Slobodan Miladinović (predsednik SSD, 2019-2022)
Jasmina Petrović (predsednica SSD, 2017-2019)
Srđan Šljukić (predsednik SSD, 2015-2017)
Rođen je 1964. godine u Somboru, gradu u kojem je završio osnovnu i srednju (usmereno obrazovanje, pravni smer) školu. Diplomirao je na Grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 1996. godine sa prosekom 9,71. Magistrirao je (2000, prosečna ocena 9,50) i doktorirao (2004) sociološke nauke na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na istom fakultetu biran je za asistenta pripravnika (1998), zatim asistenta (2001), docenta (2005), vanrednog profesora (2010) i redovnog profesora (2015).
Bavi se pre svega problemima iz oblasti sociologije sela i sociologije sukoba, dok radove ima i iz oblasti sociologije obrazovanja, sociologije kulture i sociologije sporta. U periodu 1991-1998. radio je u više osnovnih škola (uglavnom seoskih) u Bačkoj, gde je predavao engleski jezik (poseduje diplome Cambride FCE i CAE). Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu zaposlen je od 1998. godine, a trenutno predaje Sociologiju sela, Sociologiju sukoba, Sociologiju obrazovanja i Sociologiju savremenog srpskog društva; angažovan je na sva tri nivoa studija (osnovne, master i doktorske). Bio je angažovan (u kraćim periodima) i na Pedagoškom fakultetu u Somboru, Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu i Medicinskom fakultetu u Foči. Bio je mentor velikog broja diplomskih i master radova, kao i mentor tri doktorske disertacije.
Inicijator je srednjoškolskog takmičenja iz sociologije, održavanog najpre na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Danas je ovo takmičenje nacionalnog karaktera i kao takvo priznato od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Obavljao je funkcije zamenika šefa Odseka za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (2006-2009), kao i šefa istog Odseka (2009-2012). Član Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta u Novom Sadu bio je od 2006. do 2012. godine, a član Saveta 2015-2019. od 2009. do 2019. Član je Stručnog veća za društvene nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Bio je član predsedništva Srpskog sociološkog društva, a u periodu 2015-2017. i predsednik istog društva. Presednik je Srpskog udruženja za sociologiju sela i poljoprivrede.
U toku svog naučnog rada obavio je veći broj empirijskih socioloških istraživanja, učestovao u više naučnih projekata i rukovodio sa jednim pokrajinskim (Politički mitovi na prostoru bivše Jugoslavije, 2008-2010), kao i sa jednim republičkim projektom (Promene u društvenoj strukturi i pokretljivosti kao činioci evropskih integracija Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na AP Vojvodinu, 2011-2019). Bio učesnik i dva TEMPUS projekta.
Bio je glavni kourednik Godišnjaka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (2006-2009), član redakcije časopisa Sociologija i redakcije časopisa Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Uređivao je i naučne zbornike.
Studijski boravci u inostranstvu: Bukurešt (2001, 2002, 2003), Sofija (2001), Varšava (2002), Budimpešta (2003), Moskva, St. Petersburg i Saratov (2015).
Učestovao je na velikom broju domaćih i međunarodnih naučnih konferencija; bio je član organizacionog ili programskog odbora većeg broja naučnih skupova (domaćih i međunarodnih); objavio je više desetina naučnih radova u časopisima i zbornicima, računajući tu i radove u stranim časopisima (na engleskom jeziku); recenzirao je više naučnih monografija; radio je recencije za desetak naučnih časopisa; bavi se prevođenjem naučnih tekstova sa engleskog na srpski jezik.
Objavljene knjige:
– Pušić Ljubinko, Milošević Božo, Dulić Jasminka, Šljukić Srđan (2003): Urbana kultura: osnova održive multikulturalnosti. Specijalističke akademske studije i Filozofski fakultet u Novom Sadu;
– Tripković Milan, Pušić Ljubinko, Šljukić Srđan (2007): Raskršća Srbije. Novi Sad: Mediterran Publishing;
– Šljukić Srđan (2009): Seljak i zadruga u ravnici. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Šljukić Srđan (2011): Mit kao sudbina. Sremski Karlovci: Kairos;
– Šljukić Srđan i Šljukić Marica (2012): Zemlja i ljudi. Seljaštvo i društvena struktura Novi Sad, Mediterran Publishing;
– Šljukić Srđan, Janković Dejan (2015): Selo u sociološkom ogledalu. Novi Sad: Mediterran Publishing. Nagrada „Vojin Milić“ za najbolju sociološku knjigu u Srbiji u 2015. godini (nagradu dodeljuje Srpsko sociološko društvo);
– Šljukić Srđan, Šljukić Marica (2018): Društvo i sukob. Beograd: Zavod za udžbenike.
Dragan Todorović (predsednik SSD, 2013-2015)
Dragan Todorović (Niš, 1971), doktor sociologije (2011), sociolog manjinskih identiteta, sociolog religije i romolog, vanredni profesor (2017) Osnova sociologije i Sociologije manjinskih identiteta na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Predsednik je Jugoslovenskog udruženja za naučno istraživanje religije (JUNIR) iz Niša (2015-). Glavni i odgovorni je urednik časopisa Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, glasila Univerziteta u Nišu (2013-). Član je Odbora za proučavanje života i običaja Roma SANU (2013-). Član je Komisije za dodelu godišnje nagrade „Dr Zoran Đinđić“ za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u Republici Srbiji (2015-). Bio je predsednik Srpskog sociološkog društva (2013-2015).
Knjige: Javor iznad glave: klasična vera i romsko-pravoslavna seoska groblja, koautor D. B. Đorđević, 1999; Mladi, religija, veronauka – izgledi interkulturalizma, koautor D. B. Đorđević, 2001; Romske duše, koautori J. Živković, V. Jovanović i D. B. Đorđević, 2001; Sociologija i istorija, koautor LJ. Mitrović, 2003; Romas and Others – Others and Romas (Social Distance), koautori D. B. Đorđević i L. Milošević, 2004; Romani Narratives about Pre-death, Death and After-death Customs, 2005; Društvena udaljenost od Roma (Etničko-religijski odnosi), 2007; Ustala Jemka (Tekije, tarikati i šejhovi niških Roma), koautor D. B. Đorđević, 2009; Bio-bibliografija Ljubiše R. Mitrovića, 2013; Romi na treći način, 2015; Niška romološka škola: Bibliografija 1996-2015, 2017; Pirot: živeti u pograničju, 2017; Zajde Badža: romsko kultno mesto, koautor D. B. Đorđević, 2017; Toma Semafordžija (Sociološki portret perača šoferšajbni), koautor D. B. Đorđević, 2020; Osnovi sociologije, koautor Milovan Vuković, 2020.
Zbornici: Dve hiljade godina hrišćanstva na Balkanu, koautor D. B. Đorđević, 2001; Vere manjina i manjinske vere, koautori D. B. Đorđević i J. Živković, 2002; Kulturni i etnički identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, koautori LJ. Mitrović i D. B. Đorđević, 2002; Globalizacija, akulturacija i identiteti na Balkanu, koautori LJ. Mitrović i D. B. Đorđević, 2002; Kultura u procesima razvoja, regionalizacije i evrointegracije Balkana, 2003; Roma Religious and Religious Customs, koautor D. B. Đorđević, 2003; Evangelization, Conversion, Proselytism, 2004; Civilno društvo i multikulturalizam na Balkanu, koautori LJ. Mitrović i D. B. Đorđević, 2004; Modeli kulturne politike u uslovima multikulturnih društava na Balkanu i evrointegracionih procesa, koautori LJ. Mitrović i D. B. Đorđević, 2004; Društvene promene, kulturni i etnički odnosi i evrointegracijski procesi na Balkanu, koautori LJ. Mitrović i D. B. Đorđević, 2004; Kultura mira i geokultura razvoja Balkana, koautori LJ. Mitrović i D. B. Đorđević, 2006; Islam at the Balkans in the Past, Today and in the Future, koautori D. B. Đorđević i LJ. Mitrović, 2007; Kvalitet međuetničkih odnosa i kultura mira na Balkanu, koautor D. B. Đorđević, 2008; Orthodoxy from an Empirical Perspective, koautor M. Blagojević, 2011; Religion, Religious and Folk Customs on the Border, koautori D. B. Đorđević i D. Gavrilović, 2012; Selo u pograničju istočne i jugoistočne Srbije, koautori D. B. Đorđević i Đ. Stevanović, 2012; 1.700 godina Milanskog edikta: sociološka perspektiva, koautor D. B. Đorđević 2013; A Priest on the Border, koautori D. B. Đorđević i M. Jovanović, 2013; Hrišćanstvo u 21. veku, koautori D. B. Đorđević i P. Stajić, 2014; Vašar u pograničju istočne i jugoistočne Srbije, koautori D. B. Đorđević i D. Krstić, 2014; Cult Places on the Border, koautori D. B. Đorđević i D. Krstić, 2014; Cemeteries and Burial Customs on the Border, koautori D. B. Đorđević i D. Gavrilović, 2015; 500 godina protestantske reformacije, koautor D. B. Đorđević, 2017; Biti sociolog (Spomenica Dragoljuba B. Đorđevića), 2019; Traditional and Non-traditional Religiosity, koautor M. Blagojević, 2019; Contemporary Religious Changes: From Desecularization to Postsecularization, koautori M. Blagojević i D. B. Đorđević, 2020.
Slobodan Antonić (predsednik SSD, 2009-2013)
Slobodan Antonić (Beograd, 1959), diplomirao (1982) i magistrirao (1988) na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a doktorirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1995). Radio kao analitičar u Republičkoj konferenciji Saveza socijalističke omladine Srbije (1985-1989), kao istraživač u Institutu za političke studije u Beogradu (1990-1996), predavao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1996-2001), a od 2001. je zaposlen na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (docent 2001, vanredni profesor 2006, redovni profesor 2011). Obavljao dužnosti Upravnika odeljenja za sociologiju (2006-2010) i glavnog urednika Sociološkog pregleda (2006-2009). Bio predsednik Srpskog sociološkog društva 2009-2013. Jedan je od osnivača (1994) i urednika Nove srpske političke misli (NSPM). Knjige: Izazovi istorijske sociologije (1995), Zarobljena zemlja (2002), Nacija u strujama prošlosti (2003), Gutanje žaba (2005), Elita, građanstvo i slaba država (2006), Srbi i „Evro-Srbi“ (2007), Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine (2007; koautor Dušan Pavlović), Vajmarska Srbija (2008), Kulturni rat u Srbiji (2008), Iskušenja radikalnog feminizma (2011), Višijevska Srbija (2011), Tranzicioni skakavci (2011), Loša beskonačnost (2012), Đavo istorija i feminizam (2012), Na briselskim šinama (2013), Moć i seksualnost: sociologija gej pokreta, (2014), Demontaža kulture: prilozi za sociologiju srpskog društva, (2016), Moć i poslušnost, (2022).
Milovan Mitrović (predsednik SSD, 2004-2008)
Milovan Mitrović (Županjac, 1948-), diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1972), doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1979). Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu asistent i docent (1973-1983), profesor sociologije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu (1983-1987), na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1987-1992), na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1992-2003) i na Pravnom fakultetu u Beogradu (2003-). Od 1990. redovni profesor. Od 1997. do 1999. bio i upravnik Odeljenja za sociologiju. Bio rukovodilac dva veća sociološka projekta: „Društvene promene i protivrečnosti u razvoju sela, seljaštva i poljoprivrede u Jugoslaviji“ (1980-1985) i „Promene društvenih struktura i obrazaca kulture“ (1985-1990). Član je Odeljenja društvenih nauka Matice srpske i glavni urednik Zbornika za društvene nauke Matice srpske (2000-2004). Bio i predsednik Jugoslovenskog udruženja za sociologiju (1989-1991) i predsednik Srpskog sociološkog društva (2004-2008). Objavio oko 150 radova iz istorije jugoslovenske i srpske sociologije, opšte i ruralne sociologije, etnosociologije i sociologije prava. Dela: Jugoslovenska predratna sociologija (1982); Naše selo između prošlosti i budućnosti (1989); Sociologija sela (1998); Srpsko selo (1999); Sociologija (2005); Uvod u sociologiju i sociologiju prava (2006). Osnovi sociologije i sociologija prava (2009, zajedno sa Sašom B. Bovanom), Sociologjia: nocionet themelore dhe problemet (2010).
Dragan Koković (predsednik SSD, 2002-2004)
Dragan Koković (Prijepolje, 1948-), diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1972), a doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (1982). Od 1974. radi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, od 1992. redovni profesor. Bio direktor Instituta za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1989-96), predsednik Jugoslovenskog udruženja za sociologiju sporta i član redakcije časopisa Sociologija. Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) (2002-2004). Glavne oblasti rada: sociologija kulture, sociologija sporta i sociologija obrazovanja. Dela: Sport bez igre (1986), Sociologija religije i obrazovanja (1996), Pukotine kulture (1997), Sociologija obrazovanja: društvo i edukacijski izazov (2000), Kultura i umetnost (2000), Socijalna antropologija (2000), Sociologija kulture (2004), Sport i mediji (2004), Pukotine kulture (2005), Sociologija sporta (2005), Društvo i medijski izazovi: uvod u sociologiju masovnih komunikacija (2007), Naličje takmičenja: sport između olimpijada i iluzijada (2008), Društvo i obrazovni kapital (2009), Društvo, nasilje i sport (2010).
Milan Tripković (predsednik SSD, 2000-2002)
Milan Tripković (Vitinica, kod Zvornika), 1949- Novi Sad 2010), diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1972), a doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1982). Od 1974. radi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a kao redovni profesor 1992-2010. Bio direktor Instituta za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1983-89), šef katedre/odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1996-2006) i dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1989-1994). Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) (2000-2002) i član Nacionalnog prosvetnog saveta za osnovno i srednje obrazovanje (2005-2010). Dela: Sociološke teorije (1992), Socijalne teorije (1999), Osnovi sociologije (2006), Stranputice Srbije (2009; zajedno sa Gordanom Tripković). Objavio i zbirke poezije: Buđenje grada (1988), Božja bašta (1992), Samoniklice (1993), Mesečev melem (1996), Stakleni san (1998), Pusto polje (1999), Zidanje greha (2004), Sveti gaj (2006).
Slobodan Vuković (predsednik SSD, 1996-2000)
Slobodan Vuković (Danilovgrad, 1946-), diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (1991). Radio u Institutu za sociološka i kriminološka istraživanja (1992-1999) i u Institutu društvenih nauka (1999-), gde je sada naučni savetnik i upravnik Centra za sociološka istraživanja (od 2002). Glavni i odgovorni urednik časopisa Sociološki pregled (1994–1996. i 2000–2004), i član Nacionalnog saveta za nauku (2006-2011). Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1996-2000. U osamdesetim godinama 20. veka samostalno uradio iskustveno istraživanje klasne strukture srpskog društva (objavljeno 1994), a u prvoj deceniji 21. veka istraživao korupciju (objavio tri knjige). Poslednjih godina istražuje raspad Jugoslavije, posebno medijski i ekonomski aspekt. Objavio: Radništvo i birokratija (1985), Pokretljivost i struktura društva (1994), Čemu privatizacija? (1996), Korupcija i vladavina prava (2003), Pravo, moral i korupcija (2005), Korupcija i tranzicija (2007), Etika zapadnih medija (2009).
Miloš Nemanjić (predsednik SSD, 1994-1996)
Miloš Nemanjić (Beograd, 1932-2016), diplomirao (1964), magistrirao (1970) i doktorirao sociologiju (1986) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon diplomiranja zaposlio se Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu (1964), a kada je osnovan Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (1967), prelazi u ovu ustanovu, u kojoj ostaje 23 godine, prolazeći sve faze u naučnoj karijeri, od samostalnog istraživača (1967-68), do višeg naučnog saradnika. Od 1984. do 1990. bio je direktor ove ustanove. Prelazi u Institut za sociološka i kriminološka istraživanja (1991), gde stiče zvanje naučnog savetnika i ostaje do odlaska u penziju (1999). Učestvovao u brojnim naučnoistraživačkim projektima, a rukovodio projektom „Promene kulturnih obrazaca i razvoj Srbije“, u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (1991-1995). Na studijskim putovanjima, u posetama institutima za kulturu u razdoblju 1971-1990. bio je u Beču, Budimpešti, Varšavi, Moskvi, Pragu i Sofiji. Kao član jugoslovenske delegacije učestvovao je na Svetskom kongresu knjige u Londonu 1982. godine, gde je predstavio autorsku monografiju Knjiga i čitanje u Jugoslaviji (1982, koautor Jovan Janićijević). Bio je uključen i u međunarodni projekat Saveta Evrope „Kultura i regioni Evrope“ (1987-1999). Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1994-1996. Sada je predsednik Gerontološkog društva Srbije. Odlikovanja i nagrade: Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije (1978), Spomen plaketa grada Beograda (1974), Diploma povodom 30-togodišnjice oslobođenja Beograda (1974), Plaketa grada Beograda (1984). Objavio: Kulturne potrebe (1974), Nabavna politika narodnih biblioteka (1984), Jedan vek srpske stvaralačke inteligencije 1820-1920. (2001), Put u sociologiju: biografsko – bibliografski prilog (2004), Na tragu porekla srpske inteligencije XIX veka: topografija i sociografija (2009), Književna kultura u Srbiji: sociološki eseji i istraživanja (1975-2005) (2011).
Marina Blagojević (predsednica SSD, 1992-1994)
Marina Blagojević (1958-2020), diplomirala (1982), magistrirala (1989) i doktorirala (1990) sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je radila u zvanju asistenta (1985), docenta (1991) i vanrednog profesora (1995-2000). Sada je naučni savetnik u Institutu za sociološka i kriminološka istraživanja u Beogradu i direktor „Altera MB“ istraživačkog centra za rod i etnicitet u Budimpešti. Bila je gostujući profesor u SAD, Nemačkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, a sada je gostujući profesor u Bosni i Hercegovini. Predavala je rodne studije na CEU (Gender Department; Budimpešta, 1998-2001). Njena glavna interesovanja su istraživanja rodnih i etničkih odnosa. Uradila je studiju o socijalnom statusu žena na Balkanu, za Evropski parlament (2003). Član Enwise ekspertske grupe (od 2004), koju je osnovala Evropska komisija, s ciljem da proučava i izveštava o položaju žena naučnika u zemljama u razvoju. Kao ekspert je bila angažovana i od strane UNDP, IFAD-a i različitih vlada u regionu Balkana. Bila je predsednica Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1992-1994. Objavila: Žene izvan kruga: profesija i porodica (1992), Roditeljstvo i fertilitet: Srbija devedesetih (1997), Knowledge Production at the Semiperiphery: a gender perspective (2009).
Vladimir Milić (predsednik SSD, 1989-1992)
Vladimir Milić (1938-2013), diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Pravnom fakultetu (1975). Od 1973, pa sve do odlaska u penziju 2004, predavo sociologiju na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je prošao sva zvanja, od asistenta do redovnog profesora, a bio i dekan ovog fakulteta (2001-2004). Istraživao strukturu društva i društvene promene Srbije i Jugoslavije. Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1989-1992. Objavio: Revolucija i socijalna struktura (1978), Lice i naličje tehnokratije (1981), Socijalni portret partije: prilog proučavanja socijalne slojevitosti Saveza komunista Srbije (1984), Ideologija i naučno istraživanje (1984), Sociologija – nauka društvene krize: glavni tokovi i pravci razvoja (1997) Tranzicija savremenog društva: od masa u društvu do masovnog društva i svetskog društva masa – pretvaranje mase u publiku (1998) i Osnovi metodologije iskustvenog istraživanja u društvenim naukama (2011), a zajedno s Miroslavom Pečujlićem: Demokratija i autoritarizam: politička kultura jugoslovenskog višestranačkog društva (1994), Metodologija društvenih nauka (više izdanja, poslednje 2003) i Sociologija (više izdanja, poslednje 2005).
Vesna Pešić (predsednica SSD, 1987-1989)
Vesna Pešić (Grocka, 1940-), diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala (1971) i doktorirala (1977) na Pravnom fakultetu. Radila na Odeljenju za sociologiju Instituta društvenih nauka (1964-72), na Institutu za socijalnu politiku (1972-78), na Višoj školi za socijalne radnike (1978-81) i na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (1991-2001). Na studijskim boravcima bila na Dalekom istoku (1977) i u SAD (1978/9). Bila predsednica Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1987-1989. Predsednica Građanskog saveza Srbije (1992-1998), narodna poslanica (1993-1997 i 2007-), ambasador SRJ u Meksiku (2001-5). Dobitnica nagrade „Andrej Saharov“ (1997). Dela: Društvene devijacije: kritika socijalne patologije (1988, zajedno s Ivanom Jankovićem), Kratki kurs o jednakosti (1988), Serbian nationalism and the origins of the Yugoslav crisis (1996), Razrešnica (1999), Možeš ti to Vesna, možeš (2000, autobiografija).
Božidar Jakšić (predsednik SSD, 1985-1987)
Božidar Jakšić (1937-), diplomirao filozofiju u Sarajevu, a magistrirao (1970) i doktorirao (1974) sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, gde je bio i direktor. Glavni urednik Sociologije (1989-1991). Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1985-1987. Objavio: Historija i sociologija (1976) Milsova kritika američkog kapitalizma (1980), Svest socijalnog protesta (1986), Vreme revolucije?: revolucija i stabilizacija (1989), Balkanski paradoksi: ogledi o raspadu Jugoslavije (2000), Ljudi bez krova: život izbeglica i raseljenih Roma sa Kosova u Crnoj Gori (2002), Mitarenje čudovišta: deficiti političkih promena u Srbiji (2004), Buka i bes: o pravu na kritičko mišljenje (2005), Milsova kritika društva organizovane neodgovornosti (2007).
Miroslav S. Đorđević (predsednik SSD, 1982-1985)
Miroslav S. Đorđević (Vlasotince, 25. novembar 1934- Beograd, 10. april 2002), diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Za sociologiju se opredeljuje tokom studiranja, s posebnim usmerenjem na istraživanja javnog mnenja i masovne komunikacije. Pripada grupi mlađih sociologa sa Pravnog fakulteta, koja se okupljala oko Radomira Lukića. Novinarstvom se bavio od rane mladosti u kragujevačkoj Svetlosti, uređivao glasilo „Energoprojekta“, pisao u „Turističkoj štampi“, bio saradnik Radio Beograda, u Politici je prikazivao rezultate istraživanja auditorijuma. U „NIN“-u vodi seriju ispitivanja mnenja među čitaocima. Na mestu načelnika Odeljenja za studij programa RTB uvodi sistematska i obuhvatnija ispitivanja i osmišljava organizacionu strukturu službe za istraživanje javnog mnenja, koja će postati i izvan medija istraživački relevatna po tadašnjim evropskim merilima. Kao istraživač najvišeg ranga u kasnijem Centru RTB za istraživanje programa i auditorijuma rukovodi projektima, organizuje savetovanja i tribine o medijima, auditorijumu i informisanju (omladina, deca, sport, kultura). Priređuje i zbornik tekstova Tito o informisanju (RTB, 1980). Početkom 80-ih, beznačajni incident na poslu biva povod poslovnoj i partijskoj nomeneklaturi Radio televizije Beograd da ga isključi iz radne organizacije i procesuira u forumima Saveza komunista u Beogradu. Nekoliko godina bez posla, posvećuje se radu u Sociološkom društvu, nastojeći da savetovanjima i tribinama („Omladina i društvene krize“ i dr.) obezbedi bolje uključivanje sociologa u društvene procese. Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1982-1985. Bio je predsednik Sekcije za masovno komuniciranje i javno mnenje JUS-a i jugoslovenski predstavnik u Međunarodnom udruženju za istraživanje masovne komunikacije. Bio je i član Udruženja novinara Srbije. Pri kraju radnog veka, na mestu rukovodioca istraživanja u Marksističkom centru GK OSK u Beogradu, organizuje rasprave i uređuje publikacije iz istraživanja (Od knjige do čitaoca).
Slobodan Canić
Slobodan Bakić (predsednik SSD, 1981-1982)
Slobodan Bakić (Beograd, 24. mart 1941- 22. april 1982), diplomirao (1963) i magistrirao (1975) na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedan od sedmoro iz prve generacije (1962) stipendista Instituta za sociologiju (od 1971. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja), gde je ostao da radi (docnije u zvanju višeg istraživača). Školske 1969/70 boravio na stručnom usavršavanju u Francuskoj, kod Pjera Navila (Pierre Navill). Bavio se iskustvenim i teorijskim istraživanjima iz oblasti sociologije rada, sociologije sporta i gradskog života u Beogradu. Bio glavni urednik Sociološkog pregleda: 1971-1973. (zajedno s Trivom Inđićem), 1974-1975. i 1977-1981. (zajedno s Milosavom Janićijevićem). Tokom cele te decenije bio glavna pokretačka snaga Sociološkog pregleda. Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1981-1982. Tragično izgubio život, ne odbranivši napisanu doktorsku disertaciju. Tekst docnije objavljen kao knjiga: Automatizacija i radnička klasa: uticaj automatizacije na sociološko određenje i sastav radničke klase (1984).
Ruža Petrović (predsednica SSD, 1979-1981)
Ruža Petrović (Ritopek, 1928– Beograd, 1993), diplomirala (1963) i magistrirala (1968) sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (1973). Predavala demografiju na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (asistent 1964, docent 1974, vanredni profesor 1980, redovni profesor 1987). Bila je član Odbora za proučavanje stanovništva SANU i predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1979-1981. Bavila se problemima demografskog razvitka stanovništva SFRJ. Postavila temelje socijalne demografije u Srbiji, povezavši bogatu demografsku građu sa sociološkim paradigmama i analitičkim okvirima. Angažovala se i u kreiranju programa populacione politike na niskonatalitetnim područjima Srbije. Bila upravnik Odeljenja za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1989-1990). Dela: Društvo i stanovništvo: makrosociološki i demografski aspekti razvoja SR Srbije (1978), Demografija (1979) Demografski razvoj Vojvodine (1973), Domaćinstvo, porodica i brak u Jugoslaviji: društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije (1981, zajedno s Anđelkom Milić i Evom Berković) Etnički mešoviti brakovi u Jugoslaviji (1985), Migracije u Jugoslaviji i etnički aspekt (1987), Seobe Srba i Crnogoraca sa Kosova i iz Metohije (1989, zajedno s Marinom Blagojević, engleski prevod 1992), Samoubistva u Jugoslaviji (1990, zajedno s Petrom Opalićem i Draganom Radulovićem).
Anđelka Milić (predsednica SSD, 1977-1979)
Anđelka Milić (Beograd, 1942-2014), diplomirala sociologiju (1965), magistrirala (1970) i doktorirala (1975) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila u Institutu društvenih nauka (1965-71) i na Filozofskom fakultetu u Beogradu (asistent 1971, docent 1978, vanredni profesor 1983, redovni profesor 1986, u penziji od 2009). Stručno se usavršavala, a docnije i držala predavanja, u Nemačkoj, Engleskoj i SAD. Boravila i predavala kao stipendista Fulbrajtove fondacije na University of California, Berkeley, SAD (1990-1991). Rukovodilac više istraživanja srpskog društva i porodice. Oblasti rada: sociologija porodice, sociologija omladine, sociologija obrazovanja, antropologija. Organizovala u Beogradu Konferenciju Međunarodnog istraživačkog komiteta za porodicu, pri International Sociological Association (1988). Osnivač rodnih studija na Univerzitetu u Beogradu (1992, prva katedra u na Balkanu). Glavni urednik Sociološkog pregleda (1981-1983, zajedno sa Borislavom Džuverovićem) i Sociologije (1993-1995). Bila predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1977-1979. Objavljivala radove u vodećim stranim časopisima, između ostalog: «The women’s movement in Serbia and Montenegro at the turn of the millennium» Feminist Review (1/2004), «The Family and Work in the Post-socialist Transition of Serbia: 1991–2006», International Review of Sociology (2/2007). Knjige: Zagonetka omladine: teorija i istorija omladinske strukture (1987), Klase i porodica (1978), Domaćinstvo, porodica i brak u Jugoslaviji (1981; zajedno s Evom Berković i Ružom Petrović), Žene, politika, porodica (1994), Generacija u protestu: sociološki portret učesnika Studentskog protesta 96/97 na Beogradskom univerzitetu (1998, zajedno s Lilijanom Čičkarić) Sociologija porodice (2001. i 2007), Ženski pokret na raskršću milenijuma (2002).
Živan Tanić (predsednik SSD, 1975-1977)
Živan Tanić, (Sremčica, 5. februar 1924-mart 1999), diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1955), doktorirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (1969). Stručno se usavršavao u Gosingu (Güssing; Austrija), Erlangenu (Erlangen; Nemačka) i Geteborgu (Göteborg; Švedska). Radio u državnoj službi u Pragu (1947-48), Beogradu (1948-52), interniran u logor na Golom otoku (1952-54), nastavnik filozofije u gimnaziji (1955-58), istraživač u Centru za sociološka istraživanja Instituta za društvene nauke (1958-1989, biran u sva zvanja do naučnog savetnika), bio upravnik Centra (1971-1974), redovni profesor Farmaceutskog fakulteta za predmet Osnovi marksizma. Bio gostujući profesor u Indiji, nakon čega objavio knjigu: Workers’ participation in management: ideal and reality in India (1969). Glavni urednik Sociološkog pregleda (1965), predsednik Srpskog sociološkog društva (tada Sociološkog društva Srbije) 1975-1977. Objavio: Metoda posmatranja (analize) dokumenata (1963), Radničko samoupravljanje: razvoj i problemi 1950-1960 (1963), Seljaci na evropskim raskrsnicama: analiza ekonomskih migracija (1974), Mita Cenić dans le developpement de la pensée socialiste en Serbie (1974), Proletarijat izvan domovine (1979), Beogradska predgrađa i prigradska naselja: sociološka studija (1989).
Miodrag Ranković (predsednik SSD, 1973-1975)
Miodrag Ranković (Golubac, 1925 – Beograd, 2023), diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1955), gde je postao asistent (1962), odbranio doktorat (1968) i radio do penzionisanja (docent 1969, vanredni profesor 1978, redovni profesor 1984, penzionisan 1990). Vodio četiri teorijsko-istraživačka projekta iz kojih je proizašlo više značajnih knjiga. Pisao o svetskim sociolozima, kao i radove o savremenom društvu (društveni razvoj, globalizam i antiglobalizam, novi svetski hegemonizam, terorizam). Učestvovao u sastavljanju nastavnih programa i u pisanju udžbenika za sociologiju. Bio je glavni urednik Sociologije (1982-1983), predsednik Srpskog sociološkog društva (1973-1975). Odlikovan Ordenom rada sa crvenom zvezdom. Dela: Gurvičevo shvatanje strukture i tipologije globalnih društava (1970), Teorije i problemi društvenog razvoja (1981, zajedno s Mihailom Popovićem), Promene i razvitak društvenih organizacija (1983), Definicije i granice društvenog razvitka (1989, zajedno s Vesnom Pešić i Marijom Babović), Sociologija i futurologija: obnova ideje o „globalnoj sociologiji“ (1995), Sociologija i futurologija. Knj. 2, „Pozitivizacija budućnosti“ i nove utopije. Obnova profetizma i nove mistifikacije (1998), Globalizacija i novi imperijalizam (2009), Novi imperijalizam: aktuelna suočavanja (2011).
Dragoljub Mićunović (predsednik SSD, 1971-1973)
Dragoljub Mićunović (Merdare, 1930-), diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1954). Bio profesor u Učiteljskoj školi u Beogradu i u kruševačkoj gimnaziji. Za asistenta na Odeljenju za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu izabran 1960. Doktorirao 1969. i izabran za docenta Istorije socijalnih i političkih teorija. Uključio se u pokret intelektualaca oko „Praksisa“ i „Filosofije“. Učesnik studenskog bunta 1968. Bio u grupi od osam profesora koji su udaljeni sa Filozofskog fakulteta u Beogradu (1975). Pod pritiskom međunarodne javnosti dobio zaposlenje na Odeljenju za filozofiju Insitituta društvenih nauka u Beogradu (1981). Na Filozofski fakultet vraćen 1990, kao redovni profesor. Imao više studijskih boravaka u Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i SAD. Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (1971-1973). Predsednik Demokratske stranke (1990-1994) i Demokratskog centra (1996-2003). Republički poslanik 1990. i 2007, savezni 1992, 1996. i 2000. Predsednik Veća građana Savezne skupštine (2000-2003), i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore (2003-6). Objavio: Logika i sociologija (1971) i Socijalna filozofija (1988), Filozofija minima (2001), Moja politika (2005), Reči u vremenu (2007) Istorija društvenih teorija, knjiga 1-2. (2010).
Zagorka Golubović (predsednica SSD, 1968-1971)
Zagorka Golubović (Debrc, 1930 – Beograd, 2019), diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1952), gde je radila od 1957. Na studijskom boravku u Engleskoj (1957/58) upoznala se sa socijalnom antropologijom, koju je zatim utemeljila u Srbiji. Doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1962). Pripadala srpskom delu «Praksis» grupe, udaljena sa Filozofskog fakulteta (1975), zajedno sa još sedmoro profesora. Njena knjiga Čovek i njegov svet u antropološkoj perspektivi (1973) bila je zabranjena. Od 1981. radi na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Usavršavala se u SAD (1989). Predavala na univerzitetima u Engleskoj, Švedskoj i SAD. Vraćena, u zvanju redovnog profesora na Filozofski fakultet (1990). Od 1996. ponovo na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Bila poslanik u saveznoj skupštini (1960-62), predsednik Srpskog sociološkog društva (1968-1971) i upravnik Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1991-1993). Dela: Problemi savremene teorije ličnosti (1966), Antropologija kao društvena nauka (1967), Čovek i njegov svet u antropološkoj perspektivi (1973), Porodica kao ljudska zajednica: alternativa autoritarnom shvatanju porodice kao sistema prilagođenog ponašanja (1981), Staljinizam i socijalizam (1982), Kriza identiteta savremenog jugoslovenskog društva: jugoslovenski put u socijalizam viđen iz različitih uglova (1988), Antropološki portreti (1991), Antropologija u personalističkom ključu (1997). Stranputice demokratizacije u postsocijalizmu (1999), Ja i drugi: antropolološka istraživanja individualnog i kolektivnog identiteta (1999), Izazovi demokratije u savremenom svetu (2003), Pouke i dileme minulog veka: filozofsko-antropološka razmišljanja o glavnim idejama našeg vremena (2006), Antropologija (2007), Kultura i preobražaj Srbije : vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. godine (2010, zajedno s Isidorom Jarić), Kako kalimo demokratiju: šta nismo naučili (2011). Bibliografija u: Živeti protiv struje (2001, str. 140-149).
Firdus Džinić (predsednik SSD, 1966-1968)
Firdus Džinić (1931-2008), diplomirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Sarajevu, prvi profesionalni istraživač javnog mnenja u Srbiji, formirao međuodeljensku grupu Instituta društvenih nauka za ispitivanje javnog mnjenja (1963), koja je ubrzo prerasla u samostalni Centar za istraživanje javnog mnjenja IDN (1964). Smenjen sa položaja upravnika Centra iz političkih razloga. Radio u Centru za istraživanje programa i auditorijuma Radio televizije Beograd, bio i direktor Centra. Profesor na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Napisao prvu komunikološku knjigu u Srbiji Nauka o komuniciranju (1978), u kojoj je tretirao fenomen komuniciranja „u sociokibernetskoj i psihosociološkoj ravni“. Bio predsednik Srpskog sociološkog društva 1966-1968 i potpredsednik 1977-1977. Objavio: Samoupravljanje u oblasti zajedničke potrošnje u preduzećima (1963), Jugoslovensko javno mnenje i VIII kongres SKJ (1965), List „Komunist“ i njegovi čitaoci (1967), Masovno komuniciranje u SR Srbiji (1977, zajedno s Ljiljanom Baćević), Masovno komuniciranje u savremenom svetu (1978), Jedan pokušaj zasnivanja marksističke teorije prava: sovjetska teorija prava ranog perioda (1979), Komunikologija: sociokibernetika in psihosociologija informiranja in komuniciranja v samoupravni družbi in združenem delu (1980), Savremeni svet i jugoslovensko društvo (1981), Zaključci sociologije (1991), Etika (1995), Jedan nacrt unutrašnjeg uređenja jugoslovenskog društva (1997).
Miroslav Pečujlić (predsednik SSD, 1962-1964)
Miroslav Pečujlić (Sisak, 1929 – Beograd, 2006), diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1957), gde je i izabran za asistenta za Opštu sociologiju (1958). Bio na studijskom boravku u Engleskoj (1959) i SAD (1961-62). Doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1961), za redovnog prof. izabran 1973, penzionisan 1994. Bio je jedan od osnivača Fakulteta političkih nauka u Beogradu, gde je predavao Političku sociologiju. Bio rektor Beogradskog univerziteta (1977-1981). Jedan od osnivača i urednika časopisa Gledišta (izlazio 1960-2000) i glavni urednik Sociologije (1965-1968). Predsednik Evropskog centra za visoko obrazovanje pri UNESCO, saradnik Univerziteta UN, član uredništva Higher Education Policy. Urednik međunarodnih zbornika: The Transformation of the World – The Role of Science and Technology (1980), Social and Cultural Alternatives in the Changing World (1981), Science and Technology in the Transformation of the World, (kourednik, 1982). Sa Radomirom Lukićem glavni redaktor Sociološkog leksikona (1982). Bio predsednik Srpskog sociološkog društva 1962-1964. Učesnik NOB-a od 1943, član SKOJ-a od 1944, član CK SKJ, član Izvršnog komiteta CK SKJ, član Predsedništva CK SKJ i član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, član CK SKS. Dobitnik Ordena bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Ordena Republike sa srebrnim vencem, Oktobarske plakete Beograda, NIN-ove nagrade za publicistiku 1977. Dela: Klase i savremeno društvo (1967), Horizonti revolucije: studije iz političke sociologije (1970), Budućnost koja je počela: naučno-tehnološka revolucija i samoupravljanje (slovenački prevod 1969, mađarski prevod 1974), Sociologija između revolucije i apologije: dijalektičko istraživanje savremenog društva (1973), Susret svetova (1976), Univerzitet budućnosti (1980; engleski prevod 1987), Marksizam i savremeno društvo (1983, zajedno sa Zoranom Vidakovićem), Zarobljeno društvo (1986), Drama socijalizma (1989), Savremena sociologija: stara i nova slika sveta (1991), Izazovi tranzicije: Novi svet i postsocijalističko društvo (1997), Globalizacija (2002), zajedno s Vladimirom Milićem: Demokratija i autoritarizam: politička kultura jugoslovenskog višestranačkog društva (1994), Metodologija društvenih nauka (više izdanja, poslednje 2003) i Sociologija (više izdanja, poslednje 2005).
Mihailo V. Popović (predsednik SSD, 1961-1962)
Mihailo V. Popović (Beograd, 1925-2011), diplomirao (1950) i doktorirao (1956) filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde se i zaposlio (1950. profesor srednje škole dodeljen na rad, 1954. asistent, 1958. docent, 1963. vanredni profesor, 1970. redovni profesor, u penziju otišao 1990). Jedan je od utemeljivača Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1959). Kao stipendista UNESCO boravio u Parizu, Ženevi i Briselu (1958-1959), a kao stipendista Fordove fondacije na specijalizaciji u SAD (1963-1964). Predavao sociologiju i u Olbaniju, država Njujork (1981). Bio na studijskim boravcima i u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj i Kini. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu bio i dekan (1979-1981). Predsednik Jugoslovenskog udruženja sociologa (1966-1968), predsednik Srpskog sociološkog društva (1961-1962) i glavni urednik Sociološkog pregleda (1961-1962). Jedan je od utemeljivača moderne sociologije u Srbiji, shvaćene i kao teorijske i kao empirijske discipline. Organizovao je prva velika istraživanja društvene strukture u Srbiji, na osnovu kojih su nastale knjige: Društveni slojevi i društvena svest (1977), Društvene nejednakosti (1987) i Srbija krajem osamdesetih (1991). Doprineo je emancipaciji srpske sociologije od dogmatskog marksizma. Negovao je jasnu misao, analitičnost i spremnost na korekciju vlastitih naučnih stanovišta u susretu sa novim činjenicama. Zajedno sa Vojinom Milićem ostavio je najdublji trag u srpskoj sociologiji druge polovine 20. veka. Napisao još: O istini i njenom kriterijumu (1958), Filozofija i posebne nauke (1958), Savremena sociologija (1961), Predmet sociologije (1966), Problemi društvene strukture (1967), Filosofski i naučni rad Alimpija Vasiljevića (1972), Pregled istorije kulture i umetnosti (1974), Teorije i problemi društvenog razvoja (koautor zajedno sa Miodragom Rankovićem, 1981), Politika raspodele i ideologija (1981, zajedno s Danilom Mrkšićem i Todorom Kuljićem), Društvo i politika (1984), Teorija i empirija: sociološka istraživanje društvenih klasa i slojeva (1994), Totalitarni sistemi (1997), Nacionalna katastrofa i političko otrežnjenje (2002).
Vladimir Rašković (predsednik SSD, 1960-1961)
Vladimir Rašković (Pocesje, 1925-Beograd, 2009), studirao ekonomiju u SSSR (1946-1948), ali posle sukoba sa Informbiroom vraćen u zemlju, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1949). Izabran za asistenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na predmetu Osnovi marksizma-lenjinizma, odnosno Marksistrička sociologija (1949). Slušao predavanja iz socioloških studija na Institutu društvenih nauka. Doktorat iz ekonomskih nauka položio na Univerzitetu u Beogradu, a doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Londonu. Na stručnom usavršavanju boravio u Ženevi i Londonu. Na Ekonomskom fakultetu prošao sva zvanja, do redovnog profesora (u penziji od 1990). Osnivač i prvi direktor Sociološkog instituta u Beogradu (1961). Bio predsednik Srpskog sociološkog društva 1960-1961. Bio angažovan za izvođenje nastave iz socioloških predmeta, na osnovnim i poslediplomskim studijama, na desetak fakulteta u Srbiji i Crnoj Gori. Držao predavanja iz sociologije rada na više univerziteta u Japanu (Tokio, Osaka, Kjyoto, Nigata, Saporo i dr), kao i za nekoliko vrhunskih kompanija širom Japana. Izučavao „tajne“ uspeha Japana, prezenovao referate na internacionalnim skupovima u Japanu, držao predavanja u Akademiji nauka u SSSR i na Univerzitetu u Lenjingradu, a takođe i na Univerzitetu u Londonu, Adis Abebi, u Harareu itd. Član Internacionalne akademije za vrhunsku nauku Japana, Tokio. Odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima i Ordenom rada sa zlatnim vencem. Objavio: Osnovi sociologije (1962, više izdanja), Sociologija rada (1967, više izdanja), Makro i mikro sociološke strukture (1972), Sociologija sela (1988).
Vojin Milić (predsednik SSD, 1959-1960)
Vojin Milić (Pivnica, Hrvatska, 1922 – Beograd, 1996), učesnik NOR-a, u JNA do 1954. Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1951), doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1958). Zajedno sa Rudi Supekom, Mihailom Đurićem, Veljkom Koraćem i poljskim sociologom Janom Šćepanskim (Jan Szczepański) sačinio 1959. program studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je predavao Metodologiju socioloških istraživanja i Sociologiju saznanja (1962-1985). Dobitnik Oktobarske nagrade Beograda 1965. Držao tečaj na Filozofskom fakultetu u Beču 1972/73. i predavanja u SR Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj. Bio je predsednik Srpskog sociološkog društva (1959-60; tadašnji naziv: Sekcija JUS za NR Srbiju), sekretar Istraživačkog komiteta za sociologiju saznanja Međunarodnog sociološkog udruženja (1966-70) i član njegovog izvršnog odbora (1984-86). Objavljivao članke i studije u raznim inostranim časopisima. Glavni urednik Sociologije (1968-1970). Dela: Sociološki metod (1965), Sociologija saznanja (1986), Prilozi istoriji sociologije (1989), Sociologija nauke, (1995) i Društvena struktura i pokretljivost Jugoslavije (1996). Potpuna bibliografija štampana u Spomenici V. Milića (1993). (Videti broj Sociologije posvećen ovom velikanu).
Cvetko Kostić (predsednik SSD, 1957-1959)
Cvetko Kostić (Župa Nikšićka, 1912-Beograd 1985), osnovnu školu je završio u Nikšiću, a gimnaziju u Mostaru. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radio je u Etnografskom institutu SANU, gde je i doktorirao (1953) sa temom Seljaci-industrijski radnici. Odlično odabrana tema i obimno iskustveno istraživanje koje je bilo osnova doktorata, pribavili su mu veliki ugled. Smatran je nastavljačem Sretena Vukosavljevića. Povezivao je ono najvrednije iz predratne srpske sociologije – dobro poznavanje francuske i nemačke sociološke škole – sa modernim tehnikama istraživanja. Sledeće njegovo istraživanje o seljacima-radnicima obavljeno je u Boru (1962) i takođe je ocenjeno kao izvanredno. Bio je prvi srpski i jugoslovenski sociolog koji je dobio priliku da istražuje promene u seoskim zajednicama u inostranstvu (Alžir, 1965). Napisao je i prvi udžbenik sociologije sela u Srbiji/Jugoslaviji (1969). Predavao Sociologiju naselja na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1961-1978). Predavao je sociologiju sela/grada i na Ekonomskom, Poljoprivrednom i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je član Izvršnog komiteta Međunarodnog udruženja za sociologiju grada i urednik brojnih domaćih i stranih socioloških časopisa. Bio predsednik Srpskog sociološkog društva (1957-1959; tadašnji naziv: Sekcija Jugoslovenskog sociološkog društva za NR Srbiju) i upravnik Odeljenja za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1977-1979). Dela: Muslimanski Cigani u Skoplju (1934); Seljaci industrijski radnici (1955); Bor i okolina: sociološka ispitivanja (1962); Sociologija sela (1969); Sociologija grada (1973, 2. prošireno izd. 1982).
Radomir Lukić (predsednik SSD, 1954-1956)
