Српско социолошко друштво, национална асоцијација социолога у Србији, више пута је мењало име, пратећи промене у друштвеном окружењу и у формама државног организовања.
Пошто је створено (обновљено) Српско филозофско друштво (1951), социолози-професори Правног факултета у Београду, покренули су иницијативу за стварање (обнављање) и социолошког друштва. Међутим, за разлику од филозофије, која је била призната научна дисицплина, и која се предавала у школама и на факултетима, социологија је била под сумњом да је «буржоаска наука». Она није била део наставних планова и програма, ни у гимназијама, нити на Универзитету, а број социолога је био далеко мањи од филозофа. Стога је одлучено да се, због шире кадровске базе, одмах формира социолошко друштво на нивоу целе тадашње земље. Тако је, у октобру 1954, основано Југословенско удружења за социологију (ЈУС).
Међутим, упоредо са ЈУС-ом, 28. децембра 1954, образована је и Секција ЈУС-а за НР Србију, као најважнији и носећи део ЈУС-а. То је, наиме, дуго времена била и једина републичка секција ЈУС-а (хрватска је основана 1959, док у Словенији организација социолога постоји од 1965). Први председник српске Секције био је Радомир Лукић. Али, 1956. из Централног комитета СКЈ, долази „сугестија“ да се приступи обједињавању Српског филозофског друштва и Југословенског удружења за социологију у Југословенско удружење за филозофију и социологију (Здравко Кучинар, Српско филозофско друштво: кратка историја, „Службени гласник“, Београд 2011, стр. 166-167). Стога је ЈУС, 1956, «на самој скупштини прогласило распуштање, затим стварање Југословенског друштва за социологију и тек онда (или у истом моменту) ступило у ново удружење» (Кучинар, 169-170). У то време (1956-1960), дакле, удружење социолога у Србији носило је име Секција ЈДС (Југословенског друштва за социологију) за НР Србију.
Но Југословенско удружење за филозофију и социологију се, 1960, раздвојило на филозофски и социолошки део. Тада је одлучено да постојеће републичке секције ЈУС-а постану друштва. Српска секција је, по угледу на Српско филозофско друштво, Српско хемијско друштво, Српско географско друштво, Српско лекарско друштво и остала традиционална стручна друштва у Србији, названа Српско социолошко друштво. Друштво је под тим именом званично и регистровано, 10. јуна 1961, у градској полицији у Београду.
Међутим, након доношења уставних амандмана (1972) којима је започет процес конфедерализације Југославије, и уочи промене Устава СФРЈ (1974), којом је тај процес и завршен, а под притиском да се и у организационом смислу следе тадашње владајуће идеолошке концепције, Српско социолошко друштво се, практично, морало територијално поделити у три друштва: Социолошко друштво Србије (као правни «сукцесор» ССД), Социолошко друштво Војводине и Социолошко друштво Косова. Тако је од 1974. Српско социолошко друштво носило назив Социолошко друштво Србије.
Социолошко друштво Војводине је постало део Удружења социолога и филозофа Војводине, а Социолошко друштво Косова део Друштва филозофа, социолога и политиколога Косова (Shoqatë së filozofëve, sociologëne, dhe polotikologëve të Kosovës). Официјелни контакти између ова три друштва били су слаби (видети: Слободан Бакић, «Социологија у Србији 1964-1974», Социолошки преглед, 2-3/1974, стр. 203-210; Извештај о раду СДС 1977-1979, Социолошки преглед 2/1979, стр. 110).
Крајем осамдесетих, с нестанком најгрубље партијске контроле над стручним друштвима, социолози су се реорганизовали. Формирана је Секција социолога Војводине, која је истовремено била секција и Удружења социолога и филозофа Војводине, али и Социолошког друштва Србије, а чланство и чланарина су били јединствени (видети: Социологија, год. 31(1989), бр. 1, стр. 331). Удружење социолога Косова, међутим, остало је затворено за сваку сарадњу са Социолошким друштвом Србије.
Почетком деведесетих дошло је до пасивизације у раду многих секција и огранака, па и Секције социолога Војводине. У склопу са настојањем да се обнови рад секција и огранака, током 1993. обновљен је рад Огранка СДС за Нови Сад.
Коначно, на Скупштини друштва у Врднику, 7. маја 2006. године, враћен је изворни назив удружења – Српско социолошко друштво. Огранак ССД за Косово (у Косовској Митровици) обновио је активности 22. децембра 2010.
Слободан Антонић