Milan Popović (Beograd, 1924—2012). Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao neuropsihijatriju i doktorirao sa temom „Grupna psihoterapija shizofrenih u bolničkim uslovima“ (1971). Bio na stručnom usavršavanju iz analitičke psihoterapije na Tavistok klinici u Londonu, Centru za mentalno zdravlje 13. arondismana u Parizu i na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu. Jedan od osnivača Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, gde je radio ili sarađivao od 1963. do odlaska u penziju. Izabran za vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu (1972), a zatim i za redovnog (1980), gde je predavao Socijalnu patologiju (Sociologiju mentalnih poremećaja) i Opštu psihopatologiju. Bio šef katedre za sociologiju, upravnik Odeljenja za filozofiju i sociologiju, i dekan Filozofskog fakulteta (1987-1989). Predavao i na Medicinskom fakultetu u Beogradu psihoterapiju i socijalnu psihijatriju na poslediplomskim studijama. Kao gostujući profesor držao predavanja u Centru za rehabilitaciju psihijatrijskih bolesnika La Verriere u Parizu, na Kalifornijskom univerzitetu i na Bostonskom univerzitetu. Bio predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva (1992-1997). Odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1989). Dela: Grupna psihoterapija shizofrenije (Bgd, 1975); Psihoanaliza (Bgd, 1976); Psihodinamika i psihoterapija neuroza (sa V. Jerotićem, Bgd, 1983, četiri izdanja); Odnos terapeut pacijent (sa P. Opalićem, Bgd, 1992).