Записник са редовне годишње Скупштине Српског социолошког друштва
среда, 12 децембар 2018 23:22

 

 

ЗАПИСНИК

Са редовне годишње Скупштине Српског социолошког друштва

Редовна годишња скупштина Српског социолошког друштва одржана је у суботу, 10. новембра 2018. године, са почетком у 1715 часова на Филозофском факултету у Нишу. Скупштини је присуствовало 39 чланова друштва, чиме је испуњен услов из члана 13. Статута о пуноважности одлучивања, који каже да Скупштина пуноважно одлучује када је на седници присутно више од трећине чланова, јер закључно са 09.11.2018. године ССД има 90 активних чланова са плаћеном чланарином за 2018. годину.

 

Скупштину је отворила председница ССД проф. др Јасмина Петровић.

 

У свечаном делу седнице, проф. др Божо Милошевић, председник жирија за доделу награде за животно дело „Радомир Лукић“, прочитао је одлуку жирија о додељивању награде за животно дело. Награда је додељена проф. др Силвану Болчићу. Образложење је дато у прилогу и саставни је део овог записника.

Након тога, проф. др Срђан Шљукић је прочитао писмо које је проф. др Силвано Болчић послао председници ССД проф. др Јасмини Петровић. У писму се каже:

„Жалим што пропуштам прилику за лични сусрет Вама, са колегама социолозима, оним из старијих генерација, са којима сам често учествовао у бројним стручним активностима, и онима из млађих генерација који настављају доприносити афирмацији социолошке професије. Но, биће, верујем још прилика, за сусрете и заједничке професионалне активности.

Колегинице Петровић, молим Вас да пренесете присутнима на Скупштини моју искрену захвалност за велику част која ми је указана доделом награде за животно дело која је обележена именом професора Радомира Лукића, једног од великана социологије Србије и некадашње Југославије. Имао сам част и привилегију бити студент професора Лукића, па и сарађивати у неким научним активностима са професором Лукићем.

Исказујем посебну захвалност Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду које је предложило Српском социолошком друштву да ми се додели ова награда.

Захваљујем и свим члановима жирија Друштва који су разматрали и подржали предлог и припремили исцрпно облазложење о разлозима за доделу ове награде.

У мом пригодном обраћању Скупштини Српског социолошког друштва, које ће, нажалост, изостати, уз ове захвале, нагласио бих да све што чинимо и постижемо у својој професионалној каријери свакако зависи много од нашег властитог односа према свом професионалном позиву, али и од свега што чине други који припадају датој професији. Моје властите доприносе социологији, с тога, видим као исходе онога што сам учио и усвајао од других колега социолога, "домаћих" и оних из свеколиког света коме припадамо. У том грађењу властитих професионалних постигнућа значајна је улога професионалних удружења. Уверен сам да ће у том смеру бити настављено деловање Српског социолошког друштва и свих професионалних институција које доприносе друштвеној афирмацији социологије као науке и социолошке професије.“

 

У наставку свечаног дела седнице, проф. др Лела Милошевић Радуловић, чланица жирија за доделу награде ССД „Војин Милић”, прочитала је одлуку жирија о додељивању награде за најбољу књигу из социологије у 2017. години доц. др Јелени Пешић за књигу Промене вредносних оријентација у пост-социјалистичким друштвима Србије и Хрватске. Образложење је дато у прилогу и саставни је део овог записника.

Доц. др Јелена Пешић послала је секретару ССД писмо електронском поштом у коме се каже: „Желим да се захвалим Српском социолошком друштву на награди коју ми је доделило. Ово свакако представља велику част и обавезу да и убудуће радим тако да оправдам додељено признање. Међутим, морам да се извиним што нећу моћи да дођем и лично примим награду, због раније уговорених обавеза. У сваком случају, ако се слажете, плакету ћу преузети накнадно.

Пре почетка радног дела седнице, минутом ћутања одата је пошта преминулом колеги проф. др Данилу Ж. Марковићу.

Након тога, председница ССД проф. др Јасмина Петровић предложила је следећи

 

Дневни ред

 

  1. Избор председавајућег Скупштине ССД и радног председништва;

  2. Усвајање записника са претходне Скупштине ССД одржане 03.06.2017. године;

  3. Извештај о раду ССД за 2017. годину;

  4. Финансијски извештај ССД за 2017. годину;

  5. Извештај о раду редакције часописа „Социолошки преглед“ за период јун 2017. – јун 2018. године;

  6. Предлог измена и допуна Статута ССД;

  7. Предлог новог Правилника о награди „Војин Милић“;

  8. Избор једног члана жирија за награду „Војин Милић“;

  9. Предлог за учлањење ССД у ИСА (ISA);

  10. Разно.

 

Присутни су једногласно прихватили предложени дневни ред, након чега је настављен рад по тачкама дневног реда.

 

ad 1. У радно председништво изабрани су проф. др Срђан Шљукић (као председавајући), др Нада Новаковић и проф. др Весна Милтојевић (као чланови).

 

ad 2. Скупштина је једногласно усвојила Записник са Изборне скупштине ССД одржане 3. јуна 2017. године на Филозофском факултету у Косовској Митровици.

 

ad 3. Извештај о раду Друштва између две скупштине поднела је проф. др Јасмина Петровић, у име Председништва ССД. Извештај је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

Након тога, извештај о раду ССД између две скупштине усвојен је једногласно.

 

ad 4. Финансијски извештај о раду ССД-а, у име Надзорног одбора ССД-а, поднео је секретар председништва др Слободан Мрђа. Извештај је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

Након тога, Финансијски извештај о раду ССД-а усвојен је једногласно.

 

ad 5. Извештај о раду редакције часописа Социолошки преглед за период јун 2017. – јун 2018. године поднео је проф. др Урош Шуваковић. Извештај је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

У дискусији је учествовао проф. др Божо Милошевић, који је захвалио колеги Шуваковићу на исцрпном извештају и прокоментарисао број објављених радова у Социолошком прегледу из појединих универзитетских центара. Истакао је да у Нишу постоји часопис Теме и видети колико у њему објављују социолози из Ниша у односу на остале. У дискусији је учествовао проф. др Урош Шуваковић, који се сложио са колегом Милошевићем, али је истакао да треба узети у обзир и чињеницу да Теме нису социолошки часопис, него часопис Универзитета у Нишу који мора да објављује и радове из читавог корпуса друштвено-хуманистичких наука. Такође, нагласио је да су и Теме биле под притиском да им се одузме категорија, за шта су се залагали поједини чланови Матичног научног одбора који су, ипак, остали у мањини, баш као и када је било речи о Социолошком прегледу. Истакао је да се залаже да оба социолошка часописа буду категорисани са М24, плус Теме и Зборник Матице Српске за друштвене науке као интердисциплинарни. Такође, нагласио је да је покренуто и питање статуса Социолошког годишњака који излази у Републици Српској, који је скинут са листе, док у исто време Матични научни одбор за језик и књижевност ставља часописе из Републике Српске и Црне Горе на листу. Истакао је да Србија има специјалне паралелне везе са Републиком Српском и да је социолошко удружење Републике Српске колективни члан ССД-а. Нагласио је да у Матичном научном одбору једини критеријум цитираност у Web of Science, али истакао да то не би требало да буде једини критеријум. Критеријум мора бити и редовност излажења, опремљеност чланака, традиција часописа, излажење на више језика, доступност у цитатним базама и сл.

Након тога, Извештај о раду редакције часописа „Социолошки преглед“ усвојен је једногласно.

ad 6. Предлог измена и допуна Статута ССД образложила је председница ССД проф. др Јасмина Петровић. Она је истакла да се предложеним изменама и допунама Статута углавном регулише оно што у пракси већ постоји у раду Српског социолошког друштва. Председништво је уочило да гранањем активности Друштва постоји потреба да се оне и нормативно уреде (на пример, да у Статут друштва укључимо активности жирија за награде које додељујемо, формално уредимо начин спровођена такмичења ученика средњих школа, да прецизирамо назив нашег друштва на енглеском језику, односно начин како се представљамо изван земље и сл.) Статутом су предвидвиђене и новине попут прецизирања календара рада Друштва када је реч о избору његових тела, организовању Скупштине, намиривању годишње чланарине, а све због лакшег функционисања и  могућности да се у једној календарској години заокруже поједине активности, стекне увид у обим активног чланства које може бити ангажовано на реализацији поједининих његових циљева, добије правовремена слика о приливу средстава које су на располагању Друштву од чланарина и сл.

Такође, предложеним изменама Статута регулише се и оно што у пракси већ функционише у часопису. Оне, заправо, представљају усклађивање норми са праксом. Највећа измена се односи на Међународни научни савет, који је на предлог редакције основало Председништво. Његови чланови сада добијају стаутс чланова Редакције–сарадника, идентичан ономе какав су до сада имали инострани чланови Редакције–сарадници према Статуту, само што њихов број није ограничен. Статутом су предвиђени задаци иностраних чланова Редакције–сарадника.

Предлог измена и допуна Статута ССД је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

Након тога, Предлог измена и допуна Статута ССД усвојен је једногласно.

Пречишћен текст Статута ССД је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

 

ad 7. Предлог новог Правилника о награди „Војин Милић“ образложила је проф. др Јасмина Петровић. Предлог Правилника о награди „Војин Милић“ је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

Након тога, Предлог Правилника о награди „Војин Милић“ усвојен је једногласно.

Пречишћен текст Правилника о награди „Војин Милић“ је дат у прилогу и саставни је део овог записника.

 

ad 8. Пошто је члану Жирија за доделу награде „Војин Милић“ проф. др Милошу Марјановићу истекао мандат, за другог члана предложена је проф. др Снежана Стојшин.

Након тога, председавајући Скупштине ССД-а је изнео на гласање предлог да се уместо проф. др Милоша Марјановића, коме је истекао мандат, у жири изабере колегиница проф. др Снежана Стојшин.

Скупштина је једногласно прихватила овај предлог.

 

ad 9. Предлог за учлањење ССД у ИСА (International Sociological Association) образложила је проф. др Јасмина Петровић, која је истакла потребу да Друштво интернационализује свој рад и омогући нашим члановима додатну видљивост на међународној сцени.

Након тога, Предлог за учлањење ССД у ИСА (International Sociological Association) усвојен је једногласно.

 

ad 10. У оквиру тачке Разно, проф. др Милош Бешић је говорио о потреби унапређења дисеминације информација и поставио питање главном уреднику часописа Социолошки преглед о проценту одбијених радова. Главни уредник часописа Социолошки преглед проф. др Урош Шуваковић је одговорио да између 20 и 25% радова буде одбијено.

Проф. др Зоран Гудовић је обавестио Скупштину о пројекту енциклопедије Знаменити српски социолози, истакавши да је у питању један велики подухват који се директно односи на заштиту културне баштине нашег народа. Реализација оваквог пројекта подразумева и учешће ССД-а. Замолио је присутне да пошаљу своје прилоге, тако што ће изабрати социолога који је оставио траг у овој дисциплини, при чему текстови не треба да буду структурисани као класичан научни рад, него енциклопедијски уз кратку биографију и пресек опуса.

Проф. др Рајко Куљић, председник Социолошког друштва Републике Српске, предложио је заједничко организовање следеће редовне годишње конференције ССД-а и Скупштине ССД у Републици Српској у Вишеграду (Андрићграду).

Скупштина је једногласно прихватила предлог о заједничком организовању следеће редовне годишње конференције ССД-а и Скупштине ССД у Републици Српској у Вишеграду (Андрићграду).




Прилози:



У Београду, 02.12.2018. године



Записник саставио                        Председавајући Скупштине ССД

Слободан Мрђа                            проф. др Срђан Шљукић