Јулка Хлапец Ђорђевић (Julka Chlapec Đorđević, Julka Chlapcová-Gjorgjevićová) (Стари Бечеј, 1882– северна Чешка, 1969), „једна од првих академски утемељених социолошкиња“ (Светлана Слапшак) и прва теоретичарка феминизма у Србији. Завршила француски интернат у Бечу, докторирала на тему „Подвојвода Јован Монастерлија“ (1906), као прва жена доктор наука у Аустро-Угарској. Иако највећи део живота провела ван Србије (у Галицији, Бечу и, после 1918, трајно у Чешкој, земљи мужевљевог порекла), објављивала у Београду и била истакнута фигура у нашем културном животу. Књиге: Цртице из последњих година царевине Аустрије: (1914-18) (Бгд, 1922), Једно дописивање: фрагменти романа (Бгд, 1932; др. изд. 2004), Студије и есеји о феминизму (Бгд, 1935), Студије и есеји о феминизму 2: Феминизам у модерној књижевности (Бгд, б. г.), Осећања и опажања (кратка проза) (Бгд, 1935), Z cest po domově (Jugoslavie) (Праг, 1936), Feministické úvahy: K. feministické problematice (Праг, 1937).