Мирослав Радовановић (Јакаљ, код Бајине Баште, 1936-Београд 2001), завршио Вишу школу за социјални рад (1958), диломирао (1963), магистрирао (1966) и докторирао (1976) социологију на Филозофском факултету у Београду. Радио у Покрајинском заводу за социјално медицински рад и професио¬налну оријентацију у Приштини (1960-1969), а затим на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду биран за асистента (1969), доцента (1978), ванредног професора (1986) и редовног професора (1995), за предмет Социологија рада. Научно се усавршавао у Великој Британији (1969-1970) и Холандији (1978). Учествовао у раду више истраживачких комитета Међународног удружења за социологију (ИСА). Био потпредседник Српског социолошког друштва (1972-1982), члан управе и секретар Југословенског удружења за социологију, оснивач и председник Секције за социологију рада ССД, члан управе Хегеловог друштва и члан управе Свеславенског савеза, оснивач и уредник Социолошког билтена (1962-1964). Дугогодиши члан редакције и секретар часописа Социологија. Учествовао на бројним научним скуповима међународног карактера (Лондон, Дарам, Варна, Упсала), као и у земљи (Београд, Ниш, Херцег Нови, Сплит, Дубровник, Порторож, Сарајево). Објавио преко 200 научних и стручних радова у више од тридесет часописа и зборника у земљи и иностранству, као и књиге: Activity Approach to Social Policy in Yugoslavia (1978), Социологија беде и пауперизације (1983), Беда и савремени капитализам (1984) и Социјални проблеми југословенског друштва (као коаутор и један од уредника) (1985).