Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Објављена је књига “Постконфликтно друштво и свакодневица жена”
петак, 28 октобар 2016 14:21

Објављена је књига ПОСТКОНФЛИКТНО ДРУШТВО И СВАКОДНЕВИЦА ЖЕНА (Примена метода случаја у истраживању свакодневице жена Косова и Метохије), ауторке Иване Миловановић (Чигоја штампа, Београд; Институт за српску културу Приштина-Лепосавић, 2016, 316 стр). Реч је о резултатима вишегодишњег теоријског и емпиријског истраживања свакодневице жена у етнички подељеном граду Косовска Митровица као својеврсној постратној друштвено-политичкој „лабораторији“.

„У првом делу књиге изложене су теоријске претпоставке истраживања друштвених промена са становишта социолошке теорије свакодневног живота, теорије сукоба и теорије рода. У другом делу, ауторка образлаже своје опредељење за примену метода случаја у истраживању ове сложене појаве, у сложеним друштвеним условима. Определивши се за метод случаја,  ауторка потом приказује основне епистемолошке карактеристике тог метода, који на целовит и обухватан начин захвата предмет истраживања, уз комплементарност извора података и очување временског ланца евиденције, уз очување  особеног карактера појаве у друштвеном контексту; даље, указује се и на могућности тог метода да трага за формулисањем ‛типолошке  теорије’ и теорија ‛средњег обима’. Теренско прикупљање података  обављено је дубинским интервјуом и непосредним посматрањем како би се што конкретније и непосредније сагледала и разумела свакодневница жена с обзиром на безбедоносне прилике. Највише простора посвећено је излагању и анализи емпиријских резултата који су добијени у непосредном контакту и разговору. Разговор о свакодневном животу обухвата неколико кључних аспеката: материјални стандард; ауторитет у породици сагледава се преко одлучивања о располагању месечним приходима, преко односа међу супружницима и родитељској улози, у међугенерацијској комуникацији; свакодневни живот се даље анализира према учешћу жена у међуетничком радно-рекреативном  ‛женском центру’, а потом се укључује и анализа међуетничког дијалога  изван ‛центра’  у слободном времену као и перцепција сигурности у новим условима...

Разноврсност одговора, према наведеним показатељима свакодневнице, тесно је повезана са етничком припадношћу саговорница. У закључку свог рада, ауторка подвлачи да се непрекидно ‛суочавамо са политиком као основним одређењем свакодневнице становника Косова и Метохије’. Нестабилност укупних друштвених прилика и присуства латентних међуетничких сукоба, ствара атмосферу несигурности, посебно код српског дела становништва. У раду је систематски и јасно предочена и анализирана судбина људи на наведеном простору и у данашњим приликама. Осим тога, ова анализа добија на свежини и убедљивости навођењем аутентичних одговора саговорница о личном доживљају и перцепцији услова живота у стално присутним условима несигурности“ (из рецензија проф. др Марије Богдановић, проф. др Боже Милошевића и проф. др Срђана Шљукића)