О још једном случају плагирања књиге "Свет рада у трансформацији" аутора Силвана Болчића
субота, 17 март 2018 08:33

 

Silvano BOLČIĆ

O JOŠ JEDNOM SLUČAJU PLAGIRANJA KNJIGE SVET RADA U TRANSFORMACIJI (Plato, Beograd, 2003) autora Silvana Bolčića

1.Uvodna napomena

U izdanju Beogradske poslovne škole- Visoke škole strukovnih studija objavljena je 2016. godine knjiga SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, čiji su autori ALEKSANDRA ĐURIĆ, DRAGAN JERINIĆ, TOMO ODALOVIĆ I NEBOJŠA JERINIĆ. Iako to nije izričito napisano, knjiga ima funkciju udžbenika i, kako je navedeno u Pregovoru koji su potpisali „Autori“, ona je „prvenstveno namenjena studentima Beogradske poslovne škole- Visoke škole strukovnih studija“. Kao recenzenti knjige navedeni su dr Ivan Bulatović (redovni profesor) i Ljiljana Jerinić.  Za ovu publikaciju je data i zakonom propisana CIP katalogizacija Narodne biblioteke Srbije.

Imajući ove činjenice u vidu valjalo bi zaključiti da je pre izdavanje ove knjige ispoštovana procedura predviđena Pravilnikom o izdavačkoj delatnosti Beogradske poslovne škole, te da za kvalitet navedene publikacije, osim autora, odgovornost snose organi Škole koji su davali saglasnost za objavljivanje ove publikacije, kao i Dr Đuro Đurović, direktor Beogradske poslovne škole, koji je  u ime Izdavača, potpisao ovu publikaciju.

U knjizi nije navedeno poimenično autorstvo pojedinih delova knjige tako da,  u ovom slučaju,  odgovornost za plagiranje delova knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji pada na sve navedene autore knjige.

Ovom tekstu dat je naslov „O još jednom slučaju plagiranja knjige Svet rada u transformaciji.. budući da je jedan od autora knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, dr Aleksandra Đurić, plagirala istu knjigu S. Bolčića, kada je, u izdanju (2015.) Beogradske poslovne škole- Visoke škole strukovnih studija, objavila, pod svojim autorstvom, knjigu SKRIPTA SOCIOLOGIJA U BIZNISU.  Tu ocenu o plagiranju utvrdio je svojom jednoglasnom odlukom (15.12. 2017) Odbor za profesionalnu etiku Beogradske poslovne škole i ta je odluka stavljena na sajt Škole.

Kako će biti vidljivo iz teksta koji sledi, o konkretnim odeljcima knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, koji su nastali plagiranjem knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, pomenuti Odbor za profesionalnu etiku, kao i odgovarajući organi Beogradske poslovne škole, biće u obavezi da ponovno odlučuju o povredi  profesionalne etike iz člana 2. Kodeksa profesionalne etike od strane dr Aleksandre Đurić, ali, u ovom slučaju,  i povredii profesionalne etike i ostalih autora knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, obzirom da u knjizi nije precizirano ko je konkretan autor kog dela knjige).

Pošto se radi o povredi autorskih prava shodno Zakonu o sutorskim pravima, osim mera koje su predviđene dokumentima Beogradske poslovne škole, S. Bolčić će preduzeti sve mere predviđene zakonom radi zaštite svojih autorskih prava.

S. Bolčić je o plagiranju knjige Svet rada u transformaciji od strane A. Đurić, kao autora knjige SKRIPTA SOCIOLOGIJA U BIZNISU, pripremio dokumentovani prikaz činjenica koje govore o plagijatu navedene knjige i taj je tekst objavljen u časopisu Sociologija, br. 4, 2017. Isti  tekst je stavljen i na sajt Srpskog sociološkog društva, što je u skladu sa obavezom članova sociološke profesije da štite profesionalne interese sociologije i kao nauke i kao profesije.

S. Bolčić će staviti na uvid sociološkoj javnosti i ovaj tekst koji govori o plagiranju njegove knjige Svet rada u transformaciji od strane autora knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, u izdanju Beogradske poslovne škole.

2.Činjenice koje ukazuju na novo plagiranje knjige S. BolčićaSvet rada u transformaciji“ (Plato, Beograd, 2003)

 

U ovom prikazu činjenica koje potvrđuju ocenu o plagiranju delova knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, navode se detalji samo konkretnih odeljaka knjige za koje se van svake sumnje može pokazati  da se radi o flagrantnom plagijatu iz pomenute knjige.

Uvidom u određene knjige nekolicine drugih autora (M. Mitrovića, S. Bovana, D. Mojića, i još nekih autora) može se dokazati da su  i drugi delovi knjige, čini se, nastali na isti način kao i delovi knjige koji su nastali plagiranjem knjige S. Bolčića. No,na autorima tih drugih knjiga jeste da ocene jesu li i na koji način plagirani delovi njihovih knjiga i da, shodno njihovim nalazima, preduzmu odgovarajuće akcije radi zaštite svojih autorskih prava.

1. Prvo pominjanje knjige S. Bolčića u publikaciji SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA dato je u fusnoti 23, u odeljku 2.10 Društvena proizvodnja i pravni odnosi, na strani 111.  Ta fusnota data je uz tekst koji glasi „Prema tehnološkom kriterijumu, dosadašnji istorijski razvoj deli se na tri perioda i svaki od njih ima svoj osobeni normativni poredak“. Fusnota 23 glasi: „S. Bolčić, Svet rada u transformaciji, Plato, Beograd, 2003, str. 137-146“.

Ako se pogleda tekst iz knjige S. Bolčića na navedenim stranama, nedvosmisleno se mora zaključiti da taj deo teksta (na stranama 137-146) nema veze sa tekstom na strani  111 u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA  uz koji je data navedena fusnota. Ovo je ilustracija osobene aljkavosti u pisanju teksta knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, a o takvim primerima aljkavavosti biće još reći u ovom osvrtu na plagijat.

2.Drugo pominjanje knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji nalazi se na strani 113 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA,  u odeljku 2.11 Radne organizacije kao moderne institucije, i to opet u vidu fusnote 24, koja glasi: „S. Bolčić, nav. delo, 2003, str.137-146“ (iste strane kao i u fusnoti 23)

Fusnota 24 je data uz pasus koji glasi:

„ Isticanje japanskih osobenosti sociološki je značajno zato što se tako na jednom konkretnom primeru argumentovano osporava, da je samo jedan, američki model organizovanja rada efikasan“.

I u ovom primeru, navedene  stranice (137-146) iz knjige S. Bolčića, nemaju veze sa samim tekstom u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, uz koji je fusnota data.

Ne ulazeći ovde u detaljniju stručnu analizu osnovanosti date kvalifikacije o „japanskoj osobenosti“, niti u stručnu analizu ostalih pasusa u tom odeljku, ti su detalji iz knjige ovde navedeni kao ilustracija nedopustive aljkavosti  autora ove publikacije u preuzimanju saznanja koja su data u knjizi S. Bolčića, o čemu jasno govori i pogrešno pozivanje na stranice iz knjige S. Bolčića.

3. Iz pojedinih pasusa odeljka  2.11 Radne organizacije kao moderne institucije može se zaključiti da su autori ispisivali „svoj tekst“   sa osloncem na knjigu S. Bolčića, ali su to uradili aljkavo, u jednom slučaju citirajući stranice iz knjige S. Bolčića koje nisu u vezi sa „njihovim tekstom“, a u drugom slučaju bez navođenja izvora iz kojih su neke pasuse preuzimali, kao što je pasus gde se pominje V. Ouči (113 str.) i tabela 2 (na strani 114). Očito da autori nisu imali vlastiti uvid u rad V. Oučija, čija se saznanja  daju u knjizi S. Bolčića (strana 176). O tomu govori i navedena Literatura na kraju  knjige  SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, gde se relevantan rad V. Oučija ne navodi.

4. Odeljak 6.1 Moć i oblici moći (str. 158-159 u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA) napisan je plagiranjem rada S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 101-106. Preuzet je naslov odeljka, a i ostali pasusi, uz minimalne jezičke modfikacije, preuzeti su, bez ikakvog navođenja, iz cit. dela knjige S. Bolčića.

Na primer, tekst iz knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA , na strani  158  glasi:  „Svakodnevicu radne organizacije obeležavaju osim racionalnih aktivnosti u ostvarivanju ciljeva radne organizacije – i aktivnosti vezane za sticanje, preraspoređivanje i ispoljavanje moći različitih aktera u organizaciji, ali i aktera iz relevatne okoline organizacije“ Ovo je prepisan je  tekst iz knjige S. Bolčića na strani 101, koji glasi:

„Svakodnevicu radne organizacije obeležavaju, osim racionalnih aktivnosti (tehnički, pravno, ekonomski) usmerenih na ostvarivanje specifičnih ciljeva radne organizacije, i aktivnosti u vezi sa sticanjem, preraspoređivanjem i ispoljavanjem moći različitih aktera u organizaciji, ali i aktera iz relevatne okoline organizacije.“

Na isti način nastali su i preostali pasusi u navedenom odeljku.

U tom odeljku se ponovno vide i aljkavosti autora u preuzimanju saznanja iz knjige S.Bolčića. U fusnoti 31 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, str. 158, pominje se A. Tanenbaum (čiji se rad ne nalazi u Literaturi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA),  i to u kontekstu određivanje pojma moći, dok preuzeta fusnota 37 u knjizi S. Bolčića (str.102) govori o metodu istraživanja moći.  No, sam tekst fusnote 31 iz knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA preuzet je iz fusnote 37 S. Bolčića. Tako Fusnota 31 u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA glasi:

„A.  Tanenbaum i saradnici razvili su jednostavnu metodologiju, na bazi anketnih podatak, u vidu tzv.grafikona uticaja, za istraživanje „strukture moći“ u radnim organizacijama.“

Fusnota 37 iz knjige S. Bolčića glasi: „A. Tanenbaum i saradnici (Tannenbaum, Kahn, 1957) razvili su jednostavnu metodologiju, na bazi anketnih podataka, u vezi tzv. grafikona uticaja za istraživanje“strukture moći“ u radnim organizacijama“.

U fusnoti 32, na strani 159 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, autori  pominju rad I. Adižesa (1994, str. 97-108), a fusnota je data uz tekst koji glasi:

„ I. Adižes koristi sliku „preklapajućih krugova“ da bi iskazao raznolikost relacija moći, uticaja i vlasti kako bi upozorio na praktične probleme u životu organizacija“.

Ta prepisana misao preuzeta je iz knjige S. Bolčića na str. 105. Istovremeno, na pomenutim stranama (97-108) knjige I.Adižesa, navedenim u fusnoti 32, SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, ne pominju se „preklapajući krugovi“, već se o tome govori na strani 124 pomenute knjige I. Adižesa Upravljanje promenama. Očito da su autori i u ovom slučaju aljkavo radili svoj prepisivački posao i naveli pogrešne strane iz knjige I. Adižesa.

5. Odeljak 6.2 Izvori moći knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, str. 159-161, napisan je plagiranjem teksta iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 106-110. Preuzet je naslov odeljka, a  tekst koji je dat u tom odeljku, uz skraćivanja i manje jezičke modifikacije, preuzet je iz pomenute knjige S. Bolčića. Tako, prvi pasus iz odeljka 6.2  glasi:

„ Izvori moći su svi resursi i okolnosti zbog kojih nastaju odnosi zavisnosti i drugi odnosi uslovljavanja među akterima, usled čega dolazi do  diferencijacije aktera na moćne i ne-moćne aktere“.

Odgovarajući tekst iz knjige S. Bolčića  (str. 106) glasi: „Izvorom moći“ valja nazvati  sve one „resurse“ i okolnosti zbog kojih nastaju odnosi zavisnosti i drugi odnosi uslovljavanja među akterima, usled čega dolazi do diferencijacije aktera na „moćne“ i „ne-moćne“ aktere, odnosno na više ili manje moćne aktere“.

Svi ostali detalji dati u odeljku 6.2 preuzeti su iz knjige S. Bolčića  (str. 108-109), s tim što su „tehnički“ nabrajanja izvora moći u knjizi SOCIOLOGIJA  I PRAVNA ETIKA data kao „crtice“, dok su u tekstu S. Bolčića ti izvori dati tekstualno u jednoj proširenoj rečenici.

6. Odeljak 6.2.1 Distribucija i tipovi moći u radnim organizacijama knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, str. 161-163,  napisan je plagiranjem teksta iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 110-114. Tako, prvi pasus iz odeljka 6.2, str. 161, glasi:

„Iskustvena saznanja govore da je radnim organizacijama više primerena moć zasnovana:

. Na odnosima zavisnosti po osnovu materijalnih (ekonomskih) sredstava kao što je novac, oprema i dr.;

. Na osnovu komparativnih prednosti u stručnim znanjima i specifičnim talentima;

. Na osnovu radnih uloga u organizaciji;

.Društvena svakodnevica radnih organizacija u znaku je mnoštva oblika moći“

Taj tekst je, uz male „tehničke“ modifikacije, preuzet iz knjige S. Bolčića, str. 110, koji glasi:

„Tako izvesna iskustvena saznanja (Etzioni, 1961) govore da je radnim organizacijama primerena moć zasnovana na odnosima zavisnosti po osnovu materijalnih (ekonomskih) sredstava (novca, opreme i dr), kao i moć  na osnovu komparativnih prednosti u stručnim znanjima i specifičnim talentima, nego moć na osnovu straha, pretnji od upotrebe fizičke sile, ili lične zavisnosti. Isto tako,  u radnim organizacijama valja očekivati odnose moći u vezi sa radnim ulogama, a ne  u području privatnosti ili u sferi ideoloških, duhovnih i sličnih delanja ljudi....

Društvena svakodnevica radnih organizacija u znaku je mnoštva oblika moći.“

Autori knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, naravno, nisu citirali izvor iz kojeg su preuzeli navedeni tekst (kao i druge pasuse u tom odeljku), ali su uz prvu rečenicu svog odeljka stavili fusnotu 33 na kraju stranice koja glasi: „E. Amitai, a.Comprative Analysis of Complex Organizations, Free Press, New, York, 1961, str. 5-6.“. Taj rad Ecionija se pominje u fusnoti 45,na str. 111, knjige S. Bolčića, i to u vezi sa tipovima moći.

Obzirom da je u fusnoti 33 u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA autor (Amitai Ecioni) citirane knjige pogrešno naveden po imenu autora (Amitai), a ne prezimenu (Etzioni), uz  aljkavosti u navođenju naslova knjige, gde je „italikom“ označen samo deo naslova knjige, osnovano je pretpostaviti da autori nisu imali vlastiti uvid u ovaj rad A. Ecionija (iako se ovaj rad navodi u Literaturi date publikacije). I to je jedan vid nedozvoljenog ponašanja u pisanju naučnih i stručnih radova, gde se rad drugog autora u praćenju relevatne literature prikazuje kao vlastiti rad.

7. Odeljak 6.2.2 Upotreba moći u radnim organizacijama,  str. 163-164, u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, napisan je plagirajem teksta iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str.115-120., naravno, upotrebom tek nekih rečenica iz te knjige, ali bez navođenja izvora. Odeljak počinje sa rečenicom koja glasi (str. 163):

„Upotreba prinudne moći (fizičko prinuđivanje, kažnjavanje) u ostvarivanju ekonomskih ciljeva može dati vrlo ograničene pozitivne rezultate, izvesnu minimalnu produktivnost, ali takve poslovne organizacije nemaju na duži rok nikakvu perspektivu“.

Tekst je preuzet iz knjige S. Bolčića na str. 117 koji glasi:

„Upotreba prinudne moći (fizičkog prinuđivanja, kažnjavanja) u ostvarivanju ekonomskih ciljeva može dati vrlo  ograničene delimično pozitivne rezultate, izvesnu minimalnu produktivnost, ali poslovne organizacije koje bi trajnije delovale na „način zatvora“ („kaznionice“) nemaju na duži rok  nikakvu perspektivu“.

Pasus na kraju strane 163 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA glasi:

“ Dostupna saznanja (V. Rus) govore da su oblici moći generalno različito primenljivi, neki su univerzalniji, a drugi restriktivniji, odnosno prijemljiviji samo u nekim prilikama“.

Autori ne daju informaciju da je to preuzeto iz knjige S. Bolčića na str. 118, mada pominju V. Rusa kao nekog koji iznosi data saznanja, ali se ne daje odgovarajuća bibliografska napomenu o radu V. Rusa  koji se pominje u knjizi S. Bolčića,  koje je jasno navedeno u delu teksta ( str. 118).

Istovremeno, u Literaturi knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA pominje se jedino rad V. Rusa, i F. Adama, Moć i nemoć samouravljanja, Globus, Zagreb, 1989. Ali, ono što se navedeno kao „dostupno saznanje“ (na strsni 163)  nije iz  knjige navedene u Literaturi, već iz knjige V. Rusa, Odgovornost in moč v delovnih organizacijah, Moderna organizacija, Kranj, 1972, na koju se i poziva kazivanje u knjizi S. Bolčića na strani 118. Ponovno se uveramo o nedopustivom „stilu“ pisanja knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, bez vlastitog uvida u relevatne radove.

8. Odeljak 6.2.3. Menadžment i odlučivanje, str. 164-166 u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA napisan je plagiranjem delova knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 182-185. O tome jasno govori i ovaj pasus iz navedene knjige (str, 165) koji glasi:

„Ljudski resursi u radnim organizacijama imaju dva osnovna elementa: . zaposlene (radnike) i one koji rukovode radnim organizacijama. Vođstvo i rukovođenje mogu se smatrati istovetnim stvarima“.

Te rečenice su preuzete iz teksta knjige S. Bolčića, str. 182, koji glasi:

Ljudski resursi u radnim organizacijama imaju dva osnovna segmenta: zaposlene („radnike“) i one koji rukovode radnim organizacijama („vođstvene strukture“)..... „U ravni obezbeđivanja svakodnevnog, formalnim poretkom organizacije predviđenog rada, „vođstvo“„rukovođenje“ („menadžment“) mogu se smatrati istovetnim „stvarima“.

Plagiranje se uočava u svakom pasusu ovog odeljka na str. 165, što se može pokazati navođenjem odgovarajućeg teksta knjige S. Bolčića na str. 183, 184.

Na strani 165 navedenog odeljka 6.2.3.  knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA pominje se „gledište“ Županova o ulogama rukovodilaca, ali bez nadođenja konkretnog rada J. Županova gde je to gledište bilo izloženo ( što je inače jasno navedeno u radu S. Bolčića na str. 184). Sa te 184 strane knjige S. Bolčića uzet je tekst na strani 165 i 166  knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA,  sa navođenjem uloga rukovodilaca, koje je tekstualno i suštinski isto kao  i u knjizi S. Bolčića.

9. Odeljak 6.7. Preduzetništvo i preduzetnici u sferi rada i biznisa, str. 170-172 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, napisan je plagiranjem teksta iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 192-198. Prvi stav (str. 170) u tom odeljku glasi:

„ Sociološka analiza se usmerava na izučavanje preduzetnika kao osobenog socijalnog aktera, na društvene okolnosti koje podstiču ljude na preduzetništvo i na osnovne društvene odnose preduzetnika i drugih socijalnih aktera u prostoru rada i biznisa“ .

Isti stav nalazi se u knjizi S. Bolčića, str. 193 i glasi:

„Sociološka analiza se usmerava na izučavanje preduzetnika kao osobenog socijalnog aktera, na društvene okolnosti koje podstiču ljude na preduzetništvo i na osnovne društvene odnose preduzetnika i drugih socijalnih aktera u prostoru rada.“

Plagiranje teksta iz knjige S. Bolčića vidljivo je i u svakom narednom pasusu navedenog odeljka. Tako , na primer, tekst na strani 171, koji počinje rečenicom „D. Gorupić ističe sledećih šest karakteristika preduzetnika: (sledi nabrajanje)..  preuzet  je iz knjige S. Bolčića, str. 195., naravno, bez navođenja rada D. Gorupića u kome on „ističe“ navedene karakteristike, no, i ovde bez upućivanja na tekst S. Bolčića iz kojeg je to  preuzeto.

U ovom odeljku vidljiva je i neshvatljiva greška u „slaganju“ plagiranog teksta iz knjige S. Bolčića, što govori o aljkavosti autora, ali i recenzenata ove knjige, i svih koji su imali obavezu da osiguraju kvalitet ove publikacije. Naime,  na strani 171 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, u odeljku koji se bavi preduzetništvom i preduzetnicimaubačen je pogrešno deo teksta o društvenim sukobima. I taj pogrešno ubačeni deo teksta je plagirani tekst iz knjige S. Bolčića na strani 229, i trebalo je da se nađe u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA  u odeljku 8.5. Suština i vrste sukoba u sferi rada (str. 218-219).

Da je i taj pogrešno „ubačeni“ deo teksta napisan plagiranjem  teksta iz knjige S. Bolčića vidi se njegovim upoređivanjem sa tekstom iz knjige S. Bolčića na pomenutoj stranici 229 knjige Svet rada u transformaciji.

10. Odeljak 7.1. Moderno shvatanje radne organizacije, stranice 177-178 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA napisan je plagiranjem teksta iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str.132-134.

Prividno, ovaj deo teksta pisan je s pozivanjem ( u fusnoti 36) na rad I. Adižesa Životni ciklus preduzeća (Prometej, Novi Sad, 1994). Ali,  da se radi o plagiranju teksta S. Bolčića vidi se kad se ima u vidu tekst iz SOCIOLOGIJE I PRAVNE ETIKE i tekst iz knjige S. Bolčića.

Tekst na strani 177 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA glasi:

„U novije vreme u raspravama o savrmenim radnim organizacijama nailazi se na tipologiju organizacija koja analizira tzv. „životni ciklus“ organizacija i posmatra radne organizacije po modelu „organizma“ (razumevanje organizacije kao prirodna tvorevina). Radi se o tipologiji koji je dao I. Adižes. On razlikuje: (tu stoji fusnota 36 koja se poziva na rad I. Adižesa, Životni ciklus preduzeća, 1994, str. 2-15):

. Organizacije u povoju;

.Organizacije u zaletu;

. Organizacije u odrastanju:

. Organizacije u vrhunskoj formi;

. Stabilizovane organizacije;

. Aristokratske organizacije;

. Borokratske organizacije;

. Organizacije koje nestaju.“

U knjizi S. Bolčića, na strani 132, nalazi se sledeći tekst:

„U novije vreme u raspravama o savremenim radnim organizacijama nalazimo i tipologiju organizacija koja izričito analizira tzv. „životni ciklus“ organizacija i posmatra radne organizacije po modelu „organizma“. Reč je i tipologiji I.Adižesa (1994b),  koji razlikuje: organizacije u povoju, organizacije u zaletu, organizacije u odrastanju, organizacije u vrhunskoj formi, stabilizovane organizacije, aristokratske organizacije, birokratske organizacije, organizacije koje nestaju“.

U istom maniru napisani su i ostali pasusi u navedenom odeljku 7.1. knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA.

11. Odeljak 7.2 Birokratski modele radne organizacije, str. 178- 180 knjige SOCIOLOGJA I PRAVNA ETIKA, napisan je plagiranjem teksta na stranama 134-136 knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji. Evo, tek radi ilustracije teksta na početku ovog odeljka 7.2.

„Moderna epoha u znaku je industrijalizma, kapitalizma i birokratske konstitucije privrednih , ali i većine drugih organizacija i institucija.

M. Veber je početkom 20. veka procenio da je trend birokratizacije izraz opšteg trenda racionalizacije i da će obeležiti privredni život modernih društava.“

U knjizi S. Bolčića, na strani 134, nakon podnaslova Birokratski model radne organizacije , ide teskt:

„Moderna epoha u znaku je industrijalizma, kapitalizma i birokratske konstitucije privrednih, ali i većine drugih organizacija i institucija. M.Veber (1976, I: 175) je  početkom 20. veka procenio da će trend birokratizacije, kao izraz opšteg trenda racionalizacije, obeležiti privredni život modernih društava“.

12. Odeljak 7.3 Slabosti i savremene modifikacije birokratske organizacije, str. 180- 182 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, napisan je plagiranjem teksta na strani 136-138 knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji. Evo i ovde ilustracija. Na strani 180 ovog odeljka 7.3. ide tekst koji glasi:

„Od Veberovog vremena do danas dolazilo je do raznolikih modifikacija modela birokratske organizacije. Modifikacije su proizlazile iz nastojanja  da se otklone slabosti u njihovom funkcionisanju.

Postavlja se pitanje gde su bitne slabosti ovog tipa organizacije. Kritičari birokratskog tipa organizacije ističu da:

Formalizacija rada, pisanim pravilima često vodi u nesposobnost prilagođavanja promenljivim zahtevima njene relevatne okoline. Umesto preciznosti i pouzdanosti, često se dobija mnogo suvišnog „papirnatog rada“ administracije, nekompetetnost nadležnih u organizaciji, kao i spori proces formalizacije i primene novih pravila;“ (Sledi navođenje i drugih „slabosti“, sa identičnim tekstom kao i u knjizi S. Bolčića, str. 137).

U knjizi S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 137 nalazi se tekst: „ Od Veberovog vremena do današnjih dana dolazilo je do raznih modifikacija modela birokratske organizacije u vezi sa razmerana njene formalizacije, hijerarhijske strukturiranosti, načina komuniciranja, položaja članova u organizaciji. Modfikacije su proizlazile iz nastojanja da se otklone slabosti u funkcionisanju organizacija i da se one učine primerenijim ljudima i društvenim prilikama od koji realno zavisi efikasnost radnih organizacija.

Postavlja se pitanje gde su bitne slabosti ovog tipa organizacije i koji su glavni podsticaji za traženje novih tipova radnih organizacija....

Kritičari biroktatskog tipa organizacije (fusnota7) ističu da:

-formalizacija rada, pisanim pravilima, često vodi u rigidnost i nesposobnost prilagođavanja ovakvih organizacija promenljivim zahtevima njene relevantne okoline, pa, umesto preciznosti i pouzdanosti, često se dobija mnogo suvišnog „papirnatog rada“ („paperwork“) administracije; umesto stvarne kvalifikovanosti i kompetentnosti nastaju formalna kvalifikovanost i faktička nekompetentnost „nadležnih“ u organizaciji; umesto brzine reagovanja dobija se spori proces formalizacije novih pravila koja mogu postati nedelotvorni jer se prilike povremeno brže menjaju nego pravila u organizaciji;

(sledi navođenje slabosti birokratske organizacije, redosledom i tekstualno  kao što nalazimo u plagiranom tekstu knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA).

U maniru plagiranja napisani su i preostali pasusi odeljka 7.3, na str. 182.

13. Odeljak 7.4. Savremeno preoblikovanje sfere rada i radnih organizacija knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, str.182-183, napisani su plagiranjem  naslova odeljka i teksta iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str.142, ali iz delova knjige izloženim na ranijim stranama, str.76. Evo ilustracija.

U knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, str. 182, piše:

„Radne organizacije rastu kada uvećavaju svoju veličinu, ali zadržavaju svoja osnovna društvena svojstva, a razvijaju se kada prelaze iz jednog u drugi tip organizacije“

U knjizi S. Bolčića, str, 142 piše:

„Možemo reći da radne organizacije rastu kada uvećavaju svoju veličinu, ali zadržavaju svoja osnovna društvena svojstva, i da se razvijanju (ili nazaduju) kada prelaze iz jednog u drugi tip organizacije.

U ovom odeljku nalazi se tekst na strani 182 koji glasi:

„Svedski sociolog Goran Arne, smatra da su organizacije najuočljivija osobina socijalnog miljea modernog društva. U radnim organizacijama se dešava sve ono bitno što karakteriše sferu rada i biznisa tih društava. Za današnje ljude raditi znači biti u nekoj radnoj organizaciji. To ne isključuje činjenicu da se znatan deo ukupnog društvenog rada ostvaruje izvan radnih organizacija: kućni rad, rad za račun raznih poslodavaca, bilo legalno ili na crno, rad u državnim ustanovama, crkvi, političkim organizacijama i asocijacijama građana, dobrovoljnim organizacijama.“

Ovaj tekst je, u neke manje izmene, preuzet iz knjige S. Bolčića, str. 76, koji glasi:

„Švedski sociolog G.Arne (Ahrne, 1990: 28) primećuje da su organizacije najuočljivija osobina „socijalnog pejsaža“ modernih društava. Radne organizacije su najbrojnije, ali i najznačajnije organizacije u kojima se dešava sve ono bitno što karakteriše sferu rada tih društava...Za današnje ljude raditi prevashodno znači biti u nekoj radnoj organizaciji. Razume se, značajan deo ukupnog društvenog rada tih društava i dalje se ostvaruje izvan „radnih organizacija“ (takav je rad u domaćinstvu za potrebe domaćinstva; kućni rad – legalan ili na „crno“ za račun raznih poslodavaca; rad u organizacijama koje nisu „radne“ kao što su državne ustanove, crkve, političke organizacije i asocijacije građana, dobrovoljne organizacije i sl.).“

14. Odeljjak 7.4.1. Definisanje radne organizacije. Njene karakteristike, na str, 183-184 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, napisan je plagiranjem  delova knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 77. (Ovde valja primetiti nestručnost u ređanju odeljaka, obzirom da je logično da „definisanje radne organizacije“ dolazi pre drugih izlaganja o organizaciji, kako je to dato u knjizi S. Bolčića).

Ovaj odeljak u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, na str. 183 počinje sledećim pasusom:

„Suštinsko je ono značenje po kome su radne organizacije celine unutar koji se ostvaruje bilo koji vid primarne i trajne delatnosti. U radnim organizacijama delanje ljudi  je usmereno na proizvođenje društveno korisnih dobara nužnih za svakodnevni život ljudi.“

U knjizi S. Bolčića, str. 77 stoji tekst:

„Suštinsko (nepravno) je ono značenje po kome su radne organizacije institucionalno organizovane celine unutar kojih se ostvaruje bilo koji vid radne delatnosti i to kao primarne i trajne delatnosti takve celine.U društvenoj realnosti radne organizacije, nezavisno od neposredno uočljivih osobina, prepoznaju se kao institucionalno uređeno mnoštvo ljudi i sredstava čije je delanje je centrirano na proizvođenje društveno korisnih dobara (sredstava, resursa, usluga) nužnih za svakodnevni život ljudi.“

Na isti način, plagiranjem napisani su i preostali delovi odeljka 7.4.1.

15. Odeljak 7.4.2 Modeli u koncipiranju radnih organizacija, str. 184-185 knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, napisan je plagiranjem teksta iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji, str. 81-85. (I u ovom slučaju valja primetiti da je ovaj odeljak iz knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, kao i sledećih nekoliko odeljaka, dato pogrešnim redosledom, nakon izlaganja o birokratskom modelu organizacije, o slabostima i modifikacijama modela organizacije, iako bi redosled morao biti onakav kako je dat u knjizi S. Bolčića. Jesu li autori knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA dali takav logički neprimeren redosled iz nestručnosti ili u nameri prikrivanja „tragova plagiranja“, o tome se ovde ne može argumentovano suditi).

O plagiranju teksta iz knjige S. Bolčića govori svaki pasus iz tog odeljka. Tako, na str. 184. Knjige SSOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA tekst glasi:

„Po Maksu Veberu i Zigmundu Baumanu, radne organizacije su racionalne tvorevine, sredstvo svesno dizajnirano za postizanje određenih poslovnih ciljeva od strane osnivača.

Postoje i mišljenja da su one prirodne društvene tvorevine proizašle iz interakcije ljudi u okviru jedne delatnosti . Posebno se analiziraju odnosi moći, interesne koalicije i životni ciklus organizacije.“

U knjizi S. Bolčića, na str. 81 nalazi se sledeći tekst:

„U jednom slučaju, radne organizacije se vide kao racionalne tvorevine, kao sredstvo svesno „dizajnirano“ radi dostizanja određenih (poslovnih) ciljeva od strane osnivača organizacije. Takvo stanovište uočavamo, na primer, u određenjima organizacije M.Vebera, Z.Baumana i dr....

Iako radne organizacije u društvenoj realnosti  jesu u velikoj meri „racionalne tvorevine“, nastale i oblikovane svesnim delovanjem ljudi, one su, pomišljenju izvesnih analitičara (Gouldner, 1959), i „prirodne“ društvene tvorevine (realne društvene grupe) proizašle iz interakcija ljudi ... Posebno se analiziraju odnosi moći, interesne koalicije, interesi i potrebe ljudi u organizaciji i „život“ („životni ciklus“) organizacije.“

Uporednom analizom preostalog teksta na str. 185 ovog odeljka u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA i teksta na str. 83 knjige S. Bolčića, jasno se dokazuje da je i taj odeljak nastao plagiranjem teksta iz knjige S. Bolčića.

16. Na isti način može se nedvosmisleno pokazati da su autori SOCIOLOGIJE I PRAVNE ETIKE, plagiranjem tekstova iz knjige S. Bolčića, „napisali“ i odeljke:

. 7.4.3. Strukturiranje radne organizacije (str.185-186);

7.4.4. Formalna struktura radne organizacije (str.186-187); 7.4.5. Neformalna struktura radne organizacije (187-188);

7.5. Okolina radne organizacije;

7.5.1 Odnos organizacije i njene okoline (188-189);

7.5.2. Delovanje organizacije u okolini – marketing i odnos sa javnošću, (190-192);

7.5.3 Savremeni principi u organizovanju rada (194); (ovde valja primetiti da, zbog očitog nerazumevanju sociološke materije o kojoj autori pišu i aljkavosti u tehničkom oblikovanju knjige, ovaj odeljak ima brojčanu oznaku 7.5.3., kao da on logički pripada predhodnom razmatranju osnovnih svojstava organizacije;

odeljak koji sledi ima brojčanu oznaku 7.6. i glasi „Tejlorovo stanovište o organizaciji rada“ (str. 194-195);

7.7. Razrade „klasičnih“ načela organizacije rada (196- 198);

7.8. Humanistička stanovišta o roganizaciji rada (198-199);

7.9. Japanski pristup organizacijji rada, (199-202);

Ovaj niz odeljaka koji su pisani plagiranjem teksta S. Bolčića, u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA „privremeno“ se prekida, time što su ubačeni, sasvim nelogično, odeljak 7.10. Političke organizacije i pravo (str. 204-205); 7.11. Političke stranke, (str. 205); 7.11.1. Sindikati (206-207); 7.12. Pravna država, građansko društvo i mediji, (209), 7.12.1. Javno mnenje (209-210).

Autori se, na strani 213 „vraćaju“ tematici koju su preuzimali iz knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji.

17. Poglavlje 8. Radni moral i ponašanje zaposlenih, kao i odeljci koji slede, na stranama 213- 220.preuzeti su iz knjige S. Bolčića, o čemu govori uporedna analiza teksta sa navedenih strana SOCIOLOGIJE I PRAVNE ETIKE i knjige S. Bolčića, na stranama 222, 223-226, 228, 229.

Tekst na strani 220 i na narednim strana SOCIOLOGIJE I PRAVNE ETIKE preuzet je iz rada Grupe autora Pametniji popušta, kako je naznačeno u fusnoti na strani 220, ali bez jasnog navođenja konkretnih stranica tog citiranog rada u preostalom obimnom delu teksta koji je, čini se, napisan plagiranjem navedenog rada Grupe autora. Jer, u fusnoti 51, gde se pominje taj rad, naznačena je samo stranica 19 iz tog rada.

18. Valja skrenuti pažnju i na način na koji je priređen spisak literature na kraju knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, str.253-257. Uobičajeno je da se u spisak literature stavljaju radovi koji su izričito citirani i pominjani u tekstu knjige. Autori knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA nisu, međutim, poštovali ovaj uobičajeni princip, već su  u spisak literature stavili najveći broj radova koji se izričito ne pominju u tekstu „njihove“ knjige. Istovremeno, kao što je već pominjano, u njihovom spisku ne nalaze se radovi pojedinih autora koji su se pominjali u tekstu „njihove“ knjige, pošto su se ti radovi pominjali u knjizi S. Bolčića.

Ima radova koji su pominjani u tekstu knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA i neki se od tih radova i nalaze u spisku literature autora knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA,  mada se osnovano sumnjati da su autori navedene radove uopšte konsultovali i bili u prilici da te radove čitaju. Takvu su radovi: Etzioni, A., A Comprative Analysis of Complex Organizactions; Miner, J., Theories of Organizational Behavior; Mintzberg,H., Structures in Five; Watson, T., Sociology of Work and Industry.

Osnovano je oceniti da su se neki od radova, koji se nalaze u spisku literature autora knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, našli u tom spisku, bez valjanog razloga,pošto su se ti radovi pominjali u knjizi S. Bolčića Svet rada u transformaciji, odakle su i preuzeti.

Tako se u spisku pominju radovi S. Bolčića, Interesna dimenzija razvoja (1987), kao i Tegobe prelaza u preduzetničko društvo (1994) (ovde su autori naveli pogrešnu godinu, 1990, kao godinu izdanja knjige, što je još jedan dokaz aljkavog prepisivanja), iako se ti radovi ne pominju u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, niti su navedeni radovi bili neposredno vezani za teme odeljaka knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA.

Više je takvih je radova koji su preuzimani iz spiska literture iz knjige S. Bolčića, Svet rada u transformaciji i koje su autori knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA, bez osnovanog razloga, naveli kao radove koje su, navodno oni konsultovali i koristili u pisanju „svoje“ knjige. Takvi su, na primer, radovi: Bajt.A. Samoupravni oblik društvene svojine; Breverman, H. Rad i monopolistički kapital; Vukotić, V., saradnici, Sistem i korupcija; Dejvis, Š., Psihologija i rad; Zec, M.,saradnici, Privatizacija: nužnost ili sloboda izbora; Lazić, M. Sistem i slom; Pavalko, R. Sociology of Ocupation and Professions; Petters, T. Thriving on Chaos; Ranković, M. Promene i razvitak društvenih organizacija; Weselowski, W. The deconstruction and Construction of Interests under Systemic Change.

19. Valja primetiti da tekst Literarture u knjizi SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA ima niz tehničkih propusta, kao što je pisanje naslova knjiga bez „italic“ forme, slovnih propusta, pogrešno upisanih godina i dr.. Te propuste nisu uočili na vreme ni autori knjige, niti recenzenti knjige. No, recenzenti nisu na vreme uočili ni mnogo ozbiljnije propuste u tekstu knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA,  pre svega, nisu uočili evidentno plagiranje tuđih radova, svakako nisu uočili plagiranje knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji. Trebalo bi pretpostaviti da je plagiranje tuđih radova moralo biti uočeno, ukoliko su recenzenti poznavaoci materije kojoj je posvećena knjiga SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA.

3. Zaključna ocena

Činjenica koje dokazuju ocenu da su autori knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA  ispisali veliki broj odeljaka „svoje“ knjige nedopustivim preuzimanjem teksta iz odgovarajućih delova knjige S. Bolčića Svet rada u transformaciji moglo bi biti  još mnogo više, nego što su ovde izričito navedene. No, i ovo što je ovde navedeno sasvim uverljivo pokazuje da se radi o plagiranju navedene knjige S. Bolčića od strane autora knjige SOCIOLOGIJA I PRAVNA ETIKA.

Kao što je rečeno na početku ovog teksta, ima osnova sumnji da su na sličan način napisani i delovi knjige koji ovde nisu izričito analizirani, obzirom da su ti delovi preuzimani iz radova drugih autora.

Ovde se očito ne radi o nenameravanim propustima, već o jednom maniru u pisanju knjiga plagiranjem tuđih radova, u ovom slučaju  u pisanju teksta udžbenika za potrebe studenata Beogradske poslovne škole – Visoke škole strukovnih studija. Takav se manir u pisanju radova nikako ne bi smeo tolerisati ni od strane organa navedene Škole, niti od nadležnih prosvetnih vlasti, niti od profesionalnih udruženja, svakako ni od autora čiji su radovi plagirani.

Документ у Doc формату можете преузети овде