Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци организује III Научни скуп са међународним учешћем под називом: Друштво и политика. Тема овогодишњег научног скупа је:
БАЛКАН И ИСТОК: ДОМИНАНТНИ ДИСКУРСИ, ИНТЕРКУЛТУРАЛНА КОМУНИКАЦИЈА И (АНТИ)ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
Бања Лука, 30. септембар и 1. октобар 2022.
ПОЗИВ ЗА РАДОВЕ
Током деведесетих година прошлог вијека, под утицајем трагичних дешавања на простору бивше Југославије и начина на који су она (ре)презентована од стране западних политичара и медија, неколицина аутора – Милица Бакић-Хајден (Milica Bakić-Hayden), Марија Тодорова (Maria Todorova) и Весна Голдсворти (Vesna Goldsworthy) – почеће да пропитује дискурзивну генезу негативних стереотипа о балканским народима/културама. Под директним утицајем Саидове (Edward W. Said) студије „Оријентализам“ (1978), налази њихових истраживања указаће на континуирану (ре)продукцију имагинарних/симболичких представа о Балкану – који под утицајем културне хегемоније Запада од географске одреднице постаје синоним за импутирану насилност, аморалност, источњаштво, примитивизам, нецивилизованост, и/или друге негативне особине његових становника. Зачеци наведених представа могу да се прате још од подјеле на западно и источно хришћанство и периода османске доминације над поменутим простором, односно од извјештаја западних путописаца, новинара, дипломата и књижевника током XIX вијека, све до периода око Првог свјетског рата, када прерастају у специфичан балканистички дискурс – балканизам. Независно од времена у које смјештају његов настанак и/или начина на који разумијевају његову аутентичности у односу на оријенталистички, балканистички дискурс за наведене ауторе не репрезентује само односе моћи између Европе/Запада и Балкана, односно Запада и Оријента у којима Балкан има граничну/двосмислену/хибридну улогу, већ указује и на образце (само)идентификације балканских народа – афирмативан, негативан, амбивалентан или равнодушан однос према наведеним негативним стереотипима. У том контексту, поменути аутори се првенствено фокусирају на анализу интериоризације наведених негативних стереотипа од стране балканских културних и/или политичких елита, које кроз одбацивање различитих форми балканског насљеђа теже да се представе као национални промотери европских вриједности.
Кроз критику балканистичког дискурса наведени и многи други аутори су указали на многа значајна питања о обрасцима интеркултуралне комуникације на релацији Европа/Запад-Балкан, али и између балканских народа. Ипак, и поред немјерљивог доприноса деконструкцији есенцијалистичких представа о идентитету/идентитетима балканских народа, резултати већине досадашњих истраживања у области балканистичких студија су претежно релевантни само у области теоријe и политичких дебата. У том контексту, назначена тема научне конференције има за циљ истовремено помјерање аналитичког фокуса од релације Балкан-Запад ка релацији Балкан-Исток, односно од теоријских ка емпиријским истраживањима. С обзиром на вишедеценијске друштвено-историјске трендове, а у ужем смислу нарочито гео-политичка дешавања, који указују на поновни успон Истока, сматрамо да пропитивање образаца интеркултуралне комуникације између балканских и источних народа представља изразито актуелну академску тему. Другим ријечима, сматрамо да крај униполарног/западноцентричног глобалног поретка представља основ за академско репозиционирање Балкана не само у регионалним и европским, већ и свјетским оквирима. Сходно претходно наведеном, примарни задатак научне конференције неће бити искључиво усмјерен ка разматрању образаца (де)конструкције балканистичког и/или оријенталистичког дискурса, већ и ка ширењу свијести о прошлим, постојећим и могућим облицима сарадње између балканских и источних народа. Ради лакше оријентације заинтересованим ауторима радова скрећемо пажњу на називе планираних тематских секција у оквиру научне конференције: Балкан као Исток, Балкан и Русија, Балкан и Блиски Исток/MENA, Балкан и Далеки Исток/Источна Азија.
Поред приједлога који су непосредно обухваћени главном темом конференције Научни одбор конференције ће радо прихватити и друге релевантне теме, а све у циљу промоције интердисциплинарности и међусобне размјене идеја између истраживача. У том смислу, поред истраживача из области политикологије, социологије, новинарства, комуникологије и социјалног рада, очекујемо да учешће у раду конференције узму и истраживачи из других академских области које пропитују међусобни однос „Балкана“ и „Истока“ (нпр. филозофије, историје, етнографије, арабистике, синологије, итд). Прихваћени радови биће објављени у тематском зборнику прије одржавања конференције и Научном часопису Факултета политичких наука у Бањој Луци за друштвена питања ПОЛИТЕИА (индексираном у DOAJ, ERICH PLUS и CEEOL).
Суорганизатор конференције је Конфуцијев институт Универзитета у Бањој Луци.
Конференција ће бити одржана уживо у просторијама Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.
Котизација за учешће на научном скупу износи 60 КМ или еквивалентан износ у другој валути. Учесници научног скупа сами сносе трошкове пута. Oрганизатори научног скупа учесницима ће обезбиједити храну и смјештај. Инструкције за уплату котизације за учешће могуће је преузети на званичном сајту научног скупа којем је могуће приступити путем линка https://drustvoipolitika.fpn.unibl.org.
Радни језици конференције су језици бивших југословенских народа и енглески језик.
Упутство за пријаву учешћа и достављање радова
Пријава учешћа на научни скуп треба да садржи име и презиме аутора, пуни назив институције на којој је аутор запослен (универзитет и факулет), имејл адресу аутора, назив рада, апстракт (до 250 ријечи) и кључне ријечи (до 5 ријечи). Апстракт и кључне ријечи се достављају и на енглеском језику. Пријаве се достављају путем званичне имејл адресе научног скупа drustvoipolitika@fpn.unibl.org или на званичном сајту научног скупа. Достављање научних радова могуће је извршити на исти начин као и пријаву учешћа на научном скупу. Рад треба да има највише 16 страна укључујући кориштену литературу и додатке. Пише се фонтом Times New Roman, величина фонта 12, проред 1,5. Обавезна је употреба APA стандарда цитирања и референцирања. Достављени радови ће проћи кроз процедуру двоструко слијепе рецензије. Након информације о прихватању рада аутори су дужни да у назначеном року потврде учешће на научном скупу.
Важни датуми:
-
Крајњи рок за пријаву учешћа: 8. мај 2022.
-
Информација о прихватању апстракта: 15. мај 2022.
-
Крајњи рок за достављање радова: 31. јул 2022.
-
Информација о прихватању радова: 9. септембар 2022.
-
Крајњи рок за регистрацију учесника: 16. септембар 2022.
-
Датум одржавања научног скупа: 30. септембар и 1. октобар 2022.