Михаило В. Поповић (Београд, 1925-2011), дипломирао (1950) и докторирао (1956) филозофију на Филозофском факултету у Београду, где се и запослио (1950. професор средње школе додељен на рад, 1954. асистент, 1958. доцент, 1963. ванредни професор, 1970. редовни професор, у пензију отишао 1990). Један је од утемељивача Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду (1959). Као стипендиста UNESCO боравио у Паризу, Женеви и Бриселу (1958-1959), а као стипендиста Фордове фондације на специјализацији у САД (1963-1964). Предавао социологију и у Олбанију, држава Њујорк (1981). Био на студијским боравцима и у Немачкој, Пољској, Чешкој и Кини. На Филозофском факултету у Београду био и декан (1979-1981). Председник Југословенског удружења социолога (1966-1968), председник Српског социолошког друштва (1961-1962) и главни уредник Социолошког прегледа (1961-1962). Један је од утемељивача модерне социологије у Србији, схваћене и као теоријске и као емпиријске дисциплине. Организовао је прва велика истраживања друштвене структуре у Србији, на основу којих су настале књиге: Друштвени слојеви и друштвена свест (1977), Друштвене неједнакости (1987) и Србија крајем осамдесетих (1991). Допринео је еманципацији српске социологије од догматског марксизма. Неговао је јасну мисао, аналитичност и спремност на корекцију властитих научних становишта у сусрету са новим чињеницама. Заједно са Војином Милићем оставио је најдубљи траг у српској социологији друге половине 20. века. Написао још: О истини и њеном критеријуму (1958), Филозофија и посебне науке (1958), Савремена социологија (1961), Предмет социологије (1966), Проблеми друштвене структуре (1967), Философски и научни рад Алимпија Васиљевића (1972), Преглед историје културе и уметности (1974), Теорије и проблеми друштвеног развоја (коаутор заједно са Миодрагом Ранковићем, 1981), Политика расподеле и идеологија (1981, заједно с Данилом Мркшићем и Тодором Куљићем), Друштво и политика (1984), Теорија и емпирија: социолошка истраживање друштвених класа и слојева (1994), Тоталитарни системи (1997), Национална катастрофа и политичко отрежњење (2002).