Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Српско социолошко друштво 1961-1974. II део

На скупштини Српског социолошког друштва, 9. јануара 1971, изабрана је нова управа, на челу са Драгољубом Мићуновићем. Исте године уприличено је Саветовање социолога запослених у привреди. Српско социолошко друштво је формирало Социолошку трибину, којом је руководио Небојша Попов. На њој су организовани разговори о књигама: Мирослав Печујлић, Хоризонти револуције; Милан Мирић, Резервати; Руди Супек, Хуманистичка интелигенција; Љубомир Тадић, Традиција и револуција; Иван Кувачић, Сукоби. Такође је на Социолошкој трибини, 1971, разговарано о пројектима искуствених истраживања који би били понуђени Фонду науке за финансирање, а поводом амандмана на Устав СФРЈ уприличена је расправа Радничка класа и држава.

Конференција у Риму (1969),
с лева на десно: Љубомир Тадић, Владимир Бонач и Војин Милић
(Извор: Легат Војина Милића)

Била је активна и Секција наставника социологије у средњим школама, на чијем челу се налазила Љубица Адамовић. Секција је још 1969. покренула иницијативу да се напише уџбеник из социологије за средње школе, што је група професора са Филозофског факултета у Београду и урадила (Социологија: приручник за више и средње школе, Београд: Рад, 1971, 455 стр). На Социолошкој трибини, којој су, уз ауторе, присуствовали и професори гимназија, као и ученици једне од школа у којој се овај уџбеник користио, разговарало се о унапређењу уџбеника: „Актив наставника социологије у гимназијама чешће се окупљао у организацији Просветнопедагошког завода. Вођени су разговори о стручним проблемима везаним за наставу Основа науке о друштву са друштвеним уређењем СФРЈ, о примењеним тестовима знања, о новом програму овог наставног предмета, о стручним профилима којима се поверава извођење ове наставне области. Састанци су били добро посећени пошто су професори веома заинтеровани и за садржај и за начин презентирања грађе“ (Г. Каћански, „Годишња скупштина Социолошког друштва СР Србије“, Социолошки преглед, 1/1973, стр. 175-178; стр. 177).

Два стручна састанка, исте године, посвећена су расправи о променама у друштву и о програму социолошких истраживања у Србији за наредни период (исто). Опширни изводи из прве расправе Друштвени сукоби и промене у структури савременог југословенског друштва објављени су у Социолошком прегледу 2/1971 (стр. 177-219). Скуп је отворила Загорка Голубовић, уводну реч је дао Љубомир Тадић, а у расправи су учествовали Мирослав Радовановић, Божидар Јакшић, Небојша Попов, Милан Николић, Душан Ничић, Силвано Болчић, Драгољуб Мићуновић, Неца Јованов, Светозар Стојановић, Митар Поповић и Владан Пантић.

Драгољуб Мићуновић,
председник ССД 1971-1973.

Од 18. до 20. јануара 1972. Српско социолошко друштво је одржало конференцију на тему: Сто година Париске Комуне и развитак социјалистичке мисли у Србији до 1914. године. Реферате су поднели: Добрица Ћосић, Љубомир Тадић, Милосав Јанићијевић, Драгољуб Мићуновић, Миладин Животић, Ружица Гузина, Витомир Вулетић и Никола Илијић, а у дискусији су учествовали још и: Живан Танић, Данко Грлић и Андрија Раденић. Реферати и дискусија објављени су у тематском броју Социолошког прегледа 3/1971 (стр. 177-219). Остали подаци о активностима Друштва током 1972. нису доступни (Илић, 172)

Апсолвенти социологије 1971,

стоје на другом степенику, с лева на десно: непозната девојка, Милан Трипковић (доцније проф. на ФФ у НС), Јасна Штиба (монтажер у РТС), проф. Небојша Попов, Милија Палић (директор Центра за социјални рад, Ваљево), Бранимир Стојковић (проф. ФПН), Милош Марјановић (проф. ПФ НС), проф. Војин Милић, непозната девојка, проф. Триво Инђић, Милорад Младеновић (Ћуприја) и Снежана Рајић (Зрењанин);

стоје на првом степенику, с лева на десно: непознат младић, Марија Парун (Колин, ИДН), Нада Ћувалић, Милован Митровић (ПФ БГ), Недељко Вујовић (Центар за социјални рад, Бањалука), Станка Станковић (професор, Стара Пазова и Инђија), Милева ?;

стоје напред, с лева на десно: Љубица Ранђеловић (Статистички завод Југославије), Мирјана Ранђеловић, Милан Војиновћ (СО Сомбор), Љиљана Бузачић (Јелинек) (Ветеринарски факултет, Бгд).

(Извор: Легат Војина Милића; према сећању Милована Митровића)

На скупштини ССД, 24. марта 1973, којој је присуствовало 57 чланова друштва, изабрано је ново руководство, са Миодрагом Ранковићем, на челу („изабран је једногласно“; Каћански, 177). „На Скупштини се водила непредвиђено дуга дискусија углавном о процедуралним питањима избора новог редакционог одбора Социолошког прегледа, па је стога разговор на тему Марксизам и социологија, за који је члановима достављен уводни реферат др Мирослава Печујлића, одложен за недељу дана“ (Каћански, стр. 175). Такође се каже да је „веома мали број социолога уплатило чланарину за Друштво, тако да би у догледно време можда требало решити питање формалног чланства“ (исто, 178).

Нова управа је анализирала управо то питање и утврдила да је на евиденцији 179 чланова, од којих је само 37 платило чланарину за 1973. годину, а претплату за Социолошки преглед њих 18. Пошто Управа није располагала тачном евиденцијом о ранијем измирењу чланарине, одлучила је да „да се ранија дуговања чланарине брише, тј. да се као званична евиденција узме стање за 1973. годину“. Такође је састављен „формулар за проверу чланства“, који је послат члановима са молбом да га попуне и доставе Друштву, ради тачне евиденције (Социолошки преглед, 2-3/1973, стр. 405-6). Наредне године је објављен списак чланова Друштва, који броји 200 имена (види Списак чланова ССД (СДС) 1974).

Троје апсолвената социологије (јуни 1971),
с лева на десно: Бранимир Стојковић, Љиљана Бузачић (Јелинек) и Милован Митровић
(Извор: М. Митровић)

Исте године је уприличена и конференција: Перспективе и развој југословенске социологије. Од ове године, на корицама Социолошког прегледа стоји напомена: „часопис Српског социолошког друштва, покренут у облику зборника 1938, обновљен као зборник 1961, као часопис излази од 1964“, чиме се изручито успоставља континуитет са часописом предратног Друштва за социологију. Часопис има тираж од 700 примерака (Каћански, исто).

Миодраг Ранковић,
председник ССД 1973-1975

Током 1974. године разговарно је о књигама: Руди Супек, Друштвене предрасуде; Вилхем Рајх, Масовна психологија фашизма; Мирослав Печујлић: Социологија између револуције и апологије; Најдан Пашић, Национално питање у савременој епохи. Осмом конгресу ИСА у Торонту (1974) присуствовали су Војин Милић и Слободан Бакић. Друштво је протестовало што је искључено из процеса писања и рецензирања новог уџбеника за предмет Основи науке о друштву са друштвеним уређењем Југославије, за 4. разред гимназије. Иако је друштво било планирало „да окупи један број дипломираних социолога-наставника у средњој школи и да, уз одговарајућу помоћ, припреми текст уџбеника по новом наставном програму“, Завод за уџбенике није расписао јавни конкурс, већ је, иако је знао за ову намеру Друштва, писање уџбеника поверио Радошину Рајевићу. На то је, поврх свега, Просветни савет одбио предлог Комисије за друштвене науке Заједнице за науку СР Србије да Друштво одреди рецензента тог уџбеника, већ га је дало на рецензију Фехми Аганију. Будући да ни један, ни други, нису били чланови Друштва, Управа је протествовала, 21. јуна 1974, жалећи се на намерно изостављање професионалне организације социолога из овог важног посла (Социолошки преглед, 1/1974, стр. 195-197). Нема никакве сумње да је до овог случаја дошло из политичких разлога.

Отварање нове зграде Филозофског факултета у Београду (25. новембра 1974),

слева на десно: Здравко Кучинар, Драгољуб Мићуновић, Вељко Кораћ, Марија Богдановић, Загорка Голубовић, Андрија Крешић, Војин Милић, Иван Кувачић и Саво Дутина (Извор: Легат Војина Милића)

Такође, у чланку председника Друштва, Миодрага Ранковића, „Једно разматрање положаја и делатности удружења социолога у нашем друштву данас“, објављеном у Социологији (2/1974, стр. 311-319), каже се да је „у последње време, у нашој Републици, донето неколико забрана књига (чији су аутори уједно и чланови СДС), а да ниједна компетентна институција није нашла за сходно да, било у поступку истраге и доношења пресуде, било у жалбеном спору – затражи мишљење Друштва као одговарајућег вештака. (...)Републичка заједница за научни рад СРС Србије укинула је све дотације које су раније захватале и опште трошкове Друштва (за вођење рачуноводствених послова и текућу коресподенцију) и данас, са доста скромним средствима, финансира само научне скупове који су прошли на конкурусу и партиципира у у издавању стручног часописа“ (313-314).

Овакав однос према Друштву долазио је због чињенице да су већина београдског дела Прак­сис групе били чланови Друштва (види Списак чланова ССД (СДС) 1974), а то су: Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Светозар Стојановић, Загорка Голубовић, Драго­љуб Мићу­новић, Триво Инђић и Небојша Попов (једино Миладин Животић није био у ССД). Штавише, двоје чланова Праксис групе су били и председници ССД – Загорка Голубовић 1968-1971, а Драго­љуб Мићу­новић 1971-1973. То је створило снажну сумњичавост званичних политичких структура према ССД, која је обележила целе седамдесете и осамдесете године 20. века.

Отварање нове зграде Филозофског факултета у Београду (25. новембра 1974),
слева на десно: Аљоша Мимица, Милош Маријановић, Здравко Кучинар, Слободан Жуњић, Саво Дутуина
(извор: ПА Здравка Кучинара)

У овом периоду, вероватно крајем 1973. или почетком 1974, дошло је до промене имена Друштва у Социолошко друштво Србије. Наиме, након доношења уставних амандмана (1972) којима је започет процес конфедерализације Југославије, и уочи промене Устава СФРЈ (1974), којом је тај процес и завршен, а под снажним политичким притиском да се и у организационом смислу следе тадашње владајуће идеолошке концепције, Српско социолошко друштво се, практично, морало територијално поделити у три друштва: Социолошко друштво Србије (као правни «сукцесор» ССД), Социолошко друштво Војводине и Социолошко друштво Косова.

Као што је написао Слободан Бакић, главни уредник Социолошког прегледа, тих година је дошло «више до екстензивног него интензивног развоја социологије у Војводини и на Косову. Нажалост, комуникације међу социолозима и социолошким институцијама у нашој републици нису задовољавајуће. Затвореност и самодовољност нису погодне за развој било које науке, а поготово не друштвене науке каква је социологија. Уважавајући тежњу појединих научних средина за самосталношћу, неопходно је и указивати на опасности које из те у основи здраве тежње произилазе» (Слободан Бакић, «Социологија у Србији 1964-1974», Социолошки преглед, 2-3/1974, стр. 203-210; стр. 208). Формална подела социолога Србије у три одвојене организације наставила се све до краја осамдесетих година 20. века.

Покрајинска друштва, у то време, била су далеко слабија у односу на републичко и живела углавном на нивоу руководства. Социолошко друштво Војводине, рецимо, није издавало часопис, није објављивало књиге и није деловало у јавности. У организационом погледу, било је део Удружења филозофа и социолога Војводине. Социолошко друштво Косова, пак, такође је било део Друштва филозофа, социолога и политиколога Косова (Shoqatë së filozofëve, sociologëne, dhe polotikologëve të Kosovës). Његова основна делатност је била издавање часописа Thema: revistë e shoqatë së filozofëve, sociologëne, dhe polotikologëve të KSA të Kosovës (1984-?). Ово удружење је било затворено за сарадњу и са другим социолошким друштвима у СФРЈ, а не само са Социолошким друштвом Србије.

Филозофски факултет, почетак осамдесетих, с лева на десно седе: Анђелка Милић, Марија Богдановић и Михаило Поповић;
стоје у првом реду: Ружа Петровић, Вељко Кораћ и Радмила Шалабалић;
стоје у позадини: Здравко Кучинар и Младен Козомара
(извор: ПА Здравка Кучинара)

Са друге стране, СДС се могао «обраћати само социолозима који станују или раде на територији СР Србије без покрајина» (Извештај о раду СДС 1975-1977, Социолошки преглед 1/1977, стр. 140). У извештајима о раду СДС често се наглашавало да је «сарадања СДС са покрајинским удружењима социолога остала и у овом периоду без већих напредака» и да «изузимајући личне контакте, (...)друге активности и иницијативе нису постојале» (Извештај о раду СДС 1977-1979, Социолошки преглед 2/1979, стр. 110).

Почетак седамдесетих, када је реч о ширем социолошком животу, обележава оснивање часописа Идеје, „југословенског студентског часописа за теорију савременог друштва» (како је стојало у поднаслову). Излазио је у Београду (1970-1990), а издавач је био Савез социјалистичке. омладине Југославије (од 1974). Овај часопис је излазио двомесечно, често у тематским свескама. Објављивао је радове (па и краће књиге) млађих домаћих социолога, као и преводе страних теоретичара леве оријентације. Објављивао је и књиге. У «малој» и «великој едицији Идеја» штампане су веома читане књиге српских социолога: Ђуро Шушњић, Рибари људских душа (1976) и Цветови и тла (1982); Владимир Милић, Револуција и социјална структура (1978); Владимир Гоати, Политичка социологија (1979); Слободан Вуковић, Радништво и бирократија (1985); Божо Милошевић, Могућности и границе кибернетике (1989).

Још један значајан дођај за српску социологију, почетком седамдесетих јесте оснивање Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду (1972). Институт није имао стално запослене, али у његовом раду учествују сви наставници Одељења за социологију, као и студенти социологије. Институт је од Фонда за научни рад добио да ради пројекат Друштвени сукоби и промене у структури савременог југословенског друштва (1971-1976), којим је руководио Љубомир Тадић. Пројекат је предвиђао „упоредна истраживања друштвених сукоба у нашем друштву и у неким социјалистичким земљама, као и у једној капиталистичкој земљи (Италији)“ (Соња Лихт, „Оснивање Института за социолошка истраживања при Философском факултету у Београду“, Социолошки преглед, 1-2/1972, стр. 187-189). Институт је најављивао организовање „ширих научних скупова“, а за првог управника Института изабрана је Загорка Голубовић.

У наредном периоду, све до данас, Институт је уприличио више истраживања класног (слојног) састава српског друштва. Такође су истраживане друштвене промене и промене у друштвеним односима, а нарочито оне које се тичу брака и породице, односно промене начина живота у Србији. Укупно је урађено 16 макропројеката и објављено преко четрдесет књига. На Филозофском факултету у Нишу од 1983. делује Одељење за друштвена истраживања, одн. Научноистраживачка јединица за социологију. Истраживања ове установе углавном су била усмерена на друштвене процесе и проблеме Југоисточне Србије, као и на питања међурегионалне сарадње са суседним земљама. Од 2005. НИЈС издаје Годишњак за социологију. На Филозофском факултету у Новом Саду Институт за филозофију и социологију је основан 1976, мада више са наставном, него са истраживачком наменом. Након осамостаљивања Одсека за социологију, образован је Центар за социолошка истраживања (1997). Његови пројекти углавном се односе се на друштвене прилике у Војводини.

Управа СДС на чијем је челу био Миодраг Ранковић завршила је свој мандат скупштином од 26. априла 1975, када је за новог председника Друштва изабаран Живан Танић. На тој скупштини је усвојен и нови Статут СДС (објављен у Социолошком прегледу 3/1978). Претходног дана одржана је конференција са темом Социологија и историја, а саопштења су објављена у Социолошком прегледу (1-3/1976), и то: Симе Ћирковића, Милосава Јанићијевића, Драгољуба Мићуновића, Мирослава Радовановића, Миодрага Ранковића, као и ауторизоване дискусије Слободанке Бакић-Дамјановић и Угљеше Звекића.

Списак чланова ССД (СДС) 1974.

  1. АДАМОВИЋ ЉУБИЦА, професор, Пета београдска гимназија.
  2. АЛЕКСИЋ др МИЛОШ, истраживач, Клуб самоуправљача, Београд.
  3. АНДРИЋ ЗОРАН, адреса непозната.
  4. АНЂЕЛКОВИЋ ЈОВАН, социолог, Пољопривредни комбинат „Београд“, Београд.
  5. АРСИЋ ИВАН, секретар, Заједриће социјалне заштите, Титово Ужице.
  6. АХТИК МИРОСЛАВ, истраживач, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.
  7. БАБИЋ МИЛОВАН, директор, Раднички универзитет, Кула.
  8. БАКИЋ СЛОБОДАН, истраживач, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.
  9. БОЛДОРАЦ САВО, стручни сарадник, СО Панчево.
  10. БОЛЧИЋ МАРИЈА, стручни сарадник, Раднички универзитет Ђуро Салај, Београд.
  11. БОЛЧИЋ др. СИЛВАНО, научни сарадник, Југословенски институт за економска истраживања, Беосрад.
  12. БОРЕЛИ мр. РАДА, виши истраживач, Институт за криминолошка и социолошка истраживања Београд.
  13. БОГДАНОВИЋ-КАЉЕВИЋ мр. МАРИЈА, асистент, Философски факултет, Београд.
  14. БОСНИЋ СЛОБОДАН, саветник, Савезни завод за статистику, Беосрад.
  15. БОШЊАК БОГОЉУБ, аналитичар-истраживач, Центар за социјални рад, Кула.
  16. БЛАГОЈЕВИЋ БЛАЖО, професор, Шеста београдска гимназија.
  17. БЈЕЛИЋА СПАСОЈЕ, професор, Гимназија Ж. Зрењинин, Врбас.
  18. БРОЧИЋ ЉУБИНКА, истраживач, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.
  19. БРОЧИЋ мр. МАНОЈЛО, самостални истраживач, Институт друштвених наука, Београд.
  20. БУГАРСКИ КАМЕНКО, професор, Трећа београдска гимназија.
  21. БУРИЋ др. ОЛИВЕРА, научни сарадник, Институт за социјалну политику, Београд.
  22. БУКВИЋ МИЛОШ, адреса непозната, Београд.
  23. ВИДЕНОВ АСЕН. саветник, Секретаријат за здравство и социјалну политику, Београд.
  24. ВЕЉКОВИЋ ВЕРА, истраживач, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.
  25. ВЕЛИЧКОВИЋ МИЛАДИНКА, Институт друштвених наука, Београд.
  26. ВОЈИНОВИЋ др. МИЛАН, Институт за међународну политику и привреду, Београд.
  27. ВУЈОВИЋ СРЕТЕН, асистент, Философски факултет Београд.
  28. ВУЈАСИНОВИЋ МИРА, стручни сарадник-социолог, Покрајински центар за социјални рад, Нови Сад.
  29. ГЛИГОРИЈЕВИЋ БОРИСЛАВ, Завод за проучавање социјалних проблема града Београд
  30. ГЛУШЧЕВИЋ др. МАНОЈЛО, главни и одговорни уредник радио станиће "Студио Б“, Београд.
  31. ГОАТИ др. ВЛАДИМИР, Институт друштвених наука, Београд.
  32. ГОЛУБОВИЋ др. ЗАГОРКА, Георги Димитрова, Београд.
  33. ГРБОВИЋ МИЛОЈЕ, уредник листа "Чукарића“, Београд.
  34. ДАВИДОВИЋ МИЛЕНА, асистент, Институт друштвених наука, Београд.
  35. ДАМЈАНОВИЋ МИЛАНКА, истраживач, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.
  36. ДАМЊАНОВИЋ-БАКИЋ СЛОБОДАНКА, "Економска политика“, Бдг.
  37. ДИМКОВИЧ др. БОРИСЛАВ, доцент, Фииософски факултет, Нови Сад.
  38. ДРАГИЋ-НИКОЛОВСКА ДРАГИЋА, професор Гимназије, Лознића.
  39. ДРАШКОВИЋ др. ДРАГОМИР, ванр. професор, Природно-математички факултет, Београд.
  40. ДРАГОВИЋ ЉИЉАНА, стручни сарадник, Институт за научна истраживања 'Агроекономик', ПК Београд, Београд.
  41. ЂОШИЋ МИРЈАНА, професор, Пета београдска гимназија, Београд.
  42. ЂОШИЋ мр. ДУШАН, асистент, Институт друштвених наука, Београд.
  43. ЂОРЂЕВИЋ др. ТОМИСЛАВ, доцент, Факултет политичких наука, Београд.
  44. ЂОРЂЕВИЋ МИРОСЛАВ, новинар-саветник у Центру за истраживања програма и аудиторијума Радио-телевизија Београд.
  45. ЂУРИЋА РАТКО, аналитичар, Савезни секретаријат за унутрашње послове, Београд.
  46. ЂУРИЋ др. МИХАИЈЛО, научни сарадник, Институт друштвених наука, Бгд.
  47. ЂУРОВИЋ ЂУРО, самостални саветник, Градски секретаријат за урбанизам и животну средину, Београд.
  48. ЂУРИЋ др. ВОЈИСЛАВ, самостални истраживач, Центар за политичке студије, Нови Сад.
  49. ЂУКАНОВИЋ БОРИСЛАВ, социолог, Институт за алкохолизам и наркоманије, Београд.
  50. ЖИВКОВИЋ др. МИРОСЛАВ, Обилићев Венац 3, Београд.
  51. ЖИВКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, директор за образовање кадрова, Радио-телевизија Београд.
  52. ЗАЈИЋ ГРАДИМИИР, Завод за проучавање социјалних проблема града, Београд.
  53. ЗИРЕВИЋ РАДОЈИЋА, стручни сарадник, СО Смедерево.
  54. ИВКОВИЋ МОМЧИЛО, професор, гимназија Алексинац.
  55. ИНЂИЋ ТРИВО, 27. марта 54, Београд.
  56. ИЛИЋ др МИЛОШ, професор, Филолошки факултет, Београд.
  57. ИВАНОВИЋ РАДИНКА, социолог, Рударско-топионичарски базен, Бор.
  58. ЈАКОВЉЕВИЋ МИЛИЈА, самостални референт-аналитичар, Електронска индустрија, Ниш.
  59. ЈАНКУЛОВ СИНИША, Н. Х. Велимира Томановића 55, Београд.
  60. ЈАНИЋИЈЕВИЋ МИЛОСАВ, самостални истраживач, Институт друштвених наука, Београд.
  61. ЈАЋИМОВИЋ АНЂЕЛКА, професор, Гимназија, Ћуприја
  62. ЈОВИЋ ЉУБОМИР, професор, Гимнзија, Зрењанин.
  63. ЈОВАНОВИЋ БРАНКО, социолог, „Вискоза“, Лозница.
  64. ЈОЦИЋ ЈУГОСЛАВ, адреса непозната, Београд.
  65. КАЛЕНБЕР мр ДРАГИЦА, новинар-документариста, Телевизија, Београд.
  66. КАЋАНСКИ ГОРДАНА. социолог, Завод за проучавање социјалних проблема града, Београд.
  67. КАЛИТЕРНА ТАМАРА, новинар, "Економска политика“, Београд.
  68. КАРАКАШЕВИЋ ВЛАДИМИР, новинар, „Економска политика", Београд.
  69. КАЛЕЗИЋ НАДА, професор, XIV београдска гимназија.
  70. КАНДИЋ НАТАША, стручни сарадник. ОСВ Палилиула, Београд.
  71. КОСТИЋ др. ЦВЕТКО, редовни професор, Философски факултет, Бгд.
  72. КОЗИЋ др. ПЕТАР, ванредни професор, Факултет организационих наука, Београд.
  73. КОРИЦА ЗОРИЦА, професор, Гинназија „В. Петровић“, Сомбор.
  74. КОКОВИЋ ДРАГАН, социолог, Текстилни комбинат „Рашка", Н. Пазар.
  75. КУЗМАНОВИЋ ДЕЈАН, асистент, Институт за међународну привреду и политику, Београд.
  76. КОЈИЋ ЖИВОЈИН, социолог, Рударско-топионичарски басен, Бор.
  77. КЉАЈИЋ ЈЕЛКА, библиотекар, Философски факултет, група за социологију, Београд.
  78. КНЕЖЕВИЋ РАДОСЛАВ, стручни сарадник, Савезни биро за послове запошљавања, Београд.
  79. КНЕЖЕВИЋ ВОЈИСЛАВ, професор, Гимназија "С. Марковић", Нови Сад.
  80. КУЉИЋ ТОДОР, адреса непозната, Зрењанин.
  81. ЛАЗИЋ СЛОБОДАН, стручни сарадник, Раднички универзитет „Ђ. Салај“, Београд.
  82. ЛАПЧЕВИЋ ВЕЛИБОР, стручни сарадник, Центар за социјални рад, Нови Београд.
  83. ЛУКИЋ др. РАДОМИР, редовни професор, Правни факултет, Београд.
  84. ЛУКИЋ МИЛАДИН, стручни сарадник, ОК ССРНЈ Чукарица, Београд.
  85. МАДИЋ НЕШКО, професор, гимназија, Пирот.
  86. МАДИЋ МИЛЧА, професор, Гимназија, Ваљево.
  87. МИЛАНОВИћ др. ВЛАДИМИР, ванредни професор, Медицински факултет, Београд.
  88. МИЛУТИНОВИЋ др. МИЛАН, редовни професор, Правни факултет, Београд
  89. МИЛОСАВЉЕВИЋ др. СЛАВКО, Факултет политичких наука. Београд.
  90. МИЛОСАВЉЕВИЋ мр. МИЛОСАВ, виши стручни сарадник, Инститит за социјалну политику, Београд.
  91. МИЛИЋЕВИЋ-ПАНТИЋ ВУКОСАВА, социолог, "Хемијска индустрија Паничево“, Панчево.
  92. МИЛИЋЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, професор, Школа за КВ раднике "П. Маргановић“, Панчево.
  93. МИЛОЈЕВИЋ ЈЕЛЕНА, стручно политички сарадник, Покрајинска конференција социјалистичког савеза.
  94. МИНИЋ мр. АЛЕКСАНДАР, стручно-политички радник за послове самоуправљања и друштвено-економских односа, Комитет СК Београд, Београд.
  95. МИТРОВИЋ мр. АЛЕКСАНДРА, виши научни сарадник, Институт за социјалну политику, Београд.
  96. МИЛОВАНОВИЋ ГОЛУБ, стручни сарадник, Комитет СК Београд, Бгд.
  97. МИЛУТИНОВ ЉИЉАНА, стручни сарадник ОК СК Савски венац, Бгд.
  98. МИТРОВИЋ ЉУБИША, асистент, Филозофски факултет, Ниш.
  99. МАНОЈЛОВИЋ ЗОРАН, социолог, Хемијска индустрија Панчево, Панчево.
  100. МАРКОВИЋ др ДАНИЛО, професор, Факултет политчких наука, Бгд.
  101. МАНОВА ДАРИНКА, професор, Гимназија, Смедеревска паланка.
  102. МАРЈААНОВИЋ-СТЕФАНОВИЋ РАДМИЛА, професор, Гимназија, Ваљево.
  103. МАРИНКОВИЋ др РАДИВОЈЕ, научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд.
  104. МАРКОВИЋ БРАНКО, професор, Гимназија. Титово Ужице.
  105. МАРКОВИЋ МИЛАН, социолог, Фабрика „Вискоза“, Лозница.
  106. МАРКОВИЋ др МИХАЈЛО, Београд
  107. МАШКОВИЋ ДРАГОМИР, професор, Дванаеста гимназија, Београд.
  108. МЛАДЕНОВИЋ др МАРКО, ванредни професор, Правни факултет Београд.
  109. МЛАДЕНОВИЋ МИЛАН, секретар, Дванаеста гиманзија, Београд.
  110. МИЛИЋ др ВОЈИН, редовни професор, Филозофски факултет, Београд.
  111. МИЋУНОВИЋ др ДРАГОЉУБ Београд.
  112. МИЛИЋ мр. АНЂЕЛКА, асистент, Филозофски факултет, Београд.
  113. МИЛИЋ МИЛЕНА, професор, Друга гимназија
  114. МИЛИЋ мр. ВЛАДИМИР, асистент, Правни факултет, Београд.
  115. МИТРОВИЋ МИЛАН, асистент, Факултет организационих наука, Београд.
  116. МИРОШЕВИЋ НОВАК, социолог, ВП 2102, Београд
  117. МИКАШИНОВИЋ-ГРУЈИЋ РАДМИЛА, социологм Градски завод за запошљавање, Београд.
  118. МИТИЋ ГОЈКО, професор, Гимназија „С. Сремац", Ниш.
  119. МУРИЋ СЛОБОДАН, новинар, „Вести“, Титово Ужице.
  120. НИЦОВИЋ ДУШАН, професор, Гимназија, Крушевац.
  121. НЕДЕЉКОВИЋ, др ИВ, ванредни професор, Факултет политичких наука, Београд.
  122. НЕМАЊИЋ мр. МИЛОШ, самостални истраживач, Завод за културу СР Србије, Београд.
  123. НОСОВИЋ НОВИЦА, социолог, Фабрика аутомобила, Прибој на Лиму.
  124. НОВАКОВИЋ КАТАРИНА. адреса непозната.
  125. ОБРАДОВИЋ ГРАДИМИР, адреса непозната.
  126. ПАУН МАРИЈА, стручни сарадник, Институт за социјалну политику, Београд.
  127. ПЕТРОВИЋ др РУЖА, доцент, Филозофски факултет, Београд.
  128. ПЕШИЋ-ПОПОВИЋ мр. ВЕСНА, виши стручни сарадник, Институт за социјалну политику, Београд.
  129. ПЕГАН СЕРГИЈЕ, Институт друштвених наука, Београд.
  130. ПЕТРОВИЋ МИЛО, уредник, Студентски културни цеиртар, Београд.
  131. ПЕТРОВИЋ БРАТИСЛАВА, стручни сарадник, Институт за социјалну политику, Београд.
  132. ПЕТРОВИЋ ДАЈА, стручни сарадник, ЦК СКЈ, Београд.
  133. ПАНТЕЛИЋ СНЕЖАНА, асистент, Факултет организационих наука, Бгд.
  134. ПЕТРИЋ ПАВАО. Педегошка академија, Пула.
  135. ПЕТРОВИЋ ЂУРЂИЦА, професор, Гимназија, Прокупље.
  136. ПОПАРА мр. НЕДЕЉКО, истраживач, ВП 7175, Београд.
  137. ПОПОВИЋ др МИХАИЛО, рцдовни професор, Филозофски факултет, Београд.
  138. ПОПОВ НЕБОЈША. Београд.
  139. ПОЗНАНОВИЋ РАДЕ, стручни сарадник, Историјски архив, Титово Ужице.
  140. ПЕЈОВИЋ СЛОБОДАН, новинар, „Економска политика“, Београд.
  141. ПЕЈЧИЋ БОГОЉУБ, професор, Прва гимнзија, Земун.
  142. ПЕЧУЈЛИЋ др МИРОСЛАВ, ванредни професор, Правни факултет, Београд.
  143. ПРИМОРАЦ ИГОР, асистент, Филозофски факултет, Београд.
  144. ПРОКИЋ МИЛУТИН. Институт за статистику, Београд.
  145. ПЕШИЋ МИЋА, асистент, Факултет политичких наука, Београд.
  146. ПИЋУРИЋ ЂУРЂИЦА, социолог, ЗТП, Београд.
  147. ПРОТИЋ БОШКО, адреса непозната, Ниш.
  148. РАДЕВИЋ МИЛОРАД, социолог, Веће синдиката Југославије, Београд.
  149. РАДОВАНОВИЋ мр. МИРОСЛАВ. асистент, Филозофски факултет. Београд.
  150. РАДОВАНОВИЋ МИЛОСАВА, професор, Тринаеста гимназија, Београд.
  151. РАДЕНОВИЋ др ПРЕДРАГ, доцент. Технолошки факултет, Београд.
  152. РАНКОВИЋ др МИОДРАГ, доцент, Филозофски факултет, Београд.
  153. РУЖИЦА МИРОСЛАВ, асистент, Виша школа за социјалне раднике, Бгд.
  154. РУДИЋ-ЈОВАНОВИЋ МИРА, стручни сарадник, Градски одбор радника друштвених делатности, Београд.
  155. РИСТИЋ ЛАЗАР, самостални стручни сарадник, Институт за социјалну политику, Београд.
  156. РИСТОВИЋ МИЛОШ, социолог, Ваљаоница бакра "Слободан Пенезић-Крцун", Севојно.
  157. РАДИШИЋ СМИЉКА, професор, Четврта београдска гимназија.
  158. САВИЋ-ПОЧЕКОВИЋ ВЕРИЦА, социолог, Фабрика „14. октобар", Крушевац.
  159. СТОЈИЋ МИЛАН, стручни сарадник, ОК СО Чукарица, Београд.
  160. СТАНКОВИЋ др ЈУГОСЛАВ, доцент, Правни факултет, Београд.
  161. СТОЈАНОВИЋ др СВЕТОЗАР, Београд.
  162. СТЕФАНОВИЋ ВИТОМИР, стручни сарадник за јавност и инфомације, СО Савски Венац, Београд.
  163. СТАНОЈЧИЋ др ИЛИЈА, редовни професор Факултета политичких наука, Бгд.
  164. СТОЈАНОВ др МЛАДЕН, професор, Правни факултет, Нови Сад.
  165. СТАМЕНКОВИЋ ТОМИСЛАВ, професор, Педагошка академија за образовање васпитача, Београд.
  166. СТЕФАНЧИЋ АЛЕКСАНДАР, социолог, Металнопрерађивачка индустрија „Бане Секулић“, Сомбор.
  167. СТОЈАНОВИЋ МИЛЕ, професор, Гимназија, „С. Марковић“, Ниш.
  168. СУБОТИЋ ЗЛАТА, референт, „Тржница“, Београд.
  169. СИТАРСКИ ГОРДАНА, професор, Трећа гимназија, Београд.
  170. СУРЧУЛИЈА ЖИВКО, асистент, Технолошки факултет, Београд.
  171. ТОМАНОВИЋ ТОМИСЛАВ, социолог, Савезни завод за здравствену заштиту, Београд.
  172. ТРИПИЋ РАДЕНКО, професор, Друга гимназија, Београд.
  173. ТУТОРОВ ВИНКА, професор, Прва гимназија, Земун.
  174. ТАДИЋ др ЉУБОМИР, Београд.
  175. ТАНИЋ др ЖИВАН, научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд.
  176. ТОМАНОВИЋ мр. ВЕЉА, истраживач, Институт друштвених наука, Бгд.
  177. ТОДОРОВИЋ др АЛЕКСАНДАР, доцент, Природно математички факултет, Беосрад.
  178. ТАНАСИЈЕВИЋ-САВИЋ ВЕРОСЛАВА, социолог, Рударско-топионичарски басен, Бор.
  179. ТИЈАНИЋ ЉИЉАНА, социолог, ПК „Београд“, Београд.
  180. ТОДОРОВИЋ ЖИВОЈИН, "Политика“, Београд.
  181. ТОПОЛАЦ МИРЈАНА, стручни сарадник-социолог, Покрајински центар за социјални рад, Нови Сад.
  182. ТОПАЛОВИЋ АЛЕКСАНДАР, социолог, „Петар Драпшин“, Младеновац.
  183. ТОМИЋ ПАВЛЕ, стручни сарадник, Републичко веће синдиката Србије.
  184. ЋЕТКОВИЋ ВЛАДО, доцент, Факултет политичких наука, Београд.
  185. УСКОКОВић ЂОРЂЕ, часопис „Гледишта“, Београд.
  186. ФЛЕРЕ др СЕРГЕЈ, доцент, Правни факултет, Нови Сад.
  187. ХАЏИ-СТЕВИЋ ВОЈИН, стручни сарадник, Институт друштвених наука, Београд.
  188. ЦАНИЋ СЛОБОДАН, самостални истраживач, Центар за испитивање програма и аудиторијума, Радио-телевизије, Београд.
  189. ЦАРИН ИВАНКА, Институт за међинародни раднички покрет, Београд.
  190. ЏУВЕРОВИЋ БОРИСЛАВ, социолог, Предсе'дништво ССОЈ, Београд.
  191. ЏУВЕРОВИЋ БРАНИСЛАВА, професор, Једанаеста гимназија, Београд.
  192. ЏИГУРСКИ ДРАГАН, самостални стручни сарадник за истраживање Програма и аудиторијума Радио-телевизије, Нови Сад.
  193. ЏИНИЋ-ШПАДИЈЕР др ЈЕЛЕНА, самостални истраживач, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.
  194. ЏИНИЋ др ФИРДУС, ванредни професор, Ветеринарски факултет, Београд.
  195. ШТАМБУК др. ВЛАДИМИР, асистент Факултета политичких наука, Бгд.
  196. ШУШЊИЋ др ЂУРО, научни сарадник, Институт за међународни радинички покрет, Београд.
  197. ШЕРБЕЏИЈА ЗОРА, стручни сарадник, Савет за бригу и васпитање деце Југославије, Београд.
  198. ШЕЈЊАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, професор, Гимназија, Кладово.
  199. ШОЛАК ЖИВАНА, социолог, Урбаниститки завод, Нови Сад.

Слободан Антонић

Српско социолошко друштво 1961-1974. I део