Ovo društvo „osnovali su i u njemu sarađivali ljudi koji su sebe smatrali sociolozima(…) i ono je stvarno imalo neke elemente sociološkog društva“ (Toma Milenković, „O društvu za socijalno vaspitanje“, Sociološki pregled, Vol. 23, 3/4 (1989), str. 121-135; str. 122). Inicijator je bio Mihailo Avramović (1846-1945), poznati „sociolog zadrugarstva“ i „oduševljeni dirkemovac“ (Milovan Mitrović, Jugoslovenska predratna sociologija, „Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije“, Beograd 1982, 83; 86), „smatran za najboljeg poznavaoca socijalnih prilika na srpskom selu“ (Milenković, 123).
Mihailo Avramović,
osnivač Društva za socijalno vaspitanje (1918-1919)
Sa radom na osnivanju društva započelo se još krajem 1918. (Fedor Nikić, Radovi (1919-1929), knj. 1, Beograd [b. i.], 1981, str. 138), a Društvo se javnosti prvi put obratilo u februaru 1919. Jezgro društva činilo je desetak intelektualaca, „koji su sebe smatrali sociolozima i koji su mislili da imaju šta da kažu iz sociologije“ (Milenković, 122-123). Među njima su bili i dr Živko Jovanović (1888-1923), asistent kod Slobodana Jovanovića (do 1919), doktorand na Sorboni (1913-1914), koji je „bio prosto opsednut sociologijom, još iz studentskih dana“ (Milenković, 123) i koji je u beogradskom Delu već objavio nekoliko zapaženih naučnih radova; dr Mirko Kosić (1892–1956), „prvi naš stručni sociolog“ (Nikić, 120), odnosno prvi profesionalni sociolog u Srbiji u smislu obrazovanja i poziva. Kosić će docnije biti inicijator organizovanja sledećeg sociološkog udruženja: Sociološkog društva (1920-1921); Đorđe Tasić (1892-1944), koji će sledeće godine doktorirati i postati docent na Pravnom fakultetu u Subotici, pa 1923. u Ljubljani, pa potom profesor Pravnog fakulteta u Beogradu (1930). Tasić će, nakon gašenja Kosićevog društva, čiji je i on bio inicijator, biti osnivač i predsednik trećeg međuratnog sociološkog društva – Društva za sociologiju i društvene nauke (1935-1941); dr Sima Marković (1888-1939), docent na katedri za matematiku Filozofskog fakulteta u Beogradu, a docnije sekretar KPJ; dr Živko Topalović (1886-1972), doktor prava, sekretar Srpske socijaldemokratske partije; Fedor Nikić (1894-1989), tada još student, a ubrzo i asistent kod Slobodana Jovanovića (od 15. septembra 1919), kod koga će doktorirati (1922) i zatim postati profesor na Pravnom fakultetu u Subotici; Borivoje Ž. Milojević (1885-1967), geograf, koji će sledeće godine doktorirati i zaposliti se na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a docnije postati i akademik SANU.
Društvo se obratilo javnosti, 13. februara 1919, kratkim saopštenjem u kojem je stajalo: „U Beogradu je osnovano društvo za socijalno vaspitanje, u cilju ispitivanja socijalnih problema, širenja socijalnih saznanja i stvaranja naučne osnove svakoj socijalnoj praksi (ekonomskoj, političkoj, prosvetnoj, etičkoj i dr). Društvo će težiti da svoj cilj postigne javnim predavanjima po celom Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, i izdavanjem knjiga i časopisa“ (navedeno u Milenković, 124). I zaista, Društvo je odmah organizovalo čitav niz javnih predavanja u Beogradu, koja su bila veoma dobro posećena (neka i sa stotinu slušalaca).
- Prvo predavanje održao je Živko Jovanović, 24. februara 1919, sa temom: „O socijalnoj strukturi naše zemlje“.
- Drugo su održali Borivoje Milojević i Živko Jovanović, 5. marta 1919, na temu: „O evoluciji u prirodi i društvu“.
- Treće predavanje, 10. marta 1919, počeo je Živko Jovanović na temu „O evoluciji u društvu“ (jer nije stigao da završi sve što je želeo da kaže prethodni put), ali ga je nastavio Đorđe Tasić, predavanjem „O teoriji i praksi“.
- Četvrto predavanje održao je Sima Marković, 6. aprila 1919, na temu „O socijalnom vaspitanju“.
- Peto predavanje, „O individualnoj školi“, držao je Borivoje Milojević, 13. aprila 1919.
- Šesto predavanje, „O religiji, crkvi i državi“, održao je Milorad Radovanović, 20 aprila 1919.
- Sedmo predavanje bilo je, zapravo, drugi deo predavanja „O individualnoj školi“, Borivoja Milojevića, a održano je 27. aprila 1919.
- Osmo predavanje održao je Đorđe Tasić, pod nazivom „O ženskom pitanju“.
- Deveto, deseto i jedanaesto predavanje održao je Borivoje Milojević, tokom maja i juna 1919, sa temom „Borba kao faktor razvitka u prirodi“.
- Dvanaesto predavanje održao je Nikola Bogdanović, 8. juna 1919, „O ekonomskoj demokratiji“ (isto, 127-131).
Nakon ovako burnog i poletnog početka rada Društva – 12 predavanja za nepunih 5 meseci – usledila je letnja pauza, „usled nastupanja velikih letnjih vrućina“ (isto, 132). Međutim, kada su vrućine prošle, Društvo nije nastavilo sa radom. Primetno je da osnivač društva, Mihailo Avramović, nije održao nijedno predavanje, kao ni Živko Topalović, pa ni Mirko Kosić „jedan od najagilnijih osnivača i članova društva“ (isto, 126). Zašto je tako bilo i zašto se tačno Društvo ugasilo nije jasno iz raspoložive literature – mada Fedor Nikić kaže da je Društvo prestalo sa radom „pod stalnim pritiskom i podozrenjem vlasti“ (Nikić, 138).
Slobodan Antonić