Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Преминуо је академик проф. др. Вељко Рус
понедељак, 05 март 2018 20:08

Преминуо је академик проф. др. Вељко Рус, истакнути, словеначки социолог. Својим радовима обогатио је југословенску социологију, а као предавач на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, допринео је стасавању неколико генерација социлога у Србији. Самостално или у коауторству потписао је преко 190  чланака и расправа и тридесетак књига. Између осталих објавио је следеће књиге, потписане од угледних издавача у региону и Европи: Рад као судбина и као слобода (1984); Одлучивање у организацијама (1988); Друштвено стање и социјално друштво (1990); Власништво и партиципација (1992); Државно предузеће и социјализација (2001); Трећи пут између анти-капитализма и пост-социјализма (2009).

 

 

Прилог

Силвано Болчић

Поводом смрти Вељка Руса

Вељка Руса упознао сам 1968 године у Опатији на научном скупу о положају директора у условима самоуправљања. Био сам млади сарадник тадашњег Института економских наука којим је руководио Бранко Хорват. Вељко је врло позитивно прокоментирао моју дискусију на том скупу у којој сам поставио питање: да ли је самоуправљање циљ или средство?. Наше дружење се наставило током година у групи „Човјек и систем“ којом су руководили Руди Супек и Еуген Пусић. Сарађивали смо и приликом „Прве међународне конференције о партиципацији и самоуправљању“ у Дубровнику.

Када сам одлучио радити на докторату из економске социологије замолио сам Вељка Руса да ми буде ментор и пријавио сам докторску тему под насловом „Социјално-структуралне детерминанте нестабилности послератног привредног развоја Југославије“ на тадашњој Факултети за социологију, друштвене веде ин новинарство Универзе в Љубљани, коју сам одбранио јанура 1974. године.

Посебно памтим нашу сарадњу у оквиру групе југословенских социолога која је била укључена, почетком осамдесетих, у рад Комисије за економску стабилизацију Председништва СФРЈ (тзв. „Крајгерове комисије“). Тада смо као социолози документовано указали на дубоку друштвену кризу у којој се нашло тадашње југословенско друштво и изнели смо низ конкретних предлога за превладавање те друштвене кризе. Без Вељкових доприноса текст који смо предали Комисији не би имао ону мисаону тежину који је имао.

Имао сам част и велику животну привилегију да ми је Вељко Рус био и учитељ од кога сам стално имао много тога да научим, да ми буде узор као врхунски научник, интелектуалац, и као човек изузетних манира, да ми буде и пријатељ. Сви који су имали такву животну привилегију да сарађују са Вељком Русом осећају његов вечни одлазак као ненадокнадив губитак.

Вељко је у свакој прилици остављао утисак врхунског зналца у социологији али и у сродним научним областима. Сваки његов рад, свако његово излагање доносило је нова сазнања и ново разумевање  сложених друштвених дешавања у тадашњој Југославији и у свету генерално. Иако су деценије након распада Југославије и осамостаљења Словеније биле године у којима смо имали мање прилика за професионалне и личне сусрете, Вељко Рус је остао веома присутан у мом професионалном животу. Мислим да је  и кроз моје радове Вељко Рус остао трајно присутан у социологији у данашњој Србији и да ће његов одлазак са тугом бити забележен  и у Београду.