Живан Танић, (Сремчица, 5. фебруар 1924-март 1999), дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду (1955), докторирао социологију на Филозофском факултету у Загребу (1969). Стручно се усавршавао у Госингу (Güssing; Аустрија), Ерлангену (Erlangen; Немачка) и Гетеборгу (Göteborg; Шведска). Радио у државној служби у Прагу (1947-48), Београду (1948-52), интерниран у логор на Голом отоку (1952-54), наставник филозофије у гимназији (1955-58), истраживач у Центру за социолошка истраживања Института за друштвене науке (1958-1989, биран у сва звања до научног саветника), био управник Центра (1971-1974), редовни професор Фармацеутског факултета за предмет Основи марксизма. Био гостујући професор у Индији, након чега објавио књигу: Workers’ participation in management: ideal and reality in India (1969). Главни уредник Социолошког прегледа (1965), председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1975-1977. Објавио: Метода посматрања (анализе) докумената (1963), Радничко самоуправљање: развој и проблеми 1950-1960 (1963), Сељаци на европским раскрсницама: анализа економских миграција (1974), Mita Cenić dans le developpement de la pensée socialiste en Serbie (1974), Пролетаријат изван домовине (1979), Београдска предграђа и приградска насеља: социолошка студија (1989).