Веселин Илић (Лабуково, Сврљиг, 1935-2002), „иако дете неписмених родитеља, захваљујући свом таленту и марљивости, успео је да заврши све школе и добије сва академска звања“ (Бранимир Стојковић). „Отпочео је као новелиста, приповедач и публициста, књижевни, ликовни па и позоришни критичар, наставио као културни и политички радник и постао угледни универзитетски професор социологије културе, уметности и религије“ (Милош Марјановић). Уређивао часописe Гледишта (члан редакције од 1960-64) и Градина (члан редакције од 1966-68, главни и одговорни уредник 1972-1973). Био секретар Универзитетског комитета СК у Нишу (1966-1967). Асистент за предмет Социологија културе на Филозофском факултету у Нишу (1971), где је докторирао на теми „Мит у структури савремене културе и уметности“ (1974, ментор Милош Илић). На студијским боравцима био је у Будимпешти (Институт за културу, 1978), Софији (Институт за културу, 1984), Москви (Научно-истраживачки институт за културу Академије наука СССР, 1986. и 1988) и Братислави (Институт за културу, 1988). Због сукоба са догматским снагама у СК, уклоњен са Катедре за социологију Филозофског факултета (1976), и следећих 14 година проводи у Заводу за проучавање културног развитка у Београду. Биран за доцента на Факултету драмских уметности у Београду (1985) и Филозофском факултету у Приштини (1987), за вишег научног сарадника на Филозофском факултету у Београду (1989) и ванредног професора Социологије религије на Филозофском факултету у Нишу (1991), за редовног професора Социoлогије културе и Естетике на Филозофском факултету у Приштини (1992), за редовног професора на Филозофском факултету у Нишу, најпре за Социологију културе и уметности (1992), а потом и за Социологију религије (1996). Био главни и одговорни уредник издавачког предузећа Просвета Ниш (1994-2001), Зборника радова Филозофског факултета. Серија социологија (1992-1995) и Издавачке јединице Универзитета у Нишу (1995-2001). Обављао је и функције руководиоца Одељења за истраживање Завода за проучавање културног развитка у Београду (1986-1989), управника студијске групе за социологију на Филозофском факултету у Нишу (1992-1996), декана Учитељског факултета у Јагодини (1993-1995) и декана Филозофског факултета у Нишу(1996-2001), где је и пензионисан (2001). Добитник Велике повеље Универзитета у Нишу за допринос развоју Универзитета. (1971), Ордена са златним мачевима за војне заслуге (1972). Књиге: Culture and Working Life. Experiences form six European Countries (Report from a joint study conducted within the framework of UNESCO collaboration), Paris, Unesco, 1978. (Књига је објављена на шведском, енглеском, француском, мађарском и српском језику, В. Илић је коаутор); Рад као култура (Бгд, 1984), Митологија, идеологија и уметност (Бгд, 1987), Митологија и култура (Бгд, 1988), Мит и стварање (Ниш, 1990), Религија и култура (Ниш, 1995).