Мирослав Печујлић (1929-2006)

Мирослав Печујлић (Сисак, 1929 – Београд 2006), дипломирао на Правном факултету у Београду (1957), где је и изабран за асистента за Општу социологију (1958). Био на студијском боравку у Енглеској (1959) и САД (1961-62). Докторирао на Правном факултету у Београду (1961), за редовног проф. изабран 1973, пензионисан 1994. Био је један од оснивача Факултета политичких наука у Београду, где је предавао Политичку социологију. Био ректор Београдског универзитета (1977-1981). Један од оснивача и уредника часописа Гледишта (излазио 1960-2000) и главни уредник Социологије (1965-1968). Председник Eвропског центра за високо образовање при UNESCO, сарадник Универзитета УН, члан уредништва Higher Education Policy. Уредник међународних зборника: The Transformation of the World – The Role of Science and Technology (1980), Social and Cultural Alternatives in the Changing World (1981), Science and Technology in the Transformation of the World, (коуредник, 1982). Са Радомиром Лукићем главни редактор Социолошког лексикона (1982). Био председник Српског социолошког друштва 1962-1964. Учесник НОБ-а од 1943, члан СКОЈ-а од 1944, члан ЦК СКЈ, члан Извршног комитета ЦК СКЈ, члан Председништва ЦК СКЈ и члан Извршног бироа Председништва СКЈ, члан ЦК СКС. Добитник Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена Републике са сребрним венцем, Октобарске плакете Београда, НИН-ове награде за публицистику 1977. Дела: Класе и савремено друштво (1967), Хоризонти револуције: студије из политичке социологије (1970), Будућност која је почела: научно-технолошка револуција и самоуправљање (словеначки превод 1969, мађарски превод 1974), Социологија између револуције и апологије: дијалектичко истраживање савременог друштва (1973), Сусрет светова (1976), Универзитет будућности (1980; енглески превод 1987), Марксизам и савремено друштво (1983, заједно са Зораном Видаковићем), Заробљено друштво (1986), Драма социјализма (1989), Савремена социологија: стара и нова слика света (1991), Изазови транзиције: Нови свет и постсоцијалистичко друштво (1997), Глобализација (2002), заједно с Владимиром Милићем: Демократија и ауторитаризам: политичка култура југословенског вишестраначког друштва (1994), Методологија друштвених наука (више издања, последње 2003) и Социологија (више издања, последње 2005).