Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Друштво за социјално васпитање (1918-1919)

Ово друштво „основали су и у њему сарађивали људи који су себе сматрали социолозима(...) и оно је стварно имало неке елементе социолошког друштва“ (Тома Миленковић, „О друштву за социјално васпитање“, Социолошки преглед, Vol. 23, 3/4 (1989), стр. 121-135; стр. 122). Иницијатор је био Михаило Аврамовић (1846-1945), познати „социолог задругарства“ и „одушевљени диркемовац“ (Милован Митровић, Југословенска предратна социологија, „Истраживачко-издавачки центар ССО Србије“, Београд 1982, 83; 86), „сматран за најбољег познаваоца социјалних прилика на српском селу“ (Миленковић, 123).

Михаило Аврамовић,
оснивач Друштва за социјално васпитање (1918-1919)

Са радом на оснивању друштва започело се још крајем 1918. (Федор Никић, Радови (1919-1929), књ. 1, Београд [б. и.], 1981, стр. 138), а Друштво се јавности први пут обратило у фебруару 1919. Језгро друштва чинило је десетак интелектуалаца, „који су себе сматрали социолозима и који су мислили да имају шта да кажу из социологије“ (Миленковић, 122-123). Међу њима су били и:

-         др Живко Јовановић (1888-1923), асистент код Слободана Јовановића (до 1919), докторанд на Сорбони (1913-1914), који је „био просто опседнут социологијом, још из студентских дана“ (Миленковић, 123) и који је у београдском Делу већ објавио неколико запажених научних радова;

-         др Мирко Косић (1892–1956), „први наш стручни социолог“ (Никић, 120), односно први професионални социолог у Србији у смислу образовања и позива; Косић ће доцније бити иницијатор организовања следећег социолошког удружења: Социолошког друштва (1920-1921);

-         Ђорђе Тасић (1892-1944), који ће следеће године докторирати и постати доцент на Правном факултету у Суботићи, па 1923. у Љубљани, па потом професор Правног факултета у Београду (1930); Тасић ће, након гашења Косићевог друштва, чији је и он био иницијатор, бити оснивач и председник трећег међуратног социолошког друштва – Друштва за социологију и друштвене науке (1935-1941).

-         др Сима Марковић (1888-1939), доцент на катедри за математику Филозофског факултета у Београду, а доцније секретар КПЈ;

-         др Живко Топаловић (1886-1972), доктор права, секретар Српске социјалдемократске партије;

-         Федор Никић (1894-1989), тада још студент, а убрзо и асистент код Слободана Јовановића (од 15. септембра 1919), код кога ће докторирати (1922) и затим постати професор на Правном факултету у Суботици.

-         Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967), географ, који ће следеће године докторирати и запослити се на Филозофском факултету у Београду, а доцније постати и академик САНУ.

Друштво се обратило јавности, 13. фебруара 1919, кратким саопштењем у којем је стајало: „У Београду је основано друштво за социјално васпитање, у циљу испитивања социјалних проблема, ширења социјалних сазнања и стварања научне основе свакој социјалној пракси (економској, политичкој, просветној, етичкој и др). Друштво ће тежити да свој циљ постигне јавним предавањима по целом Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, и издавањем књига и часописа“ (наведено у Миленковић, 124).

И заиста, Друштво је одмах организовало читав низ јавних предавања у Београду, која су била веома добро посећена (нека и са стотину слушалаца).

-         Прво предавање одржао је Живко Јовановић, 24. фебруара 1919, са темом: „О социјалној структури наше земље“.

-         Друго су одржали Боривоје Милојевић и Живко Јовановић, 5. марта 1919, на тему: „О еволуцији у природи и друштву“.

-         Треће предавање, 10. марта 1919, почео је Живко Јовановић на тему „О еволуцији у друштву“ (јер није стигао да заврши све што је желео да каже претходни пут), али га је наставио Ђорђе Тасић, предавањем „О теорији и пракси“.

-         Четврто предавање одржао је Сима Марковић, 6. априла 1919, на тему „О социјалном васпитању“.

-         Пето предавање, „О индивидуалној школи“, држао је Боривоје Милојевић, 13. априла 1919.

-         Шесто предавање, „О религији, цркви и држави“, одржао је Милорад Радовановић, 20 априла 1919.

-         Седмо предавање било је, заправо, други део предавања „О индивидуалној школи“, Боривоја Милојевића, а одржано је 27. априла 1919.

-         Осмо предавање одржао је Ђорђе Тасић, под називом „О женском питању“.

-         Девето, десето и једанаесто предавање одржао је Боривоје Милојевић, током маја и јуна 1919, са темом „Борба као фактор развитка у природи“.

-         Дванаесто предавање одржао је Никола Богдановић, 8. јуна 1919, „О економској демократији“ (исто, 127-131).

Након овако бурног и полетног почетка рада Друштва – 12 предавања за непуних 5 месеци – уследила је летња пауза, „услед наступања великих летњих врућина“ (исто, 132). Међутим, када су врућине прошле, Друштво није наставило са радом. Приметно је да оснивач друштва, Михаило Аврамовић, није одржао ниједно предавање, као ни Живко Топаловић, па ни Мирко Косић „један од најагилнијих оснивача и чланова друштва“ (исто, 126). Зашто је тако било и зашто се тачно Друштво угасило није јасно из расположиве литературе – мада Федор Никић каже да је Друштво престало са радом „под сталним притиском и подозрењем власти“ (Никић, 138).

Слободан Антонић