. ванредни и редовни професор Факултета организационих наука у Београду, до пензионисања. Осим опште, теоријске социологије и филозофије, држао наставу из социологије рада, социологије образовања, индустријске социологије и социологије образовања. На последипломским студијама предавао методологију научноистраживачког рада и теорију организације. Радио и на другим факултетима: Техничком, Медицинском, Економском, Филозофском и Факултету заштите на раду у Нишу, као и на Факултету политичких наука, Учитељском факултету и Факултету за менаџмент „Браћа Карић“ у Београду. На Правном факултету у Нишу био шеф Катедре за општу социологију и историју државе и права, а онда и продекан истог Факултета. На ФОН-у био шеф Катедре за економију, социологију и филозофију. Први главни и одговорни уредник часописа Теме (тада „Марксистичке теме“, 1977). Био посланик Скупштине Србије. Носилац Ордена рада са златним венцем, Ордена рада са црвеном заставом, Ордена рада заслуга за народ са сребреним зрацима и добитник Осмосептембарске награде града Пирота. Књиге: Социолошке скице (1963), Социологија (1966, више издања), Социологија: увод у марксистичку науку о друштву (1969, више издања), Марксизам и теме савременог друштва (1978, више издања).