Записник са редовне годишње Скупштине Српског социолошког друштва

Редовна годишња скупштина Српског социолошког друштва одржана је у недељу, 18. марта 2012. године, са почетком у 1130 часова, у слушаоници 101, спрат 1, Филозофског факултета у Београду. Скупштини је присуствовало 67 чланова друштва, чиме је испуњен услов из члана 13. Статута о пуноважности одлучивања, који каже да Скупштина пуноважно одлучује када је на седници присутно више од трећине чланова, јер закључно са 15.03.2012. године ССД има укупно 176 чланова

Скупштину је отворио председник ССД Слободан Антонић. Пре преласка на дневни ред, председник је позвао присутне да минутом ћутања одају почаст за двоје преминулих угледних социолога, проф. Аљоша Мимица и др Оливера Бурић.

Председник ССД је информисао присутне чланове да је проф. Драгољуб Ђорђевић, добитник овогодишње награде "Десимир Тошић" за књигу "Казуј крчмо Џеримо" и да је проф. Љубиша Митровић изабран, одлуком Сената Универзитета у Нишу, за првог професора емеритуса у историји ове високошколске установе.

Председник је поздравио и представнике колективних чланова ССД: проф. др Драгољуба Ђорђевића, председника Југословенског удружења за научно истраживање религије (ЈУНИР-а), проф. др Рајка Куљића, председника Социолошког друштва Републике Српске, др Милоша Немањића, председника Геронтолошког друштва Србије и Милана Станића, председника Удружења наставника социологије Војводине.

Након тога, председник ССД Слободан Антонић предложио је следећи

Дневни ред

  1. Избор радног председништва и председавајућег Скупштине;
  2. Извештај о раду ССД између две скупштине и задаци ССД у наредном периоду;
  3. Финансијски извештај за 2011. годину;
  4. Установљење награде ССД-а за најбољу књигу из области социологије, усвајање правилника и избор чланова Жирија за додељивање награде;
  5. Пријем у колективно чланство ССД;
  6. Морални кодекс ССД;
  7. Утврђивање процедуре предлагања кандидата за чланове САНУ;
  8. Разно.

Присутни с једногласно усвојили предложени дневни ред, по којем је настављен рад Скупштине.

ad 1. У радно председништво изабрани су Слободан Антонић (као председавајући), Весна Милетић Степановић и Божо Милошевић (као чланови).

ad 2. Извештај о раду Друштва између две скупштине, као и о задацима Друштва у наредном периоду, поднео је Слободан Антонић, у име Председништва ССД. Извештај је дат у прилогу и саставни је део овог записника. Извештај је усвојен једногласно. Под овом  тачком дневног реда вођена је и начелна дискусија која се највећим делом тицала тачке 4 дневног реда, па се она у овом Записнику налази под тачком 4.

ad 3. Финансијски извештај поднео је Драган Коковић, у име Надзорног одбора. Извештај је усвојен једногласно. Извештај је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

ad 4. У оквиру тачке дневног реда о установљењу награде ССД-а за најбољу књигу из области социологије председавајући је обавестио присутне да је Председништво ССД, након реакција дела чланства, одустало од предлога да награда ниси име Мирка Косића и да предлаже да Скупштина ССД донесе одлуку о имену. Такође, председник ССД Слободан Антонић је нагласио да је предлогом да се установи награда ССД-а за најбољу књигу намера председништва била да афирмише струку у јавности и подстакне објављивање књига из области социологије и да је веома важно да имамо овакву врсту награде јер се, између осталог, овакве награде вреднују код добијања националних пензија. Један од предлога је да награда буде без имена (само награда ССД-а), а други предлог је да награда носи неко име. Поменуо је имена Ђорђа Тасића (оснивача часописа Социолошки преглед) и Вељка Кораћа. С друге стране, предложено је да се уведе и награда ССД за животно дело.

У дискусији су учествовали:

Сретен Вујовић – нагласио је да је Друштво стабилизовано и да је поставило добре циљеве. Поводом датума обележавања 100 година социологије у Србији рекао је да је спорно везивање њеног настанка за Мирка Косића, поменувши као родоначелника наше социологије Валтазара Богишића, који је био Србин-католик, али је додао да није против одржавања научног скупа, док је поводом награде ССД-а рекао да се мора водити рачуна о чињеницама везаним за Мирка Косића, да је против тога да се његов лик нађе на поштанској марки ПТТ Србија, да треба узети у обзир како су јавност и струка реаговали на предлог имена награде, да треба одустати од имена Мирка Косића као назива награде, и да није потребно организовати никакав округли сто о томе. Напоменуо је да су за Мирка Косића непријатељи били: комунисти, масони, Јевреји, Роми, актери и присталице 27. марта и демократи и демократија, док су пријатељи били: дражиновци, недићевци, љотићевци, Немачка и Немци у Београду, актери и присталице Тројног пакта, као и да се његова социологија заправо заснива на конзервативној теорији елита, чији су главни представници Парето, Моска и Михелс;

Божо Милошевић – нагласио је да у реферату председника није занемарена чињеница да је било социолога и пре Мирка Косића и да се у овом случају ради о идеолошкој позадини проблема а требало би да размишљамо о садржајном смислу. Нагласио је да је име Ђорђа Тасића можда препознатљиво само за српске социологе, али не и у ширем окружењу и иностранству и у том контексту предложио је Радомира Лукића за име награде за животно дело и Војина Милића за име награде за најбољу књигу из области социологије.

Борислав Милић – истакао је да је избор имена Мирка Косића за награду ССД-а претенциозан и опасан;

Милош Немањић – нагласио је да се не треба делити око Косића, и да треба узети у обзир само чланак о социологији у времену када је настајала у Србији. Такође, нагласио је да ССД треба да има своју награду са именом и подржао предлог Боже Милошевића;

Зоран Аврамовић – истакао је да се у дискусији мешају питања о награди и конференцији, да би требало организовати округли сто о односу струке и идеологије, а што се спора око Косићевог имена тиче, постоје награде Жанка Стокић и Иво Андрић, којима би се такође можда могло приговорити на држању током Другог светског рата. Предложио је да, за сада, награда буде без имена, док би се на следећој скупштини ССД-а разложно разговарало о томе;

Владимир Вулетић – указао је да обележавање 100 година социологије у Србији пригодног и популаризаторског карактера, и да није везано ни за једну личност. Такође је истакао да се не могу поредити Андрић и Косић, јер Андрић није био део окупационе власти. Нагласио је да се код питања да ли назвати награду по Косићу не ради о идеолошком неслагању, већ о важној симболици и предложио да се данас ипак одлучи о имену награде;

Јово Бакић – истакао је да се не смемо обрукати са наградом и изнео своје лично противљење да се штампа поштанска марка на којој би био лик Мирка Косића, јер би се то у окружењу могло погрешно и злонамерно протумачити. Такође, подржао је предлог да награда носи име Војина Милића;

Марија Богдановић – подржала је предлог да одмах треба одредити име награде и предложила да то буде Вељко Кораћ, који је имао одлучујућу улогу приликом оснивања катедре за социологију на Филозофском факултету у Београду;

Анђелка Милић – нагласила је да је и раније предлог управе ЈУС-а био да се уведе награда са именом Вељко Кораћ, и подржала је тај предлог;

Рајко Куљић – истакао је да се за нека имена на факултету говорило да сарађују са Удбом, а да је име Војина Милића апсолутно неспорно због велике стручности овог социолога;

Слободан Вуковић – предложио је да се ипак гласа и о имену Мирка Косића, као називу награде.

Након дискусије одржано је гласање. Резултат гласања је био:

  • Вељко Кораћ – 6 гласова
  • Мирко Косић – 1 глас
  • Радомир Лукић – 4 гласа
  • Војин Милић – 50 гласова

Скупштина је тако одлучила да име награде ССД за најбољу књигу из области социологије носи име Војина Милића.

У склопу ове тачке дневног реда, а у вези усвајања правилника и избора чланова жирија за додељивање награде, Председништво ССД предложило је Скупштини да, ради равномерније регионалне заступљености, по један члан Жирија буде из Београда, Новог Сада и Ниша. У складу са тим, Председништво је предложило Скупштини да за чланове Жирија изабере: Миодрага Ранковића, Божу Милошевића и Драгољуба Ђорђевића. У дискусији су учествовали: Сретен Вујовић (предложио је да се награда додељује на сваке 2 године), Владимир Вулетић (истакао да се не слаже са предлогом да то буде двогодишња награда), Зорица Вулетић (истакла да није неважно да постоји награда за животно дело), Младен Лазић (нагласио је да се не слаже да се награда додељује сваке две године и истакао да је смисао награде спољашња перцепција), Слободан Вуковић (подржао предлог да се награда додељује сваке године). Након дискусије усвојен је Правилник за додељивање награде Војин Милић, који је саставни део овог Записника.

У дискусији у вези избора чланова жирија учествовала је Љубица Рајковић предложивши за члана жирија Сретена Вујовића, а Марија Богдановић је предложила Драгана Жунића. Председавајући је питао уместо којих чланова Жирија се предлажу ови кандидати, а Љубица Рајковић је одговорила да треба проширити Жири на 5 чланова. Председавајући је упозорио да је управо усвојен Правилник који одређује да је број чланова Жирија три, и ставио предлог Председништва ССД на гласање. За чланове жирија једногласно су изабрани Миодраг Ранковић, Божо Милошевић и Драгољуб Ђорђевић.

ad 5. За пријем у колективно чланство ССД стиге су две пријаве:

1) Центар за емпиријска истраживања религије, из Новог Сада, који је упутио званични захтев, 25. јануара 2012, са потписом председнице Зорица Кубурић.

2) Војвођанска социолошка асоцијација, 16. март 2012, са потписом председника Душана Ристића.

У дискусији су учествовали: Лазар Жолт (поставио је питање шта је то ЦЕИР?), Зорица Кубурић (истакла је да је ЦЕИР невладина организација), Божо Милошевић (истакао да сви треба да буду примљени као колективни чланови), Слободан Цвејић (истакао да је и ССД регистрован као НВО). Након дискусије, већином гласова су у колективно чланство ССД примљени Центар за емпиријска истраживања религије, из Новог Сада и Војвођанска социолошка асоцијација.

ad 6. Суд части ССД у саставу Анђелка Милић, Милош Немањић и Јово Бакић израдио је предлог моралног кодекса ССД. Основу за овај предлог чини „Морални кодекс социолога“, усвојен на Скупштини ЈУС-а 1995. (а који је ревидирана верзија Кодекса ЈУС-а из 1972). У име Суда части предлог моралног кодекса образложио је члан Јово Бакић. У дискусији су учествовали: Зоран Гудовић (изнео је одређен број терминолошких примедби и предлога нових формулација), Лазар Жолт (оценио да је предлог моралног кодекса „неписмен“), Слободан Цвејић (нагласио да би требало додати још један општи члан), Божо Милошевић (истакао да кодекс мора да буде што краћи, уз питање шта социолог добија овим кодексом и да ли постоји могућност да се социолози заштите?), Смиљка Томановић (прокоментарисала да је у предлогу Моралног кодекса ССД недовољно пажње посвећено важном питању заштите имена и личности испитаника, што сви као истраживачи преузимамо као моралну обавезу. Посебно је важно да однос према испитаницима у истраживању, принцип анонимности испитивања, научне поверљивости анализа и података и слично, буду ваљано изнесени у Кодексу с обзиром да Закон о заштити личног имена забрањује коришћење имена из документација јавних служби за остварење контакта са испитаницима. Сугестија је Канцеларије повереника за информације од јавног значаја да се покрене иницијатива за измену Закона о научној делатности, где би се, након објашњења научног поступка са подацима о испитаницима, тражило изузеће научних истраживања у односу на Закон о заштити имена. Да би се то остварило, ССД би требало да има документ који гарантује такав поступак и обавезује истраживаче.)

Након дискусије, закључено је да се све примедбе у писменој форми доставе Суду части ССД, који би на основу тога припремио ревидиран предлог кодекса за следећу Скупштину ССД.

d 7. У оквиру тачке дневног реда о утврђивању процедуре предлагања кандидата за чланове САНУ, председник ССД Слободан Антонић је обавестио Скупштину да је ово година у којој се покреће процедура предлагања за чланове САНУ (сваке треће године), па научна друштва дају своје предлоге. По чл. 12. и 13. Статута САНУ, те предлоге дају највиши органи научних друштава, а то је Скупштина. Предлози се достављају у САНУ до краја марта. У САНУ нема социолога, а свакако треба да их буде. Председништво ССД је проценило да је у овом изборном турнусу, нажалост, остало исувише мало времена да би се у ССД утврдила и спровела процедура за предлагање чланова САНУ, а која би одговарала највишим критеријумима објективности и транспарентности. Стога је предложио Скупштини ССД да овласти Председништво да за следећу Скупштину припреми детаљни предлог процедуре за утврђивање кандидата за члана САНУ из редова Српског социолошког друштва, како би у следећем изборном циклусу, 2015. године, Друштво могло да, по јасној процедури, дође до одговарајућег предлога.

У оквиру ове тачке дневног реда није било дискусије. Након тога, Скупштина ССД овластила је Председништво да за следећу Скупштину припреми предлог процедуре за утврђивање кандидата за члана САНУ из редова Српског социолошког друштва.

ad 8. У оквиру тачке Разно, предложено је да се гласа о увођењу награде за животно дело. Након гласања, са једним уздржаним гласом, усвојен је предлог да ССД установи награду за животно дело.

Главни уредник Социолошког прегледа Лазар Жолт упознао је Скупштину да је часопис Социолошки преглед ушао у процедуру укључења у базе података EBSCO сервиса.

У дискусији у оквиру ове тачке дневног реда учествовали су још:

Сретен Вујовић – предложио је да се уведе Захвалница ССД, коју би требало уручити уредницима/издавачима социолошких библиотека Душану Маринковићу и Димитрију Димитријевићу. Такође, предложио је да се новинама достави обавештење о имену награде усвојееном на Скупштини.

Божо Милошевић – предложио да се изрази захвалност и председнику ССД Слободану Антонићу за досадашњи рад у ССД-у.

 Зоран Марковић – обавестио је Скупштину да Републичка радиодифузна агенција (РРА) у Општем обавезујућем упутству радио и телевизијским станицама (емитерима) у предизборној кампањи за локалне, покрајинске и републичке скупштинске изборе, изборе за председника републике и изборе за националне савете националних мањина, наводи у тачки 7: „Уличне, телефонске и сличне анкете са грађанима не могу се сматрати репрезентативним. У оваквим случајевима емитер треба да упозори слушаоце или гледаоце, јер је оваквим анкетама могуће фаворизовање одређених листа и кандидата и тиме нарушавање принципа објективности извештавања“. Поводом тога, нагласио је да Српско социолошко друштво треба да скрене пажњу Републичкој радиодифузној агенцији да је тако формулисано упутство непрецизно, ненаучно, појмовно неадекватно и у крајњој консеквенци штетно, те да о свему обавести јавност

Владимир Вулетић – подржао је предлог З. Марковића и нагласио да, пре обраћања јавности у вези РРА, треба ићи редовним путем и обратити се РРА за одговор, и сачекати једно време на њихову званичну реакцију.

Прилози:

У Београду, 26.03.2012. године

Записник саставио:                                                Председавајући Скупштине ССД

Слободан Мрђа                                                      Слободан Антонић

Напомена: Овај записник ће постати званични документ ССД након његовог усвајања на следећој седници Скупштине ССД.