In memoriam - Триво Инђић (1938 – 10. мај 2020)
четвртак, 14 мај 2020 14:26

Преминуо је Триво Инђић, наш угледни колега, социолог и дипломата и некадашњи главни и одговорни уредник часописа Социолошки преглед (1989-1991) .


Триво Инђић је рођен је у месту Лушци Паланка, у Босанској Крајини, 1938. године. Дипломирани је правник, магистар социолошких наука.

Као врсни интелектуалац и слободни мислилац припадао је дисидентској групи "Праксис" и један је од покретача Корчуланске филозофске школе.Због свог критичког става искључен из СКЈ 1968. године, да би 1975. годнине, као асистент, био избачен и са Филозофског факултета Београдског универзитета са још седморо угледних професора.

Триво ИнђићКасније је каријеру наставио као социолог - истраживач у Заводу за проучавање културног развоја, у Институту за међународну политику и привреду и у Институту за европске студије у Београду. Од 1992. до 1994. године био је помоћник министра за просвету и културу у Влади Савезне Републике Југославије. Амбасадор Савезне Републике Југославије и Србије и Црне Горе у Шпанији био је од 2001. до 2004. године, а потом политички саветник председника Србије Бориса Тадића од 2004 - 2012. Био је председник Националне комисије за УНЕСЦО (2010 - 2012) коју је напустио незадовољан статусом комисије. Лично је познавао многе значајне личности наше епохе а међу њима и убијеног америчког председника Џона Кенедија, револуционара Ернеста Че Гевару, немачког мислиоца Ериха Фрома и свргнутог чилеанског председника Салвадора Аљендеа,

За собом је оставио импозантно научно дело. Објавио је више радова из социологије, социјалне теорије и међународних односа, као и књиге: "Култура и културна политика" (1966), "Културни живот радничке омладине" (1969), "Савремена Шпанија" (1982), "Успон маса" (1985), "Тржиште дела ликовне уметности" (1986), „Nacionalismos en Yugoslavia: antecedentes y problemas actuales“ (1993), "За ново просветитељство" (1997), "Балкан - могућности регионалног система безбедности" (1999), „Технологија и културни идентитет“ (2009).

Као истакнути научни радник, уређивао је часописе "Видици", "Гледишта", "Социолошки преглед", "Култура", Право и друштво, као и едицију за политичку филозофију "Либертас" издавачке куће "Филип Вишњић" у Београду. Дужност главног и одговорног уредника Социолошког прегледа обављао је у 1989 -1991. године

 

Служио се енглеским, шпанским, руским, италијанским и француским језиком.