Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Међународна конференција: Савремене миграције и друштвени развој
петак, 28 октобар 2016 13:57

Међународна научна конференција под називом Савремене миграције и друштвени развој: интердисциплинарна перспектива одржана је 21. и 22. октобра 2016. године на Филозофском факултету у Београду, у организацији Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Српског социолошког друштва, Института друштвених наука из Београда и Завода за проучавање културног развитка из Београда.

Скуп су отворили проф. др Срђан Шљукић, председник Српског социолошког друштва, проф. др Мирјана Бобић, управница Института за социолошка истраживања и др Горан Башић, виши научни сарадник и директор Института друштвених наука. Организатори конференције настојали су да представе изузетан истраживачки и практично политички потенцијал феномена миграција, кроз седам сесија различитих тематских оквира.

Прва сесија, Демографски и друштвени узроци и последице савремених миграција (модератор: Мирјана Бобић), указала је на значај савремених миграција као детерминанте друштвеног и демографског преображаја, како у глобалном свету, тако и на ширем простору бивше Југославије, односно Србије, и њених ужих регионалних делова (миграције женског становништва Војводине). Посебан акценат био је стављен на теоријским пропитивањима проблема интеграције миграната и инструментализације миграционе кризе у политичким дискурсима и друштвеним покретима у ЕУ. Саставни део ове сесије било је и представљање недавно објављеног двотомног Зборника Друштво и простор, у издању Српског соцоиолошког друштва. На крају сесије вођена је дискусија на тему потребе укључивања миграционе компоненте у демографску и друштвену обнову Србије и контроверзе око интеграције странаца у домицилно становништво у Србији и Европи. 

У оквиру сесије, Миграције у безбедносном и геополитичком кључу (модератор: Срђан Шљукић) разматрана су питања миграционе индустрије, националне/европске безбедности, сигурносне политике и праксе држава у условима миграционе кризе. У контексту геополитике, као макро - контекста, проблематизована су и питања билатералних односа између Хрватске и Србије, као и питање утицаја трговине оружјем у  Сирији на миграциону кризу. У току расправе, указано је на могућу инструментализацију наведених тема у медијском дискурсу.

У оквиру сесије, Државне политике према миграцијама (модератор: Нада Новаковић), дискутовало се из угла више научних дисциплина: демографије, социологије, политикологије, економије и правних наука. Говорећи о феномену миграција уопште, а посебно о исељавању младих из Србије и приливу великог броја имиграната из Азије и Африке, учесници су указали на неопходност да се држава систематски бави решавањем ових проблема. Критички су разматране националне стратегије према миграцијама, као и институционална инфраструктура државе, имајући у виду да је Србија кандидат за чланство у Европској унији, те да као транзитна земља има важну улогу у процесу управљања избегличком кризом у Европи. Овоме је додато запажање да различити економски, политички и правни чиниоци и интереси одређују имиграционе политике земаља чланица Европске уније. Истакнуто је да се последице могу ублажити уколико се препознају друштвени потенцијали миграционих токова, на пример успостављањем социјалних мрежа којима би се држава матица повезала са дијаспором у случају емиграције или развијањем етничког предузетништва помоћу којег се имигранти могу прилагодити новом друштвено-економском амбијенту.

У оквиру сесије Јавни дискурси о миграцијама (модератор: Слободан Мрђа) расправљало се о начинима на које се проблематика миграција преламала кроз јавне дискурсе. У том смислу, у првом делу сесије било је речи о утицају информационо-комуникационих технологија на миграције, о идеолошким разликама у перцепцији друштвених последица имиграције, о начинима на које је прекарност и прекарни рад повезан са миграцијама, као и о ангажованом и уметничком односу према према проблему миграната и миграција. Други део сесије више је био усмерен на саме медије, па се између осталог, могло чути нешто и о анализи медијског дискурса о сукобу на српско-мађарској граници током избегличке кризе, затим је показано каква је била слика о мигрантима у дневној штампи, да би се напослетку нешто рекло и о начнима визуелне конструкције миграната у појединим медијима у Србији. На крају сваког дела уследила је дискусија о појединим темама и проблемима који су били представљени кроз излагања.

У оквиру сесије Идентитети, идентитетски и развојни аспекти миграната и дијаспоре (модератор: Милица Весковић Анђелковић) излагање је било усмерено на више тема: дефинисање (интелектуалне) дијаспоре и њене улоге у развоју матице; национални, религијски и родни идентитет миграната; могућност инклузије миграната различитог идентитета у српско друштво; кретање и положај Рома на Балкану; последице насељавања миграната из земља из окружења. Након излагања уследила је расправа о критеријума дефинисања дијаспоре и њеном идентитету, могућности имплементације иницијатива интелектуалне дијаспоре и положају жена у процесу савремених миграција.

У оквиру сесије Социо-психолошке димензије миграције и миграната (модератор: Нада Секулић), у првом делу сесије разматрао се положај  деце избеглица у Србији, пре свега у погледу њиховог образовања, али и њихових психолошких потреба. Учесници конференције су указали на проблеме са којима се сусрећу деца избеглице која су ушла на територију Србије без пратње неке одрасле особе. Такође, дискусија се водила и око опасности којој су жене и деца мигранти изложени приликом свог пута, када веома лако могу постати жртве трговине људима. У другом делу сесије учесници конференције су скренули пажњу на трауматска искуства са којима се мигранти сусрећу приликом транзита. Дискусија се водила и на тему секундарне трауматизације људи који раде са избеглицама у Србији.

У оквиру сесије Миграције и територијализација (модератор: Стефан Јанковић) превасходно је разматран однос миграција и миграторних кретања и друштвених ефеката који ови демографски процеси доносе посебно у односу на територијалне аспекте. Разноликост изложених радова је тако приказала многобројне социо-економске, демографске, културне и политичке ефекте и изазове миграторних кретања, од државног, преко регионалног све до локалног нивоа. Најпре, наглашени су изазови депопулације одређених региона, с којима се паралелно одвија процес (урбане) концентрације и исељавања у иностранство. Поред тога, наглашене су и специфичне локалне прилике и трендови које уско одређују смер и пориве мигрирања. Утолико, учесници у својим излагањима су, међу кључним чиниоцима миграција у датим територијалним оквирима поред економских, нарочито истицали и културне мотиве који стоје у позадини миграција. Овакав широк фокус је поставио основе за плодне расправе, које су вођене претежно поводом могућих политичка мера и досадашњих искустава поводом артикулације и ефеката које миграције доносе и стварају унутар специфичних територијалних оквира.

Општи закључак конференције је да се савременим миграцијама треба приступити интердисциплинарно, као демографским и друштвеним појавама у конкретним социолошким, политиколошким, географским, историјским, филозофским, антрополошким, правним и другим друштвено-научним оквирима.