Милош Немањић (Београд, 1932-), дипломирао (1964), магистрирао (1970) и докторирао социологију (1986) на Филозофском факултету у Београду. Након дипломирања запослио се Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду (1964), а када је основан Завод за проучавање културног развитка (1967), прелази у ову установу, у којој остаје 23 године, пролазећи све фазе у научној каријери, од самосталног истраживача (1967-68), до вишег научног сарадника. Од 1984. до 1990. био је директор ове установе. Прелази у Институт за социолошка и криминолошка истраживања (1991), где стиче звање научног саветника и остаје до одласка у пензију (1999). Учествовао у бројним научноистраживачким пројектима, а руководио пројектом „Промене културних образаца и развој Србије“, у Институту за криминолошка и социолошка истраживања (1991-1995). На студијским путовањима, у посетама институтима за културу у раздобљу 1971-1990. био је у Бечу, Будимпешти, Варшави, Москви, Прагу и Софији. Као члан југословенске делегације учествовао је на Светском конгресу књиге у Лондону 1982. године, где је представио ауторску монографију Књига и читање у Југославији (1982, коаутор Јован Јанићијевић). Био је укључен и у међународни пројекат Савета Европе „Култура и региони Европе“ (1987-1999). Био председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1994-1996. Сада је председник Геронтолошког друштва Србије. Одликовања и награде: Златна значка Културно просветне заједнице Србије (1978), Спомен плакета града Београда (1974), Диплома поводом 30-тогодишњице ослобођења Београда (1974), Плакета града Београда (1984). Објавио: Културне потребе (1974), Набавна политика народних библиотека (1984), Један век српске стваралачке интелигенције 1820-1920. (2001), Пут у социологију: биографско - библиографски прилог (2004), На трагу порекла српске интелигенције XIX века: топографија и социографија (2009), Књижевна култура у Србији: социолошки есеји и истраживања (1975-2005) (2011).