Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци организује III Научни скуп са међународним учешћем под називом: Друштво и политика. Тема овогодишњег научног скупа је:

БАЛКАН И ИСТОК: ДОМИНАНТНИ ДИСКУРСИ, ИНТЕРКУЛТУРАЛНА КОМУНИКАЦИЈА И (АНТИ)ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

Бања Лука, 30. септембар и 1. октобар 2022.

ПОЗИВ ЗА РАДОВЕ

Током деведесетих година прошлог вијека, под утицајем трагичних дешавања на простору бивше Југославије и начина на који су она (ре)презентована од стране западних политичара и медија, неколицина аутора – Милица Бакић-Хајден (Milica Bakić-Hayden), Марија Тодорова (Maria Todorova) и Весна Голдсворти (Vesna Goldsworthy) – почеће да пропитује дискурзивну генезу негативних стереотипа о балканским народима/културама. Под директним утицајем Саидове (Edward W. Said) студије „Оријентализам“ (1978), налази њихових истраживања указаће на континуирану (ре)продукцију имагинарних/симболичких представа о Балкану – који под утицајем културне хегемоније Запада од географске одреднице постаје синоним за импутирану насилност, аморалност, источњаштво, примитивизам, нецивилизованост, и/или  друге негативне особине његових становника. Зачеци наведених представа могу да се прате још од подјеле на западно и источно хришћанство и периода османске доминације над поменутим простором, односно од извјештаја западних путописаца, новинара, дипломата и књижевника током XIX вијека, све до периода око Првог свјетског рата, када прерастају у специфичан балканистички дискурс – балканизам. Независно од времена у које смјештају његов настанак и/или начина на који разумијевају његову аутентичности у односу на оријенталистички, балканистички дискурс за наведене ауторе не репрезентује само односе моћи између Европе/Запада и Балкана, односно Запада и Оријента у којима Балкан има граничну/двосмислену/хибридну улогу, већ указује и на образце (само)идентификације балканских народа – афирмативан, негативан, амбивалентан или равнодушан однос према наведеним негативним стереотипима. У том контексту, поменути аутори се првенствено фокусирају на анализу интериоризације наведених негативних стереотипа од стране балканских културних и/или политичких елита, које кроз одбацивање различитих форми балканског насљеђа теже да се представе као национални промотери европских вриједности.

Кроз критику балканистичког дискурса наведени и многи други аутори су указали на многа значајна питања о обрасцима интеркултуралне комуникације на релацији Европа/Запад-Балкан, али и између балканских народа. Ипак, и поред немјерљивог доприноса деконструкцији есенцијалистичких представа о идентитету/идентитетима балканских народа, резултати већине досадашњих истраживања у области балканистичких студија су претежно релевантни само у области теоријe и  политичких дебата. У том контексту, назначена тема научне конференције има за циљ истовремено помјерање аналитичког фокуса од релације Балкан-Запад ка релацији Балкан-Исток, односно од теоријских ка емпиријским истраживањима. С обзиром на вишедеценијске друштвено-историјске трендове, а у ужем смислу нарочито гео-политичка дешавања, који указују на поновни успон Истока, сматрамо да пропитивање образаца интеркултуралне комуникације између балканских и источних народа представља изразито актуелну академску тему. Другим ријечима, сматрамо да крај униполарног/западноцентричног глобалног поретка представља основ за академско репозиционирање Балкана не само у регионалним и европским, већ и свјетским оквирима. Сходно претходно наведеном, примарни задатак научне конференције неће бити искључиво усмјерен ка разматрању образаца (де)конструкције балканистичког и/или оријенталистичког дискурса, већ и ка ширењу свијести о прошлим, постојећим и могућим облицима сарадње између балканских и источних народа. Ради лакше оријентације заинтересованим ауторима радова скрећемо пажњу на називе планираних тематских секција у оквиру научне конференције: Балкан као Исток, Балкан и Русија, Балкан и Блиски Исток/MENA, Балкан и Далеки Исток/Источна Азија.

Поред приједлога који су непосредно обухваћени главном темом конференције Научни одбор конференције ће радо прихватити и друге релевантне теме, а све у циљу промоције интердисциплинарности и међусобне размјене идеја између истраживача. У том смислу, поред истраживача из области политикологије, социологије, новинарства, комуникологије и социјалног рада, очекујемо да учешће у раду конференције узму и истраживачи из других академских области које пропитују међусобни однос „Балкана“ и „Истока“ (нпр. филозофије, историје, етнографије, арабистике, синологије, итд). Прихваћени радови биће објављени у тематском зборнику прије одржавања конференције и Научном часопису Факултета политичких наука у Бањој Луци за друштвена питања ПОЛИТЕИА (индексираном у DOAJ, ERICH PLUS и CEEOL).

Суорганизатор конференције је Конфуцијев институт Универзитета у Бањој Луци.

Конференција ће бити одржана уживо у просторијама Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Котизација за учешће на научном скупу износи 60 КМ или еквивалентан износ у другој валути. Учесници научног скупа сами сносе трошкове пута. Oрганизатори научног скупа учесницима ће обезбиједити храну и смјештај. Инструкције за уплату котизације за учешће могуће је преузети на званичном сајту научног скупа којем је могуће приступити путем линка https://drustvoipolitika.fpn.unibl.org.

Радни језици конференције су језици бивших југословенских народа и енглески језик.

Упутство за пријаву учешћа и достављање радова

Пријава учешћа на научни скуп треба да садржи име и презиме аутора, пуни назив институције на којој је аутор запослен (универзитет и факулет), имејл адресу аутора, назив рада, апстракт (до 250 ријечи) и кључне ријечи (до 5 ријечи). Апстракт и кључне ријечи се достављају и на енглеском  језику. Пријаве се достављају путем званичне имејл адресе научног скупа Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели или на званичном сајту научног скупа. Достављање научних радова могуће је извршити на исти начин као и пријаву учешћа на научном скупу. Рад треба да има највише 16 страна укључујући кориштену литературу и додатке. Пише се фонтом Times New Roman, величина фонта 12, проред 1,5. Обавезна је употреба APA стандарда цитирања и референцирања. Достављени радови ће проћи кроз процедуру двоструко слијепе рецензије. Након информације о прихватању рада аутори су дужни да у назначеном року потврде учешће на научном скупу.

Важни датуми:

• Крајњи рок за пријаву учешћа: 8. мај 2022.

• Информација о прихватању апстракта: 15. мај 2022.

• Крајњи рок за достављање радова: 31. јул 2022.

• Информација о прихватању радова: 9. септембар 2022.

• Крајњи рок за регистрацију учесника: 16. септембар 2022.

• Датум одржавања научног скупа: 30. септембар и 1. октобар 2022.