Преминула професорка Загорка Голубовић
субота, 16 март 2019 21:20

Професорка Загорка Голубовић преминула је 13. марта. Била је редовни професор Филозофског факултета у Београду и један од утемељивача социјалне антропологије у Србији. Припадала групи „Праксис“ окупљеној око истоименог часописа која је оставила дубок траг у историји српске филозофије и других друштвених наука својим критичким ставом у промишљању друштвене стварности. Својим прегорним научно-истраживачким и педагошким радом значајно је допринела афирмисању социолошко-антрополошке науке у Србији. Многе генерације српских социолога стасавале су уз предавања и писану реч професорке Голубовић. Била је истраживач на Институту за филозофију и друштвену теорију (од 1981), посланик у савезној скупштини (1960–1962), председник Српског социолошког друштва (1968–1971) и управник Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду (1991–1993). Ауторка је низа угледних монографија и студија: Проблеми савремене теорије личности, 1966; Човек и његов свет у антрополошкој перспективи, 1973; Криза идентитета савременог југословенског друштва: југословенски пут у социјализам виђен из различитих углова, 1988; Антрополошки портрети, 1991; Антропологија у персоналистичком кључу, 1997; Странпутице демократизације у постсоцијализму, 1999; Ја и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета, 1999; Изазови демократије у савременом свету, 2003; Куда иде постоктобарска Србија, 2000-2005, 2006; Поуке и дилеме минулог века. Филозофско-антрополошка размишљања о главним идејама нашег времена, 2006; Култура и преображај Србије, 2010; Како калимо демократију: шта нисмо научили, 2011; Моји хоризонти: мислим, делам, постојим, 2012. Глас у јавности : како постати грађанин (чланци и интервјуи: 1988–2014), 2016;

 

Добитница је награде „Витез позива“, 2007, награде „Верица Бараћ“ за допринос борби против корупције 2012., као и награде за животно дело „Радомир Лукић“ у области социологије коју додељује Српско социолошко друштво 2014.

 

Српско социолошко друштво – Председништву

Одељењу за социологију, Филозофски факултет Београд

Поштоване колегинице и колеге,

 

Поводом смрти професорке Загорке Голубовић, примите искрено саучешће.

Социолошка академска заједница и Универзитет изгубили су великог научника и педагога, а друштво Србије, бриљантног интелектуалца, узорну хероину критичког мишљења и борца за људска права и социјал-демократски пројекат друштвеног развоја.

Ми, њени студенти, увек ћемо се са поносом сећати њеног лика и дела. Високо садржајних, критичких и полетних предавања, на којима нас је упознавала са теоријским плурализмом и научним новумима из области светске савремене социологије и антропологије. Њена предавања и бројне студије увек су били прожети хуманизмом, правдољубљем и прометејском борбеношћу. Све чега се дотакла у својим расправама, критикама и монографијама она је преламала кроз призму критичког – хуманистичкогприступа. Човек и његова слобода и борба за правду, представљали су алфу и омегу њених не само животних идеала, већ и теоријског и практичног деловања.

Професорка Голубовић остала је до краја свога живота ангажовани интелектуалац, стваралачки марксиста и социјал – демократски левичар. Она је у духу Милса, Фрома и Бурдијеа сматрала да су друштвено – хуманистичке науке „борилачке дисциплине“, те да уколико нису критичке, не могу бити истински друштвене нити хуманистичко – емаципаторске.

Управо данас, када савремена социологија живи у знаку дисциплинарног хаоса и разулареног методолошког индивудализма, који прете да фрагментишу социологију, подређујући је центрима социјалног и политичког инжињеринга и корпоративне моћи, подсећање на дело Загорке Голубовић, која је успешно повезивала теоријску проблематизацију и емпиријска истраживања, има вишеструки инструктивни педагошки значај.

Њене бројне студије о Марксовој теорији отуђења и ослобођења и њеном значају за разумевање личности; затим, из социо – културне антропологије; као критичке социолошке студије транзиције (посебно о улози човека и културе у савременом преображају) пример су узорног научног рада и посланства и драгоцен допринос афирмацији позива социологије и социолога у нашем друштву.

У аутентичном Пантеону Српске науке име Загорке Голубовић, и без формалне титуле академика, заузеће високо и часно место.

Уверен сам да ће и будући покрети левичара и борбе за аутономију Универзитета и демократски социјализам, наћи трајну инспирацију у њеној хуманистичко – еманципаторској мисли. Њен, критички дух, орловско умно око попут Розе Луксембург, будиће у новим генерацијама, прометејски жар у борби за Истину, Слободу и Правду.

Хвала ти, драга професорице, за све што си учинила у едукацији нове генерације критичких социолога у нас и за афирмацију наше социологије у свету.

Будимо поносни што припадамо једном великом позиву, чији је дигнитет – својим узорним ликом и делом афирмисала Загорка Голубовић.

Нека јој је вечна слава и хвала!

С колегијалним поштовањем,

Др Љубиша Митровић,

Професор емеритус,

Филозофски факултет

Универзитет у Нишу

Писмо у ПДФ формати