Учешће наставника и асистената Филозофског факултета на шеснаестој Међународној научној конференцији Европске асоцијације социолога у Порту у (Португал)
Шеснаеста конференција у организацији Европске асоцијације социолога „Тензије, поверење и трансформација„, одржана је од 27-30 августа 2024. године у Порту (Португал).
Око 4.000 учесника из целог света, изложило је своје радове у 936 сесија. Међу учесницима на конференцији било је и професора запослених на Катедри за социологију Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косвској Митровици.
У склопу сесије „Интегрисање одрживости и еколошке свести у високом образовању“ професорке Оливера Марковић – Савић
и Јасмина Петровић изложиле су своје саопштење под називом „Проеколошки поглед на свет као предикатор спремности на промену животних навика студентске популације у Србији“ у коме су саопштиле резултате истраживања спроведеног 2023. године. Резултати примене скале Нове еколошке парадигме (НЕП скала) показали су да студенти у Србији имају средњи ниво развијености еколошке свести, при чему су испољили и изразиту спремност на прихватања образаца делања који могу предупредити/ублажити еколошке проблеме. Међутим, однос према еколошким питањима различит када се посматра на нивоу ставова и на бихејвиоралној равни будући да њихове свакодневне праксе нису усклађене са њиховим декларативно израженим поеколошким ставовима.
Проф. др Урош Шуваковић је излагао саопштење под називом ,,Сумња у медицинску науку као важна последица пандемије КОВИД 19: Случај Србије“, где су разматрана многобројна питања везана за последице пандемије. Закључује се да је комерцијализација научних резултата достигнућа, уз инсистирање на финансирању првенствено научних истраживања која одмах доносе зараду последица неолибералног капитализма и принципа максимизације профита.
Асистент Милица Марјановић излагала је рад у оквиру сесије Социологија породице и интимног живота на тему ,,Обичајно право у односу на Закон о наслеђивању у култури српске заједнице на Косову и Метохији – случај градa Косовска Митровица”, а у раду су представљени статистички подаци из суда о оставинским расправама које су вођене на територији општине Косовска Митровица, чиме се експлицитно потврђује хипотеза да се наслеђивање породичне имовине на истраживаном подручју одвија по традиционалном обрасцу у коме се женски наследници својевољно лишавају наследних права у корист мушких чланова прородице. сестре и даље одричу свог дела наследства у корист браће, док је обрнута ситуација далеко ређа.
