Мирослав С. Ђорђевић (Власотинце, 25. новембар 1934- Београд, 10. април 2002), дипломирао на Правном факултету у Београду. За социологију се опредељује током студирања, с посебним усмерењем на истраживања јавног мнења и масовне комуникације. Припада групи млађих социолога са Правног факултета, која се окупљала око Радомира Лукића. Новинарством се бавио од ране младости у крагујевачкој Светлости, уређивао гласило „Енергопројекта“, писао у „Туристичкој штампи“, био сарадник Радио Београда, у Политици је приказивао резултате истраживања аудиторијума. У „НИН“-у води серију испитивања мнења међу читаоцима. На месту начелника Одељења за студиј програма РТБ уводи систематска и обухватнија испитивања и осмишљава организациону структуру службе за истраживање јавног мнења, која ће постати и изван медија истраживачки релеватна по тадашњим европским мерилима. Као истраживач највишег ранга у каснијем Центру РТБ за истраживање програма и аудиторијума руководи пројектима, организује саветовања и трибине о медијима, аудиторијуму и информисању (омладина, деца, спорт, култура). Приређује и зборник текстова Тито о информисању (РТБ, 1980). Почетком 80-их, безначајни инцидент на послу бива повод пословној и партијској номенеклатури Радио телевизије Београд да га искључи из радне организације и процесуира у форумима Савеза комуниста у Београду. Неколико година без посла, посвећује се раду у Социолошком друштву, настојећи да саветовањима и трибинама („Омладина и друштвене кризе“ и др.) обезбеди боље укључивање социолога у друштвене процесе. Био председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1982-1985. Био је председник Секције за масовно комуницирање и јавно мнење ЈУС-а и југословенски представник у Међународном удружењу за истраживање масовне комуникације. Био је и члан Удружења новинара Србије. При крају радног века, на месту руководиоца истраживања у Марксистичком центру ГК ОСК у Београду, организује расправе и уређује публикације из истраживања (Од књиге до читаоца).