Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







ССД 2006-2013.

Пошто је на Скупштини одржаној у Врднику, 7. маја 2006, усвојен нови статут Друштва, враћено његово старо име и изабрано ново руководство ССД, са Милованом Митровићем, као председником, ове статутарне промене, као и промене у имену Друштва и руководству, требало је регистровати код надлежних органа. Међутим, због ситног административног пропуста подносиоца молбе (пропуштени рок), градски СУП Београда (код кога је Друштво било регистровано) није ни разматрао поднесак.

Осим овог раскорака између праксе Друштва и његове нормативне регуларности, у овом периоду су се нагомилали још неки проблеми. Најпре, Друштво се није, својевремено, довољно укључило у процес доношења просветних закона, због чега се десило да социолози нису добили свог представника у Националном просветном савету. У току је била промена наставних планова за средње школе, и постојали су озбиљни предлози да се социологија скине са списка обавезних предмета на природно-математичком смеру гимназија, као и у свим стручним школама. То би значајно смањило фонд часова постојећих наставника социологије у средњим школама, онемогућило даље запошљавање социолога у просвети и суштински поткопало базу за регрутацију будућих студента социологије.

Такође, стара бољка Друштва - неажурирана евиденција о чланству, и чињеница да чланарина годинама није плаћана – онемогућавали су озбиљније акције Друштва. Рад по огранцима и секцијама друштва сасвим је замро, због чега је изгледало да друштво има само руководство, али не и активно чланство. Друштво није било члан ни једне међународне асоцијације социолога, због постојања „више инстанце“ до 2006. године – најпре Југословенског удружења социолога, а затим и Удружења социолога Србије и Црне Горе, за које се очекивало да воде међународну сарадњу.

Милован Митровић,
председник ССД (2004-2008)

Све ове проблеме констатовала је Скупштина Српског социолошког друштва, одржана у Београду, 17. јануара 2009. Тада је изабрана нова Управа друштва у саставу: Слободан Антонић (председник ССД), Зоран Аврамовић, Срђан Шљукић, Владимир Вулетић, Драган Тодоровић, Слободан Мрђа (секретар), као и Жолт Лазар, главни уредник Социолошког прегледа, који је по функцији био члан Председништва ССД. Скупштина је од нове Управе захтевала да се хитно анагажује на решавању многобројних нагомиланих проблема.

Проблем усклађивања стварног и нормативног статуса друштва испоставио се као можда најкомпликованији за решавање. Друштво је било у регистрационој надлежности Градске полиције, јер се у њиховом регистру водило још од 1961. године. Градска полиција је одбила захтев нове Управе да се у регистар упишу статутарне промене, извршене на Скупштини ССД, 17. јануара 2009, као и да се упише ново руководство друштва. У образложењу је стајало да полицији нису пријављиване промене у статуту, нити у руководству, још од 1987. године. Стога се од ССД захтевало да, уз помоћ оригиналних, оверених записника са свих скупшина држаних током протеклих 22 године покаже статусни континуитет. Ово је био озбиљан проблем. Наиме, архива Друштва није била баш у најбољем стању, па су са неких изборних скупштина недостајали оригинални и оверени записници.

Међутим, управо је тада донет нови Закон о удружењима грађана, којим је целокупна надлежност за послове регистрације удружења прешла на Агенцију за привредне регистре. Градска полиција је тој Агенцији предала и своју целокупну архиву о регистрованим удружењима. У личним контактима Управе са људима из Агенције разрешене су све формалноправне недоумице. Тако је Агенција за привредне регистре, 29. новембра 2010, донела решење којим се усклађује нормативни статус Друштва са стварношћу. Тако је коначно затворен процес нормативног усклађивања, који је трајао још од скупштине у Врднику, 27. маја 2006, а који се показао прилично замршеним.

Слободан Антонић,
главни уредник Социолошког прегледа (2006-2009),
председник ССД (2009-2013).

Други проблем тицао се Закона о основама система образовања и васпитања, који није предвиђао да социолози имају свог представника у Националном просветном савету. Управа је искористила околност да је нова Влада приступила изменама тог закона, и у Одбору за просвету Скупштине Србије почела је да лобира да се и наше Друштво убаци на списак националних асоцијација које дају свог представника у НПС. Ово лобирање се показало као успешно, и тачком 5. става 3, члана 13 Закона о основама система образовања и васпитања, који је ступио на снагу 11. септембра 2009, Српско социолошко друштво је овлашћено да предлаже више кандидата за члана НПС из својих редова, између којих, онда, Скупштина Србије бира једног члана. За новог члана Националног просветномгсавета, из редова социолога, Скупштина Србије изабрала је Младена Лазића. Тако је и наше Друштво добило свог представника у Националном просветном савету, чиме је добило могућност да колико-толико утиче на просветну политику у Србији.

У овом периоду је донекле заустављена и тенденција смањивања фонда часова за социологију у средњим школама. Захваљујући Владимиру Вулетићу, члану Председништва ССД, који је био члан Стручне комисије за израду предлога измене наставног плана Завода за унапређивање наставе, социологија је остала на природноматематички смеру гимназије, као обавезан предмет, са два часа недељно у трећој години (према тада формулисаном предлогу). Друго, на друштвеном смеру, Социологија је задржала у трећем разреду досадашњих два часа недељно (укупно 74), а у четвртом разреду, од два изборна пакета, у једном се нашла и Социологија културе са два часа недељно. И треће, Социологија са правима грађана је постала обавезан предмет у трећем разреду средњих стручних школа, са једним часом недељно (укупно 32 часа).

Жолт Лазар,
главни уредник Социолошког прегледа (2009-2013).

У овом периоду, обновљена је и пракса плаћања чланарине и вођење евиденције о чланству. Крајем 2011. било је 147 чланова са попуњеним евиденционим листом и плаћеном чланарином. Обновљен је рад и у два огранка Друштва – једног у Нишу, и другог у Косовској Митровици. Оснивању огранка у Нишу присуствовало је 15 чланова, а за председника је изабран Бранислав Стевановић. Оснивању огранка у Косовској Митровици присуствовало је 12 чланова, приступницу је попунило 24 социолога, а за председницу је изабрана Јасмина Петровић.

Организован је и научни скуп Елите у постсоцијализму, 16. октобра 2010. године, на Филозофском факултету у Београду. Тај скуп је уприличен без новчане помоћи Министарства за науку, али је, према општем утиску, био успешан. Поднето је 15 реферата, који су затим били одштампани као тематски број часописа Национални интерес. Дискусија која је на скупу вођена делимично је емитована на Трећем програму Радио Београда (2, 3, 4, 15, 20, 21, 22, 23, 24. и 29. децембра 2010). Након овог скупа, Управа је, заједно са Институтом за педагошка истраживања, организовала и научну конференцију под називом «Друштвене промене у Србији и реформа образовања“, 15. октобра 2011. Поднето је 36 реферата, који ће бити штампани у тематским бројевима часописа Национални интерес и НСПМ.

Председништво ССД се, у овом периоду, бавило и ужим, чисто струковним проблемима. Успело је да, код просветних власти, издејствује негативно решење за захтев Факултета политичких наука из Београда, који је тражио да се и дипломираним политиколозима дозволи да у средњим школама предају социологију. Успело је да у чл. 136 предлога Закона о социјалној заштити као стручни сарадник буде убачена и професија „социолог“. Успело је и да заштити једног свог члана, који јој се обратио за помоћ, од мобинга послодавца и професионалне деградације, а све због објављивања два стручна текста у штампи. Коначно, Управа се одазвала и молби колегиница са једног београдског факултета и протестовала због смањења фонда часова за социолошке предмете.

На редовној годишњој скупштини Српског социолошког друштва, одржаној 26. марта 2011. у Београду (видети Записник), прихваћен је Извештај о раду (2009-2011) дотадашње Управе, као и извештаји о раду редакције Социолошког прегледа, извештај Суда части, финансијски извештаји Надзорног одбора (за 2009. и за 2010), и усвојен предлог рада ССД у наредном париоду (2011-2012), а истој Управи обновљен је мандат за период од још две године.

У наредне две године (2011-2013), Српско социолоко друштво је изузетно разгранало своје активности (видети исцрпније у: Извештај о раду 2011/12 и Извештај о раду 2012/13), настављајући да обнавља и негује многе старе форме рада ССД, које су биле замрле у претходном раздобљу:

  • одржано је пет научних скупова, са којих је објављено 2,5 хиљаде страница реферата високог квалитета;
  • обновљен је рад огранака и секција;
  • обновљен је рад Социолошког клуба, и сарадња са КНУ на циклусима предавања;
  • ССД је поново постала присутна у јавности оглашавањем и организацијом актуелних трибина;
  • захваљујући активнијем раду на прикупљању донација утростручени су приходи друштва, како би се финансијски могле пратити повећане активности.

Такође, уведене су и нове форме рада, које нису до сада биле присутне у ССД:

Тако је управа која је 2009-2013. водила ССД успела да, после четири године рада, остави наредној управи друштво у знатно бољем стању него што га је затекла, због чега је њен рад, на скупштини ССД 23. марта 2013, оцењен изузетно позитивном оценом.


 

Слободан Антонић